veliki uspeh
JAVILA SE GOSPOĐETINA TIJANA BOGDANOVIĆ: Medalju je posvetila svojoj pokojnoj baki!
„Jako sam srećna i zadovoljna zbog medalje, što sam dobila drugu šansu da se borim za odličje. Jako mi je krivo što sam ispala u prvom kolu, ali očigledno da je devojka iz Španije jako dobra i spremna za turnir. Pre pet godina sam ja bila na njenom mestu, najmlađa, tako da razumem kako razmišlja. Nema šta da izgubi“
Druga medalja na srpskom kontu – Tijana Bogdanović. Tekvondo nas ponovo nije razočarao, na trećim Olimpijskim igrama – treća medalja. A, druga za Tijanu.
Iako je turnir počela porazom, Bogdanovićeva je dobila drugu šansu kroz repesaž, koju je umela da iskoristi, do bronze je došla u velikom stilu, sa dve ubedljive pobede.
„Jako sam srećna i zadovoljna zbog medalje, što sam dobila drugu šansu da se borim za odličje. Jako mi je krivo što sam ispala u prvom kolu, ali očigledno da je devojka iz Španije jako dobra i spremna za turnir. Pre pet godina sam ja bila na njenom mestu, najmlađa, tako da razumem kako razmišlja. Nema šta da izgubi“, pričala je Tijana posle osvojene bronze.
Ne krije Bogdanovićeva da je bila neraspoložena posle početnog poraza, mislila je da su se Igre za nju tu završile.
„Bila sam jako tužna, mislila sam da Špankinja neće pobediti Kineskinju, da neću doći do repesaža. Ali, bila sam srećna kada sam dobila drugu šansu, navikli smo na taj rolerkoster emocija, na stres i sve. Takmičim se dugo i drago mi je što sam uspela da osvojim i drugu olimpijsku medalju. Dva od dva“.
Kada je dobila drugu priliku, Tijana je rešila da ščepa sa obe ruke.
„Bila sam jako nervozna i napeta pred prvu borbu, iako sam želela da budem opuštenija. Ali, kada je došao repesaž, nisam imala šta da izgubim, rešila sam da dam sve od sebe, ako treba i da „umrem“ na terenu, da se pobijem za medalju kako treba. Bila sam toliko odlučna“.
Priznaje srpska olimpijka da joj je u Tokiju bilo teže nego u Riju.
„Mnogo teže, velika je razlika u odnosu na period od pre pet godina. To su bile moje prve Olimpijske igre, sećam ih se kroz maglu. Sada je sve drugačije, mnogo veći pritisak, pre svega od same sebe. Dosta sam sada svesnija cele situacija, možda me to i koštalo prve borbe, smetalo mi je. Ali i to je jedna faza mog razvoja, bio je ovo veliki izazov“.
Osvojena medalja je imala i posebnu posvetu.
„Medalju želim na prvom mestu da posvetim mojoj baki, koja je preminula pre dva meseca. Znam da bi bila ponosna na mene, kao što je uvek bila. Takođe, posvećujem je i Damiru Štajneru, šefu našeg olimpijskog tima, koji je imao nesreću i nije sa nama, želim mu brz oporavak“, poručila je Tijana Bogdanović.
(Espreso/Mozzartsport)