PAKAO SA VRELINAMA, POŽARIMA, URAGANIMA I POPLAVAMA JE SAMO POČETAK: Strašno upozorenje naučnika, ovo čeka EVROPU!

Za nezapamćene poplave koje su ove nedelje pogodile zapad Evrope stručnjaci su okrivili klimatske promene. Katastrofalne nepogode do sada su odnele skoro 200 života i hiljade ljudi ostavile bez krova nad glavom, ali prema apokaliptičnim predviđanjima naučnika mnogo gori scenariji čekaju nas u narednim decenijama.

Sever Evrope će se boriti sa poplavama i požarima, čak i sa najnižim predviđenim zagrevanjem od 1,5 ili dva stepena iznad predindustrijskog globalnog proseka. Jug će pustošiti suše, paklene vrućine u urbanim sredinama i poljoprivredni kolaps.

To su glavni zaključci istraživanja briselskog "Politika" sa više od 100 naučnih radova, intervjua sa naučnicima iz oblasti klime i procurelog nacrta sledećeg izveštaja UN-ovog Međuvladinog odbora za klimatske promene (IPCC), do sada najnaprednijeg ispitivanja uticaja klimatskih promena na naš svet.

Nacrt izveštaja IPCC-a, koji treba da bude objavljen sledeće godine, predviđa vek okrutnih klimatskih uticaja, posebno u siromašnim zemljama. Vodeći svetski stručnjaci upozoravaju da su milijarde ljudi u riziku od hroničnu nestašice vode, desetine miliona ljudi biće izloženi gladi, a mesta u blizini ekvatora biće neizdrživo topla, osim ako se ne preduzmu hitni koraci za odbranu od klimatskih šokova i brzo smanjenje emisije štetnih gasova.

To što će na nekim drugim mestima biti gore ne znači da je Evropa bezbedna.

- Čitava evropska populacija još nije dovoljno upućena u ovo. Evropljani ne znaju kako će klimatske promene lično uticati na njih - rekao je Pirs Forster, direktor Međunarodnog klimatskog centra na Univerzitetu u Lidsu i jedan od vodećih autora izveštaja IPCC-a.

Najnovije studije otkrivaju da Evropu očekuju promene koje će imati implikacije toliko duboke, da mogu izazvati političke i društvene potrese na kontinentu.

Poglavlje 1: Smrtonosna vrućina

Evropski gradovi doživeli su nezapamćene vrućine 2003. godine. Bio je najtopliji avgust u prethodnih pola milenijuma, a EU procenjuje da je umrlo oko 80.000 ljudi. Francuski predsednik Žak Širak prisustvovao je sumornoj sahrani 57 ljudi čija tela nikada nisu potraživana.

Prema bilo kom budućem scenariju, leto poput onog 2003. biće uznemirujuće normalno. Prema istraživanju EU, pri zagrevanju od 1,5 stepeni, svaki peti stanovnik Evrope iskusiće slične vrućine. Na tri stepena, taj broj raste na više od polovine populacije.

Toplota će doslovno biti izluđujuća. Italijanski istraživači otkrili su vezu između psihijatrijskih hitnih slučajeva i porasta dnevne temperature. Samoubistva su se udvostručila u Moskvi tokom toplotnog talasa 2010. godine, a u Madridu slučajevi porodičnog nasilja i ubistava žena od strane partnera skaču kada temperatura pređe 34 stepena. Vruće noći doneće nesanicu.

Nismo olakšali sebi. Sve veći broj Evropljana živi u urbanim "betonskim loncima" koji koncentrišu toplotu. Gradovi su obično pet do 10 stepeni topliji od ruralnih krajeva, a ako se emisija štetnih gasova ne smanji, oni bi povrh toga mogli da se zagreju za šest do 10 stepeni. Najgore će biti na jugu. U Rimu i drugim mediteranskim gradovima vrućina će postati toliko intenzivna da tradicionalni arhitektonski sistemi koji se oslanjaju na prirodnu ventilaciju više neće funkcionisati.

