ŠTA VAS SPREČAVA?
TA PLEMENITA BILJKA OMILJENO JE VOĆE U SRBIJI: Zarada i do POLA MILIONA EVRA
Evropsko tržište borovnice je eksplodiralo u poslednjih nekoliko godina i beleži više nego stopostotni rast. I proizvodnja tog “plavog zlata“ u Srbiji ima veliku ekspanziju, ali još uvek ne uzimamo onoliko veliki deo evropskog i svetskog kolača koliko bi, s našim bogom danim podnebljem, mogli.
Od borovnica se u Evropi odlično zarađuje ali za veći izvoz srpski proizvođači moraju da reše neke ozbiljne probleme.
Evropsko tržište borovnice je eksplodiralo u poslednjih nekoliko godina i beleži više nego stopostotni rast. I proizvodnja tog “plavog zlata“ u Srbiji ima veliku ekspanziju, ali još uvek ne uzimamo onoliko veliki deo evropskog i svetskog kolača koliko bi, s našim bogom danim podnebljem, mogli.
Ogromna zarada, za ozbiljan rad
U Srbiji je u samo pet godina sa nekoliko stotina hektara pod borovnicom, uzgoj ove plemenite biljke porastao na više od 2.000 hektara.
– To ne bi trebalo da čudi jer ona donosi odličnu zaradu, i cena joj se ove godine kreće od 6,5 evra za kilogram da bi završila na nekih tri evra na kraju berbe. Nažalost, kvalitet ne prati cenu – kaže za 24sedam Aleksandar Rašković iz udruženja “Srpska borovnica“, koji na svom gazdinstvu u Radovanju kod Velike Plane ima četiri hektara pod ovim voćem.
Sa ovom cenom proizvođač kome je borovnica u punom rodu, a to je sedma ili osma godina od sadnje, može da ostvari prihod od 100.000 tona po hektaru. A ozbiljni proizvođači se i u Srbiji približavaju plantažama od po pet hektara.
Neophodna velika ulaganja
Naravno, nije sav prihod i profit, jer u borovnicu su ulaganja velika. Za podizanje zasada na prvom hektaru, kažu upućeni, potrebno je uložiti 60.000 evra. Za onaj sledeći, trošak je manji za desetak hiljada evra.
Poprilično košta tih 2.200 do 3.000 sadnica po hektaru, sistem za navodnjavanje, zaštita od grada, agrotehnika… Sadni materijal je 8.000 do 10.000 evra po hektaru, protivgradna zaštita 15.000, navodnjavanje dođe 2.000 evra i to ako imate vodu na plantaži, osnovno đubrivo je 2.000 evra, prihranjivanje 3.000, pa materijal za rad, piljevina za humus, zaštita… A tu su, onda i troškovi održavanja.
– Stručno orezivanje, koje je i najveći problem srpskih proizvođača borovnice, košta 30 do 50 evra na dan. A ljudi koji se u to razumeju je premalo na ovoliko naraslih plantaža u Srbiji. Zbog toga je i kvalitet loš, čak i ako nabave dobre sadnice, što je drugi problem. Borovnice se gaje i u saksijama, naizgled su lepe, ali ukus im je diskutabilan. Poslednji trošak je branje, za koje se dnevno plaća 2.000 do 4.000 dinara, ali i ono zahteva dobre radnike – objašnjava Rašković.
Ceo svet traži borovnicu
Izvozna cena borovnice varira kod nas od 5,5 do 6,5 evra, zavisno od godine. Zvuči mnogo, u odnosu na druge voće, pa i čuvenu srpsku malinu, ali još je veoma daleko od evropskih cena. U Italiji cena na veliko španske čileanske borovnice je ove godine između 13,5 i 15 evra za kilogram, iznosi specijalizovani globalni portal za voće i povrće, Freshplaza.com.
U Kini, koja je praktično još neotkriveno tržište za svetsku borovnicu, cena je još veća. Tamo se pola kilograma plaća od devet do 10,5 evra. A Kinezima treba godišnje 750.000 tona borovnice iz uvoza.
Pored evropskog, koje je naraslo sa 45.000 tona iz 2015. na 113.000 tona 2019. godine (rast 41 odsto), upravo je kinesko tržište prilika za srpske proizvođače. Oni još nisu dobacili do Dalekog Istoka, jer dve trećine od 3.200 tona srpske borovnice koja je izvezena prošle godine, završilo je u EU. Od toga 1.500 tona otišlo je samo u Holandiju, a 300 tona u Nemačku. Pored EU, veliko tržište je i Rusija, gde je otišlo gotovo 1.000 tona.
Neophodno udruživanje u zadruge
Prilika je tu, jer sveži plodovi borovnice su deficitarni na evropskom tržištu u periodu od juna do sredine jula, a klima u Srbiji pogoduje njenom zrenju baš tada. Problem je kvalitet, a do njega, upozoravaju stručnjaci, se teško dolazi individualno.
Zbog toga u zemljama koje su veliki proizvođači borovnice postoje zadruge ili kooperative sa velikim brojem članova. Ne samo zbog ujednačenog kvaliteta, već i potrebe da se primenjuju i garantuju svetski standardi, od evropskog Global Gap do britanskog BRC i drugih, koji su preduslov za plasman na EU tržište.
Ujednačavanje kvaliteta znači i izbor tehnologije, jer sada se u Srbiji borovnica gaji u zemlji, na otvorenom ali i u saksijama i vrećama.
A što se tržišta tiče, ono će tek rasti jer u Kini je prosečna potrošnja po glavi stanovnika tek 3,7 grama, a u Evropi 200 do 300 grama (u Velikoj Britaniji 0,8 kilograma). Severnoamerikanci troše mnogo više, u SAD-u do 1,5 kilograma, a u Kanadi čak do 3,5 kilograma po čoveku godišnje, podaci su CBI centra Ministarstva spoljnih poslova Velike Britanije.
Bonus video:
(Espreso/24sedam)