HITNO SE OGLASIO ADVOKAT BRANISLAVA LEČIĆA: ''Danijela i Merima vrše pritisak''

Advokat Branislava Lečića, Čedomir Stojković, hitno se oglasio nakon što je prijava Danijele Štajnfeld odbačena.

''Nakon odluke Višeg Javnog Tužilaštva o odbacivanju slučaja u kom je Danijela Štajnfeld prijavila Branislava Lečića za silovanje, imali ste prilike da čujete prve reakcije i saopštenje mog klijenta, Branislava Lečića.

Kao njegov zastupnik, ja sam se odazvao svim novinarima koji su me, u prethodna dva dana, pozvali za komentar, podelio sam utiske o odluci, kao i o medijskom sadržaju koji je propratio ovaj slučaj.

Kako smo saznali iz medija, zastupnik Danijele Štajnfeld uložiće prigovor Apelacionom Tužilaštvu, što znači da odluka Višeg Javnog Tužilaštva još uvek nije pravosnažna.

Kako vidimo, Danijela Štajnfeld, njen zastupnik, Merima Isaković i grupa medija nastavljaju davno započetu medijsku kampanju, vršeći pritisak kako na nadležne organe tako i na javnost, uz iznošenje izmišljenih, neutemeljenih i neistinitih opravdanja za ovakav ishod prvostepene odluke, dok su činjenice i nepobitni dokazi su na strani mog klijenta.

Da podsetim, Branislav Lečić u ovom slučaju od 19. marta ima status građanina, a ne osumnjičenog niti optuženog. Iz navedenog razloga, Branislav Lečić i njegovi punomoćnici nemaju uvid u spis, što znači da su nama nepoznati detalji iskaza Danijele Štajnfeld, kao i svedoka i dokaza, do kojih je došla policija i koje je priložila Danijela Štajnfeld. Jedino u šta imamo uvid, za sada, jesu iskaz mog klijenta i dokazi koje je on priložio. Ovaj materijal biće dostupan medijima, onda kada za to dođe vreme, što će biti svakako tek posle pravosnažne odluke. Molimo medije da se strpe i puste nadležne organe da rade svoj posao do kraja. Mi ne želimo da učestvujemo u medijskoj propagandi Danijele Štajnfeld i Merime Isaković, niti da se kroz medije bavimo raznim nagađanjima, neosnovanim i netačnim tvrdnjama, spekulacijama, manipulacijama i neistinama koje pojedinci iznose na račun mog klijenta.

Ovim putem apelujem na medije da ne pišu o svojim ili tuđim utiscima kao da su oni činjenice, da ne iznose neistinite i nepostojeće detalje iz predistražnih radnji, o čemu niko osim nadležnih nema stvarna ni potpuna saznanja, već da se novinarski pozbave medijskim činjenicama, koje su dostupne i proverljive. Za istraživačko novinarstvo, obradu i analizu, u medijskom slučaju Štajnfeld, koji je kasnije postao slučaj Štajnfeld – Lečić, postoji tona materijala.

Samo iz njega, mogu se utvrditi razne činjenice, kontradiktornosti i neistine. Činjenica je da je Danijela Štajnfeld slučaj silovanja započela u medijima, još u avgustu prošle godine, te da se sa imenom Branislava Lečića, kao počinioca navodnog dela, obratila prvo medijima, a ne policiji. Ona je policiji dala iskaz sa identitetom Branislava Lečića tek 19. marta, a američkom Nju Jork Tajmsu dosta ranije. Upravo od ovog medija je moj klijent saznao da ga Štajnfeldova optužuje za silovanje, i to još 11 dana pre nego što je njegovo ime otkrila policiji. Naime, gospodin Lečić je 8. marta dobio pitanja novinarke ovog lista na temu optužbi Danijele Štajnfeld da ju je on silovao, na šta je odgovorio 9. marta negirajući sve navode Danijele Štajnfeld.

Tek 19. marta, Štajnfeldova je prijavila policiji ime i prezime navodnog počinioca, a odmah potom 21. marta, optužila ga je i u televizijskoj emisiji produkcije „Insajder“, koja je emitovana 22. marta. Nju Jork Tajms objavio je svoj članak tek 24. marta, sačekavši da Danijela prvo da iskaz u policiji i da potom „Insajder“ objavi ove podatke srpskoj javnosti, što takođe govori u prilog organizovanog i orkestriranog plana Danijele Štajnfeld sa medijima koji su joj bili već unapred pripremljena podrška.