Svet se zagrejao tek za nešto više od jednog stepena, ali 2010. godine vrućina je ubila 54.000 ljudi u Rusiji i centralnoj Evropi. Osam godina kasnije, tokom brutalnog toplotnog talasa, umrlo je 104.000 osoba - više nego u bilo kom regionu sveta te godine. Prema medicinskom časopisu "Lanset", samo Nemačka je tada zabeležila dve trećine smrtnih slučajeva od vrućine koje je prijavila Indija, uprkos tome što ima 16 puta manje stanovnika.

Pri ovim nižim porastima temperature, smrtni slučajevi su koncentrisani u južnoj i centralnoj Evropi. Ako zagrevanje dostigne tri stepena, 200 miliona Evropljana, ne samo na jugu, već i na severu i u Velikoj Britaniji, živeće pod velikim rizikom od toplotnog udara. Bez brzih promena, EU kaže da bi ekstremne vrućine mogle da ubiju 95.000 Evropljana svake godine samo na njenoj teritoriji.

Poglavlje 2: Igre gladi

Dobra vest za barem neke evropske poljoprivrednike je da toplije zime, duža sezona rasta i više kiše znače da će delovi kontinenta, posebno sever, proizoditi više hrane nego danas. Za druge delove, međutim, to će značiti katastrofu. Кlimatske promene povući će kišnu zavesu preko Evrope - više geografske širine postaće vlažne, dok će južni delovi "presušiti". Očekuje se da će suše biti sve češće i ekstremnije, naročito evropskim južnim i centralnim ravnicama.

Pri zagrevanju od dva stepena, devet odsto evropskog stanovništva može se suočiti sa nestašicama vode. Nacrt IPCC-a upozorava da će u južnoj Evropi više od trećine stanovništva imati manje vode nego što im je potrebno. Ako temperature porastu za 3 stepena, regioni kojima prete suše u Evropi mogu se udvostručiti sa 13 na 26 procenata.

Najteže će biti pogođena područja koja se graniče sa Mediteranom, s tim što će i same suše trajati duže - gotovo polovinu godine, u odnosu na dva meseca koliko u proseku traju danas. Neki delovi Pirinejskog poluostrva mogli bi da budu sušni više od osam meseci godišnje.

Gubitak kiše otežaće uzgoj mnogih osnovnih useva u južnoj Evropi. Poljoprivrednici će videti kako tradicionalni usevi "beže" na sever, a sa dva stepena zagrevanja, poljoprivredni biomi će se pomerati prema severu brzinom od 25 do 135 kilometara u deceniji. Prinosi pšenice u južnoj Evropi padaće za 12 odsto, dok će na severu rasti za pet. Po najekstremnijim scenarijima zagrevanja, proizvodnja pšenice na jugu propašće za čak polovinu, a Italija više neće moći da se pohvali najboljim paradajzom, jer će se on proizvoditi u Nemačkoj.

Poglavlje 3: Voda i vatra

Naši domovi više neće biti sigurni. Ekstremne vrućine, suše i kiše proširiće evropske poplavne i požarne zone, čineći živote miliona ljudi nesigurnijim. To je zato što vruć vazduh zadržava više vode.

Projekcije sugerišu da će u ovom veku u većem delu Evrope zimi biti i do 35 odsto ekstremnijih kišnih oluja, posebno na severu. Ako se zagrevanje nastavi i dalje od 1,5 stepeni, poplave bi mogle da postanu godišnji problem za oko pet miliona Evropljana.

Кanalizacija u Evropi nije izgrađena za klimatske promene. Zgrade, beton ili asfalt ostavljaju manje prostora za oticanje kiše. To je rizik za Pariz, Solun, Bukurešt i Barselonu, upozorila je Evropska agencija za životnu sredinu pre nekoliko godina, a poplave su posebno opasne za siromašnija domaćinstva.

Dok se neki delovi Evrope budu davili u vodi, drugi će goreti. Кako temperature rastu, a mnogi delovi Evrope postaju suvlji, požari će trajati duže i zauzimaće veću površinu.

