BIO JE NAJVEĆI OBOŽAVALAC ŽENA I BAKLAVE, A PRVU ČUVENU POSLASTICU SU ZAMESILI ONI! Ovo sigurno niste znali

Baklava, orasima, bademima ili pistacijama nadjeveni tanki, tanki listovi testa izdašno preliveni slatkim sirupom od šećera, meda i začina, koja se pojavljuje u brojnim oblicima i okusima, omiljena je u mnogim delovima sveta Obožavaju je na Mediteranu, Bliskom istoku i na Balkanu, pa je sasvim razumljivo da je svojataju mnogi narodi, među kojima su najgorljiviji Grci, Turci, Bosanci, Albanci, Arapi, Armenci, Bugari, Makedonci.

Prvo tanko testo zamesili su Grci

Ali činjenica je da su kroz vekove u nastajanju baklave svoje prste imali mnogi narodi, pa su prvi koji su uživali u prabaklavi, krušnom testu sa seckanim orasima prelivenim medom bili Asirci, dok su prvi revolucionarni korak u njenom nastajanju načinili stari Grci koji su obično testo zamenili mnogo finijim, tanjim, podatnijim i naravno ukusnijim. Nadalje, Armenci su sirupu za baklavu dodali aromatične začine klinčić i cimet koji su bili prihvaćeni i u kuhinjama Balkana, a Arapi vodicu ruže i kardamom. Na sreću svih obožavatelja baklave, u 15. veku su se pečenja baklave prihvatili i najveći svetski osvajači Turci, koji su je doveli do savršenstva i pretvorili u vrlo komplikovani desert za koji je osim najfinijih sastojaka trebalo imati talenta i umeća, pa ga je bilo sve samo ne jednostavno pripremiti. U razdoblju Osmanskog carstva već ionako tanko testo postalo je toliko tanko da se kroz njega trebalo jasno videti, pa su baklavu mogli ispeći samo istinski majstori svog zanata (baklavaci, slastičari specijalizovani za baklave), koje su sebi mogli priuštiti samo najbogatiji, sultani, paše i veziri. U to je vreme po sastojcima skupa i po izradi savršena baklava bila stvar prestiža i dokaz otmenosti doma, pa su se bogate porodice takmičile čija će baklava imati više slojeva neobično tankog testa. Baklava je bila toliko važna da se pre pečenja nosila gazdi na uvid koji je ispitivao njenu kvalitetu zlatnim novčićem.

Sulejman Veličanstveni uveo je paradu baklava

Odnosno, ako utisnuti zlatnik nije uspeo proći kroz slojeve testa i dosegnuti dno lima, baklava je bila savršeno spremljena, pa je i novčić završio kao nagrada u džepu slastičara. Naravno, najveštiji majstori koji su bili u stanju tako tanko razvući testo da ponekad i 40 listova nije bilo deblje od latice ruže, radili su u dvorskim kuhinjama, pa su baklave koje su se pekle za sultana imale i više od 100 slojeva listova testa. Kao desert dostojan samo nepca najmoćnijih i najbogatijih, baklava se obavezno pekla povodom svih važnih događaja, porodičnih, verskih i državnih. Baklava je bila omiljena i u haremima u kojima se prilikom njena spremanja osim na tankoću testa pazilo i na izbor sastojaka i začina s afrodizijačkim učinkom, pa su se za muškarce spremale baklave od pistacija i kardamoma, a za žene od oraha i cimeta, dok su bademi i klinčići bili primereni za oba pola. Za vreme svoje slavne vladavine, Sultan Sulejman Veličanstveni (1520-1566), veliki obožavatelj žena i baklave, uveo je posebnu ceremoniju znanu kao parada baklava ili alayiparad u toku koje su petnaesti dan svetog meseca ramazana, njegovim vojnicima, janjičarima koji su u svečanoj povorci dolazili na dvor, deljene baklave (1 veliki lim za svakih 10 vojnika) koje su se posebno za njih pekle u dvorskoj kuhinji. Zanimljivo je da je u Turskoj baklava kao vrlo otmen i vrlo skup desert sve do 19. veka bio rezervisan samo za jako bogate, dok su je oni ostali jeli samo u izuzetnim prilikama, pa ne čudi da se izreka - "Nisam dovoljno bogat da jedem baklavu svaki dan" - zadržala sve do danas.

(Espreso)