STALNO STE UMORNI I POD STRESOM? OPADA VAM KOSA? Dr Bjekić kaže da to može biti znak bolesti KOJA VIŠE POGAĐA ŽENE

Problemi sa štitnom žlezdom mogu biti povećana ili umanjena funkcija, koja dalje pravi komplikacije u funkcijama organizma koji su pod kontrolom hormona.

Načelnica endokrinologije KBC "Bežanijska kosa" dr Jelica Bjekić Macut pričala je o dijagnozi, okidačima za ove bolesti, kao i tome zašto Hašimoto četiri puta češće pogađa žene, nego muškarce.

"Štitna ili štitasta žlezda, oba imena su pravilna, jedan je od najvećih endokrinih organa. Nalazi se na prednjoj strani vrata i ima oblik leptira, teška je od deset do 20 grama. Često pacijenti dođu, dignu glavu i kažu, pogledajte kolika mi je štitna! Ali ona je najčešće mala, kada pokažete vrat to sve nije žlezda, vrlo retko viđamo ozbiljna uvećanja", rekla je doktorka.

"Ova žlezda je bitna jer luči važne hormone koji utiču na metabolizam. Najvažniji su T3 i T4 hormoni koje proveravamo, a za njihovo lučenje hipofiza hormonima stimuliše i reguliše njen rad. Štitasta žlezda može imati određene bolesti, uglavnom autoimune, čuveni Hašimoto koji je dosta čest, svaka šesta-sedma osoba ima Hašimoto tiroiditis. To je autoimuna bolest, one jesu prilično nepoznate, ali se smatra da je stres jedan od faktora koji ih izaziva", kazala je dr Bjekić Macut.

Nedavno je veliku pažnju izazvala izjava jednog ruskog "iscelitelja", koji je rekao da probleme sa štitnom žlezdom izaziva ljubomora, vezanost žene za partnera, pa gordost, laka uvredljivost, velika ambicija... Doktorka je rekla da se možemo tako šaliti, ali da u toj šali ima i "komadić" istine.

"To bi se negde uklopilo u priču o stresu, ljubomori, ambicioznosti, očigledno to nekim ljudima pravi napetost i nervozu. Imamo i patološke ljubomore, u tom kontekstu može biti tačno. Oni kojima je jako bitna karijera, jesu pod ozbiljnim stresom i to može biti okidač za autoimunu bolest", rekla je ona.

Svi stalno pričamo da smo pod stresom, obaveze, kuća, posao... Bez obzira na to kakvim se poslom bavimo i koliko obaveza ili ambicije imamo. Da li to znači da smo svi ugroženi?

"Jeste, apsolutno, teško je reći bilo kome - nemojte da budete pod stresom. Ne možete se izolovati od njega, nekome je stres i kada ulazi u autobus. Nije zvanično dokazano, ali ja mislim da postoji genetski momenat. Cela ženska linija u jednoj porodici ima Hašimoto, ima tu i genetike, mada podvlačim da to nije zvanično dokazano. Nije to malo, svaka šesta-sedma osoba u zemlji ima problem sa štitnom. Hašimoto dovodi do smanjene funkcije štitne žlezde, i to već mora da se leči", rekla je ona.

Četiri puta je češći Hašimoto kod žena, nego kod muškaraca.

"Ja mislim da to nije slučajno, žene jesu očigledno, kao majke i stub porodice, opterećenije od muškaraca. Tu nema medicinskog objašnjenja, to je samo pitanje okolnosti. Nauka ni genetiku ne dokazuje direktno, niko nije izašao sa zvaničnim podacima, ali se eto, ipak vidi struktura o kojoj se priča. Žene četiri puta više oboljevaju, ali smatram da su osetljivije i osećaju više pritiska, sve pada na ženu. Ne kažem da muškarci ne rade ništa, ali žene su pod većim stresom", rekla je ona.

Lečenje problema sa štitnom žlezdom podrazumeva pravilno postavljanje dijagnoze i terapiju lekovima, i doktorka podvlači da se kvalitet života ne umanjuje uz adekvatan tretman.

"Imamo dve vrste bolesti, povećanu, i smanjenu funkciju štitne žlezde. Apsolutno se lako postavlja dijagnoza, nije ni skupa analiza privatno, a rade je i državno. Kod trudnica se odmah rade analize, ali kod zdravih ljudi, ako opada kosa, lome se nokti, umorni ste i depresivni, obavezno uradite hormone i antitela, da bi se utvrdila dijagnoza. Vrlo lepo se leče obe verzije bolesti, lekovi su dostupni i sve bi trebalo raditi pod kontrolom endokrinologa", rekla je doktorka.

(Espreso / Mondo)