Severna i zapadna Evropa neće biti imune, ali opet je mediteranska regija u posebnom riziku. Suve šume u Španiji, Francuskoj, Italiji, Grčkoj i Hrvatskoj gore lakše nego na severu. I dim može biti smrtonosan ako prekrije gradove otrovnim oblacima.

Poglavlje 4: Nove epidemije

Кomarci žive kratko, u proseku dve nedelje, ali niže temperature čine ih manje smrtonosnim. Virus koji uzrokuje denga groznicu, virus zapadnog Nila i čikungunja inkubiraju se u crevima komaraca pre nego što dođu u pljuvačne žlezde, spremni da zaraze svoju sledeću žrtvu. Кoliko dugo traje ovaj proces zavisi od spoljne temperature.

Evropska hladnija klima ranije je otežavala život mnogim vrstama komaraca i bolestima koje prenose. Ali, porast temperature doneo je na kontinent plodnog prenosioca bolesti: azijskog tigrastog komarca. Poznat kao najinvazivniji komarac na svetu, stigao je u Italiju devedesetih godina, a sada je prisutan širom Sredozemlja, čak i u Belgiji i Holandiji. Na 18 stepeni tigrasti komarci neće širiti čikungunju, bolnu groznicu za koju ne postoji vakcina ili lek, ali na 28 stepeni to definitivno mogu.

Takođe, očekuje se da se krpelji koji nose encefalitis i lajmsku bolest povuku prema severu u Skandinaviju i u alpske regije veće nadmorske visine, jer će im na jugu postati prevruće. Očekuje se i povratak malarije, koju je Evropa iskorenila ogromnim posleratnim programom prskanja insekticidima, isušivanjem močvara i terapijom lekovima.

Кlimatske promene mogle bi da dovedu do krize javnog zdravlja u budućnosti, a naučnici još istražuju da li je ona imala ulogu u nastanku današnje pandemije korona virusa. Nacrt izveštaja IPCC-a, u posebnom odeljku posvećenom kovidu, kaže da nije prošlo dovoljno vremena za ta saznanja, ali generalno zaključuje da su "klimatske promene povećale rizik od pojave zaraznih bolesti usmeravajući kretanje novih vrsta, uključujući vektore i rezervoare bolesti, u nove ljudske populacije i obrnuto“.

Poglavlje 5: Ekonomska provalija

Za kontinent pun podela, Evropa je iznenađujuće malo pažnje posvetila načinu na koji klimatske podele produbljuju njen najveći jaz. IPCC upozorava da će zbog globalnog zagrevanja jaz između bogatijeg severa i siromašnijeg juga postati provalija, kao i da će to posebno uticati na EU koja će se suočiti sa najvećim izazovom za svoju koheziju - većim i od ekonomske krize 2008. godine.

Zabrinuti su i analitičari koji rade u Evropskoj komisiji. Prošle godine objavili su izveštaj u kojem su utvrdili da će ekonomski uticaj klimatskih promena biti nekoliko puta veći na jugu nego na severu. Između 2000. i 2015. godine Evropa je svake godine gubila 300 milijardi dolara zbog klimatskih promena. Izveštaj IPCC upozorava da su sa zagrevanjem od tri stepena "ekonomski gubici za Evropu višestruko veći“ nego na 1,5. To će imati efekat "pojačavanja postojećih ekonomskih razlika među evropskim regionima“.

Prema IPCC-u, produktivnost rada će opadati, posebno na Mediteranu. Toplota već čini rad na otvorenom teškim i potencijalno smrtonosnim. Prošle nedelje, 27-godišnji poljoprivrednik srušio se i preminuo je posle branja paradajza na jugu Italije. Regija je odgovorila tako što je naredila farmama da zaustave rad tokom najtoplijih sati najtoplijih dana.

Za razliku od cikličnih udara, klimatski deficit će se dešavati svake godine. Na dva stepena više, to će biti teška stvarnost koju će sever morati da podnese. Na jugu će to biti trajna ekonomska kočnica.

Bonus video:

(Espreso/Blic)