ZATRPAN MISTERIOZNI TUNEL: Zbog nedostatka sredstava odustali od ISTRAŽIVANJA

Troškovi koje je izazvala pandemija koronavirusa primorali su meksičke arheologe da ponovo zatrpaju drevni prolaz koji je bio mešavina kolonijalnih i astečkih kultura.

Nacionalni institut za antropologiju i istoriju saopštio je 2019. da su njihovi stručnjaci u predgrađu Meksiko Sitija pronašli tunel koji je služio za kontrolisanje nivoa vode tokom poplava i da je tunel po tehnici gradnje bio španski, ali da je imao actečke simbole uklesane i zidove.

Institut je planirao da otvori za javnost neobični tunel izgrađen početkom 1600ih na mestu ranijeg actečkog kanalizacionog sistema podignutog 1400ih koji je čuvao Meksiko siti, tada ostrvo okruženo plitkim jezerima, od periodičnih poplava.

Institut je ove sedmice saopštio da će arheolozi ponovo zatrpati tunel u nadi da će u nekom trenutku imati dovoljno sredstava da naprave izložbu.

"Svetska kovid kriza primorala je sve nivoe vlade da prioritet stave na finansiranje zdravstvene nege. Iz tog razloga, ovaj projekat je odložen", saopšteno je iz Instituta.

Meksiko je morao da proširi bolničke kapacitete i kupi vakcine i lekove kako bi se izborili sa pandemijom koja je rezultirala sa potvrđenih 237.626 mrtvih. Veruje se da je taj broj mnogo veći jer vlasti nisu testirale ljude.

Tunel je pronađen prilikom izgradnje autobuske stanice i arheolozi veruju da su radnici starosedelačkog porekla uklesali actečke simbole u zidove tokom izgradnje.

Pre-hispano simbole je moguće videti i u kolonijalnim crkvama i kućama jer su Španci koristili materijal sa srušenih hramova kako bi sagradili svoje domove i crkve.

Stručnjaci, međutim, kažu da su actečki simboli pronađeni u tunelu tu bili namerno postavljeni. Izgradnju prolaza naredio je car Montenzuma i veruje se da je posvećen Tlaloku, actečkom bogu vode i plodnosti. Iako je Tlalok životodavac, Acteci su ga se bojali jer su verovali da može da pošalje grad i munje i zatruje im vodu.

Montenzumin sin, Montenzuma II bio je taj koji se pokorio španskom konkistadoru Ernanu Kortezu.

Acteci su poznati po svojim poljoprivrednim dostignućima. Isušivali su močvare, uveli sistem navodnjavanja i stvarali su veštačka ostrva u obližnjim jezerima. Takođe su izumeli i svoju vrstu hijeroglifskog pisma, kompleksan kalendar i izgradili čuvene piramide i hramove.

Sa druge strane, poznati su i po svojoj surovosti, ritualnim ubistvima i kanibalizmu.

U maju 2019. arheolozi su pronašli ostatke više od 450 ljudi na lokalitetu Cultepek-Tekoake u današnjem Meksiko Sitiju. Veruje se da je reč o zarobljenicima koje su šest meseci hranili i negovali a onda ih ubili u ceremoniji "oživljavanja" priča iz mitologije.

Žrtve su bili članovi španskog konvoja sa Kube koji su do Acteka stigli 1520. Acteci su ih pojeli sve, uključujući trudnice i decu.

Godinu dana kasnije, astečko carstvo je palo i Španci su zauzeli Teotivakan i uništili delove akvadukta zbog čega današnji Meksiko Siti tone.

(Espreso/Dejli mejl)