Virus, Foto: Profimedia

ISTRAŽUJEMO

KOJE MERE NAS ČEKAJU U ČETVRTOM TALASU? Stručnjaci UPOZORAVAJU

Broj novozaraženih u Srbiji se penje pa sada svakog dana imamo više od 200 obolelih pa epidemiolozi upozoravaju da će za nekoliko nedelja biti i više od hiljadu zaraženih. Šta više, mnogi vrhunac četvrtog talasa očekuju već krajem avgusta dok drugi predviđaju da ćemo na jesen imati između 3.000 i 4.000 obolelih dnevno.

Objavljeno: 22.07.2021. 21:54h > 21:57h

Pored vakcinacije jedini način da se odbranimo od nadolazećeg četvrtog talasa su restriktivne mere. A to opet znači brojna ograničenja u ugostiteljskim objektima, na koncertima, utakmicama, granici, u školama…

foto: Emilija Jovanović

Broj novozaraženih u Srbiji se penje pa sada svakog dana imamo više od 200 obolelih pa epidemiolozi upozoravaju da će za nekoliko nedelja biti i više od hiljadu zaraženih. Šta više, mnogi vrhunac četvrtog talasa očekuju već krajem avgusta dok drugi predviđaju da ćemo najesen imati između 3.000 i 4.000 obolelih dnevno.

Sve te prognoze zasnovane su na proceni da stopa vakcinacije u narednom periodu neće značajno rasti. A podsećanja radi, i dalje nismo prešli procenat od 50 odsto vakcinisanih starijih od 16 godina. Najveći problem, valja to ponoviti po ko zna koji put, su mladi između 18 i 30 godina kod kojih vakcinacija nije stigla ni do 18 odsto.

Zbog toga treba već sada razmišljati koje se restriktivne mere prvo mogu očekivati ukoliko se približimo četvorocifrenom broju zaraženih.

Ponovo iste mere?

Pošto nam, nažalost, neće biti prvi put da se suočavamo sa velikim brojem zaraženih da se zaključiti da će se u okviru restriktivnih mera, najpre, pooštriti kontrola nošenja maski, zatim ograničiti rad ugostiteljskih objekata, bioskopa, pozorišta, ali i smanjivati kapacitet stadiona i sportskih hala.

Takođe, za očekivati je da ulaz u zemlju bude restriktivniji. Bliži se i početak školske godine koju bi ponovo mogao da obeleži kompinovani tip nastave u klupi i preko interneta.

Petrović: Maske obavezno u zatvorenom

Epidemiolog Radmilo Petrović ističe za “Blic” da se, pre svega, moramo vratiti meru od koje su mnogi digli ruke.

- Najpre, moramo nositi maske u zatvorenom prostoru. Na otvorenom one nisu potrebne. Ali u zatvorenom i dan danas moramo ih nositi. Takođe, rad kafića, restorana, klubova treba ograničiti ne samo brojem ljudi i radnim vremenom. Nego vremenom boravka istih ljudi u jednom prostoru. Ne može jedan čovek satima da bude u istom objektu. Dovoljno mu je ograničiti boravak na sat i po – smatra Petrović i dodaje da broj ljudi u ugostiteljskim objektima treba ograničiti i na osnovu kubikaže.

Kako kaže, nema razloga da se u potpunosti zabranjuje publika na utakmicama koje se održavaju na otvorenom, alit u pravi bitnu razliku.

- Po meni gledaoci mogu da prisustvuju mečevima, ali ne i navijači. Zašto zato što navijači viču, skaču, grle se… S druge strane, one koji gledaju utakmicu sa maskom i na rastojanju od dva metra nema razloga da ograničavamo. Isto važi i za bioskope i pozorišta gde projekcije I predstave maksimalno traju dva sata. Posle toga ide luftiranje i dezinfekcija – ističe Petrović i dodaje da je svakako prva mera u borbi protiv korone vakcinacija pošto je “bezopasna, korisna i besplatna”.

Da li je moguć model Francuske i Grčke?

Slično razmišlja i epidemiolog Tomislav Radulović iako se zalaže za još rigorozniji model u vreme kada imamo na raspolaganju vakcine. Takav model primenjuju Francuska i Grčka.

- Nije mi jasan narod koji ne želi da se vakciniše. Zato bi ulazak u ugostiteljske objekte, na koncerte, utakmice dozvolio samo onima koji imaju potvrdu o vakcinaciji ili preležanoj koroni odnosno negativni PCR test. Ostalima bih zabranio ulazak – naglašava Radulović.

Naš sagovornik ističe da bi nam svakako manja opasnost pretila da je više vakcinisanih.

- Da je vakcinisano 65 do 70 odsto uz jedno 15 odsto onih koji su preležali koronu mogli bismo da kažemo da imamo epidemiološku situaciju pod kontrolom. Takođe, ne možemo sve da očekujemo od države moramo i sami da vodimo računa. Znači, da nosimo maske, održavamo ličnu higijenu i izbegavamo gužve – zaključuje Radulović.

Do početka školske godine ostalo je više od mesec dana, ali mnogi se već sada pitaju da li će nastava i ove godine izgledati kao lane.

- Polazak u školu je uvek epidemiološki rizik nezavisno od korone kada se toliki broj dece zgomila po učionicama. Nadam se da je veliki broj dece prokužen do sada. Takođe, oni najosetljiviji su vakcinisani i zaštićeni tako da očekujem da u ovom talasu bude znatno manje umrlih i na respiratoru nego tokom prethodnih talasa – ocenjuje epidemiolog Tomislav Radulović.

Bonus video:

(Espreso/Blic)