SVETLANA BOJKOVIĆ PROGOVORILA O SVOJIM FINANSIJAMA! Otkrila i koje sve NEKRETNINE ima!

Glumica Svetlana Ceca Bojković, briljantnim ulogama ostavila je pečat u domaćem glumištu. Odmerena, ali sa stavom, Ceca je gradila karijeru na kojoj joj mogu pozavideti mnoge koleginice. Pažljivo bira uloge, a svaku koju prihvati, radi sa puno optimizma, oplemenjujući je svojim glumačkim bravurama.

Ulogom tetka Smiljke u seriji “Tri muškarca i tetka” privukli ste pažnju javnosti. Koliko vam je bilo interesantno da se nađete u ovom projektu?

- Bilo mi je interesantno da je igram, s obzirom na to da je ona žena mangaš. Ujedno je bio i izazov jer je to jedan karakter kojeg do sada nisam tumačila. Za glumca je uvek izazov da igra lik koji je različit od onih koje je do tada igrao. To mi je bilo zanimljivo, zato sam pristala i prihvatila da igram tu ulogu. I nisam se pokajala.

U svojoj impozantnoj karijeri odigrali ste veliki broj uloga. Sada kada prihvatate uloge da li to radite da budu one koje će biti lake ili birate po tome da je dobar i zanimljiv scenario?

- Izaberem ulogu u kojoj mislim da će mene zabavljati da je igram. To je osnovno. Da će meni biti interesantno. A kada to kažem smatram da mi neće biti i teško. Imam toliko iskustva, ali opet ne radim ništa rutinski. Uvek sam sveže otvorena prema materiji koju treba da ostvarim, prema ulozi. Tako da me to drži u dobroj koncentraciji, pa i u životnoj aktivnosti. To bi bio razlog zašto prihvatam neke uloge. Naravno, ima uloga koje znam da ću lako uraditi. Važno mi je da se one na neki način razlikuju od sijaset mojih već do sada ostvarenih uloga.

Vi ste neko čija se reč poštuje i ceni. Kada iznosite svoje stavove, da li se pribojavate kako će ljudi reagovati na njih ili idete emocijom, iskreno, pokušavajući da prenesete ono unutrašnje osećanje?

- Uvek idem iskreno. Ono što je važno nikada ne idem iz mržnje. Borim se za istinu i pravdu. Ali ja sam prosto oduvek bila takva. Još i u osnovnoj školi, pa posle kroz tinejdžerski period i tako dalje. Ceo svoj život ja sam takva i nikada se nisam bojala kako će se to tumačiti. Jer znam da moje namere nisu zle. To je važno. I danas kada govorim o nekim negativnim pojavama u našem društvu ne govorim o tome ostrašćeno, što je vrlo važno. Jer živimo u doba neke histerije, međusobne ostrašćenosti, gde se ljudi pljuju, psuju, čašćavaju raznoraznim epitetima, optužuju za nešto za šta bi uvek ona druga strana mogla da izvede ovu prvu stranu ili obrnuto pred sud za uvredu, klevetu itd. Ako hoćete da kažete u nešto u šta verujete, pre svega vi morate u to zaista da verujete. Da nemate putera na glavi. To je vrlo važna stvar i da imate časne namere. To je jedino bitno.

Reklo bi se da i pored slave i novca, živite skromno. Da li vam je ponekada krivo što niste bolje “unovčili” sebe?

- Ne, nije mi žao. Imam dovoljno novca. Dovoljno radim da mogu da živim ugodno. To ugodno nije luksuzno, ali je za mene to sasvim dovoljno. Ne vozim kola, nemam ih, živim u centru grada, što sam oduvek želala. Ali ja sam tako i odrasla - u Njegoševoj, pa u Pajsijevoj, Strahinjića bana, Kosovskoj, evo sada u Nušićevoj živim. To je moj životni krug. Živim u 60 kvadrata u potkrovlju i meni je to sasvim dovoljno. Imam jednu vikendicu, koju nikada ne bih imala da je moji roditelji, kada je to bilo u modi, nisu sazidali, takođe od 60 kvadrata na 10 ari prema Barajevu. Nemam ni vremena da tamo idem. Oni su odlazili, ali eto moja ćerka i njen muž to vole, i hvala bogu, zbog njih na neki način to živi. I ja ništa drugo nemam. Ali imam dovoljno za jedan ugodan život, da mogu u ovim godinama da idem kod privatnih lekara ako nešto treba, mogu da putujem ako nema korone, mogu da idem u restorane sa svojim mužem i meni više ni nije potrebno. Zato što sve što imate više vama je briga veća. A meni ta briga nije potrebna. Jako sam zadovoljna sa ovim što imam.

Bonus video:

(Espreso/Blic)