Svi mediji imaju saznanje i mogućnost provere da je Danijela sama javno iznela ime i prezime „svog silovatelja“ u javnost, a da nije istina ono što unazad već dugo tvrdi kako Danijela, tako i Merima, ali i nekoliko predstvnika medija, da se desilo obrnuto, da je Danijela policiji dala ime počinioca, te da je ta informacija dospela u javnost i da je potom na Danijelu izvršen medijski linč. Medijski linč izvršen je upravo na Branislava Lečića od strane tih istih medija, koji pišu i prenose neistine tvrdnje i zamenu teza. Mediji koji, uprkos saznanju i proverljivim činjenicama, tvrde suprotno od činjeničnog, sprovodeći i dalje kampanju Danijele Štajnfeld, imaju svoje motive i ciljeve.

Takođe, Danijela Štajnfeld sama je medijima dala nešto što naziva dokazom i priznanjem, a to je audio-snimak od nepuna 2 minuta. Da je ovaj snimak validan i da je dokaz, a posebnopriznanje, svakako bi ishod predistražnih radnji bio drugačiji i verovatno puno brži.

Osim same Danijele, pojedini mediji i dalje ovaj snimak tretiraju kao dokaz i priznanje, ponekad navodeći da je Branislav izjavio kako je taj razgovor bio priprema za predstavu, što je apsolutno netačno, u šta se svako ko želi može uveriti i to tamo gde jedino jeste dao izjavu na ovu temu, a to je Nju Jork Tajms. Ovaj audio-snimak, za koji tvrdimo da je montiran, čiji se prikazani dijalog nije desio u kontinuitetu, već je sačinjen od iscepkanih delova, kasnije nalepljenih u jedan dijalog, predstavlja samo jednu od javnosti dostupnih manipulacija Danijele Štajnfeld.

Ovaj snimak je deo razgovora koji nije vođen na temu ličnog događaja između dvoje učesnika, već povodom potencijalne saradnje i to na dve različite teme, koje je Štajnfeldova objedinila u jednu, i to ličnu, treću i nepostojeću – „suočavanje sa silovateljem“. Da je ovaj snimak onakav kakvim ga Danijela predstavlja u javnosti, ne bi bilo moguće da dođe ovakve odluke tužilaštva uz objašnjenje da ne postoji niti jedan dokaz i niti jedan osnov sumnje da je počinjeno krivično delo. Da li je razgovor bio ličan ili kolegijalan, to je suprotstavljanje tvrdnji i reč protiv reči, ko će verovati Danijeli, a ko Branislavu, pitanje je utiska i verovanja, a ne činjenica i veštačenja.

Da li je razgovor montiran ili ne, kao i da li iz njega proizilazi zaključak da je bilo seksualnog odnosa, a posebno nevoljnog tj. silovanja, to je potpuno posebna tema i nešto što se veštači tamo gde to zakon nalaće, a ne u medijima, i što niko osim onih koji se stručno bave time ne bi smeo da tvrdi ni da jeste ni da nije, a posebno ne novinari, koji bolje od mnogih drugih znaju šta je montaža.

Zbog svega navedenog i nenavedenog, upućujem poziv novinarima da poštuju kodekse novinarstva, prezumpciju nevinosti, zakon o informisanju, ali i zakon uopšte, kao i svoju ulogu predstvnika medija. Do ovog trenutka bilo je na hiljade objava u kojima je sve ovo prekršeno i koje su nanele veliku štetu mom klijentu. Ovakvo ponašanje grupe medija, njihovih novinara i urednika, koji sebe postavljaju iznad zakona, koji vrše zloupotrebu svoje profesije i medija u kojima rade, izveštavajući ostrašćeno, naklonjeno, tendenciozno i neprofesionalno, dodeljujući sebi ulogu sudija i stavljajući narod u ulogu porote, ne samo da nanosi štetu mom klijentu, već i celom našem društvu i funkcionisanju pravne države, državnih institucija, sprovođenju zakona i pravde.

Sve dok ne bude zvanično objavljena pravosnažna odluka, ni moj klijent ni ja nećemo davati izjave medijima o detaljima ovog slučaja. Dok je čekanje na snazi, pozivam vas, da umesto navijanja i kopanja po detaljima, iz još uvek nedostupne i nepoznate pravne materije, napravite medijsku analizu slučaja, objektivno i profesionalno, ali i da posvetite svoje stranice i minute temama o medijskom anatemisanju i medijskom procesuiranju ljudi bez pravnog osnova, sa adekvatnim i stručnim sagovornicima. Ovaj slučaj može vam poslužiti kao pravi pogrešan i opšte štetan primer, a ja sam tu za medije koji žele da posvete svoj prostor i vreme ovakvim diskusijama, koje bi bile zapravo važne i od opšteg značaja za društvo.''

(Espreso)