TUŽILAŠTVO ZAHTEVA NAJSTROŽE KAZNE ZA UBISTVO ĆURUVIJE: U septembru odluka!

Tužilaštvo za organizovani kriminal danas je u završnoj reči predložilo sudu da četvoricu nekadašnjih radnika Državne bezbednosti osudi na maksimanlne zatvorske kazne od po 40 godina, povodom optužbi za učešće u ubistvu novinara i vlasnika "Dnevnog telegrafa" Slavka Ćuruvije 1999. godine.

Završne reči odbrane, okrivljenih i njihovih branilaca, zakazane su za 13. i 17. septembar. Nakon toga sud će zakazati objavu druge prvostepene presude, pošto je prva ukinuta.

Prvooptuženi u ovom slučaju je nekadašnji šef Resora državne bezbednosti Radomir Marković, tadašnji šef beogradskog centra RDR-a Milan Radonjić i operativac Ratko Romić.

Miroslav Kurak, optužen je kao neposredni počinilac ubistva, ali je u bekstvu i sudi mu se u odsustvu.

Njih četvorica su posle prvog suđenja bili osuđeni na ukupno 100 godina zatvora, ali je ta presuda ukinuta i naloženo je novo suđenje, jer je presudom u slučaj uvedeno NN lice kao neposredni izvršilac ubistva, što je suprotno optužnici.

Upravo je danas postupajući tužilac Milenko Mandić rekao je da smatra da su optužbe protiv optuženih dokazane tokom suđenja, te da u svemu ostaje pri navodima optužnice i završnim rečima koje je već iznosio u prethodnom suđenju, jer se, kako je naveo, činjenično stanje nije promenilo u ponovljenom postupku.

On smatra da je tadašnji šef DB-a optuženi Radomir Marković po nalogu vlasti sačinio plan da se Ćuruvija ubije, pa je sa tim planom upoznao optuženog Milana Radonjića koji je organizovao Ratka Romića i Miroslava Kuraka da ubistvo izvedu.

Prema stavu tužilaštva, motiv za ubistvo Slavka Ćuruvije bilo je njegovo istupanje u javnosti, domaćoj i stranoj, u kojima je kritikovao vlast Slobodana Miloševića i Mirjane Marković.

Ono što je Miloševićevu vlast naročito iritiralo, kako smatra tužilastvo, je to što je Ćuruvija imao i političkih ambicija, te da je planirao da osnuje političku stranku.

Ćuruvija je praćen sve do samog ubistva, a naročito intenzivno je praćeno njegovo kretanje 10. i 11. aprila 1999. godine, kada je, prema optužnici, on likvidiran u haustoru zgrade u Svetogorskoj ulici gde je živeo i to u periodu izmedu 16:39 i 16:45, dok je sa njim u društvu bila njegova prijateljica i očevidac ubistva Branka Prpa.

Sva trojica optuženih su na početklu ponovljenog suđanja negirala veze sa ubistvom i detaljno su izneli svoje odbrane.

Nasuprot ukinutoj presudi u kojoj je NN lice označeno kao neposredni izvršilac ubistva Ćuruvije, u optužinici, po kojoj se svima sudi, tvrdi se da je Ćuruviju ubio Kurak, a da mu je saučesnik bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario u glavu Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu.

Prema ukinutoj presudi, Ćhuruviju je ubilo NN lice, a DB-ovci za to pripremili "teren".

Tužilaštvo je na ponovljenom suđenju ostalo pri navodima svoje optužnice da je ubistvo Ćuruvije počinjeno po nalogu nepoznate osobe iz vrha tadašnje vlasti, kao i da je Marković za to angažovao Radonjića, a on Romića i Kuraka.

Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen zbog "javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, a radi očuvanja postojeće vlasti".

Ubijen je na Uskrs 11. aprila 1999. godine, u dvorštu ispred ulaza u zgradu, gde su se nalazile prostorije marketing službe "Dnevnog telegrafa", a sa njim je tada bila Branka Prpa.

Bonus video:

(Espreso / Telegraf)