posledice klimatskih promena
ULICE SU POPLAVLJENE USLED OBILNIH PADAVINA: Ima li razloga za strah i koliko vodovodi mogu da uzdrže?
Auto-put je bio potpuno pod vodom
Dešava se i kod nas da nam ulice plivaju posle velikih letnjih pljuskova. Tako je bilo i prošle godine u ovo vreme. Auto-put je bio potpuno pod vodom.
Vladimir Milojević, izvršni direktor za razvoj, projektovanje i investicije "Beogradskog vodovoda i kanalizacije", kaže da nema razloga za brigu i da atmosferska kanalizacija ne može biti uzrok poplava.
- Sve češća pojava kiše jakog intenziteta je posledica klimatskih promena i to pravi problem i nama ovde, i u regionu, a i šire. Atmosferska kanalizacija ne može da bude razlog poplava u Beogradu. To su bujični tokovi, to je regulacija vodotokova - navodi Milojević.
Prema Milojevićevim rečima, dve trećine Beograda od Drugog svetskog rata, dok se gradilo planski, ima atmosfersku i tri četvrtine fekalnu kanalizaciju.
- Mi tu nemamo većih problema. Tamo gde postoji planski odrađena kanalizacija, u 99 odsto slučajeva ona funkcioniše kako treba. Kad dođe do zagušenja naše ekipe stupaju na scenu i to rešavamo vrlo brzo. Nekada desi da ovakve kiše zauzmu širu oblast i onda ima problema - kazao je Milojević.
Ističe da je više od 20 puta sa svojim timom bio u naselju "Veljko Vlahović".
- Dalje od "Veljka Vlahovića" ne postoji planski i legalno izvedena kanalizacija. Postoji rešenje za to. Nije problem što se taj deo grada nalazi na granici dve opštine. Zna se tačno po planu kako treba da se radi. Direkcija za izgradnju grada u ovom momentu priprema projekte i treba da uđe u izgradnju nove Kumodraške ispod naselja "Veljko Vlahović", gde treba da se gradi i atmosferski kolektor. To će biti rešenje. Ja mislim da će radovi početi već početkom sledeće godine - napominje Milojević.
Navodi da i leva obala Dunava ima isti problem kao i naselje "Veljko Vlahović".
- Tu je poslednjih 40 godina došlo do intenzivne neplanske gradnje. Mislim da će već u septembru izaći tender za izgradnju kanalizacija Krnjača, Kotež i Borča sa postrojenjem za preradu otpadnih voda - dodaje Milojević.
Kaže da je velika potrošnja vode problem u prigradskim opštinama. Oni ne moraju da koriste to za bašte, dodaje.
- Kada su velike vrućine potez prema Barajevu bio je opterećen sa 240 litara u sekundi. Posle pada kiše, sutradan, bilo je 70 litara u sekundi. Mi proizvodimo kvalitetnu vodu za piće, to nije voda kojom treba da se zalivaju bašte i staklenici. To se rešava nekom alternativom. Voda beogradskog sistema ne treba da bude korišćena za zalivanje - izjavio je Milojević.
Navodi da treba naći optimalan koncept koliko nas košta proizvodnja vode i koliko građani mogu da plate.
- Tu se postavlja pitanje i blok tarife i nekih drugih stvari - dodaje.
Ističe da bi Grocka do 2022. trebalo da bude deo beogradskog vodovoda.
(Espreso / RTS)