EU PREDSTAVILA SVEOBUHVATAN PLAN KLIMATSKIH PROMENA: "Činimo to da bismo čovečanstvu pružili šansu za borbu"!

Evropska unija je najavila niz zakona o klimatskim promenama čiji je cilj da je poguraju ka tome da postane ugljen-neutralna do 2050. godine.

Desetak nacrta predloga, koje još treba da odobre 27 država članica bloka i parlament EU, najavljeno je u sredu.

Oni uključuju planove za oporezivanje avionskog goriva i efikasnu zabranu prodaje automobila na benzinski i dizel pogon u roku od 20 godina.

Međutim, predloge će verovatno čekati višemesečni pregovori.

„Pitaćemo puno naših građana“, rekao je šef klimatske politike EU Frans Timermans. "Takođe ćemo pitati mnoge naše industrije, ali to činimo s dobrim ciljem. Činimo to da bismo čovečanstvu pružili šansu za borbu."

Planovi su pokrenuli ozbiljne sukobe u Evropskoj komisiji, administrativnom ogranku bloka, dok su se radile poslednje promene, rekli su izvori agenciji AFP.

Takođe se očekuje protivljenje nekih lidera u industriji, poput aviokompanija i proizvođača vozila, kao i istočnih država članica koje se u velikoj meri oslanjaju na ugalj.

Jedan diplomata EU rekao je Rojtersu da će uspeh paketa počivati na njegovoj sposobnosti da bude realan i socijalno pošten, istovremeno ne destabilizujući ekonomiju.

„Cilj je da se ekonomija stavi na novi nivo, a ne da se zaustavi“, rekli su.

Mere, najavljene kao najambiciozniji plan EU za borbu protiv klimatskih promena, nazvane su paketom Pogodno za 55, jer bi to postavilo blok na pravi put da ispuni svoj cilj do 2030. godine da smanji emisije za 55% u odnosu na nivo iz 1990. godine.

Do 2019. godine EU je smanjila emisije za 24% u odnosu na nivo iz 1990.

Neki od ključnih predloga uključuju:

• Pooštrena ograničenja emisija za automobile, za koje se očekuje da će efikasno okončati prodaju novih benzina i dizela do 2035. godine
• Porez na vazduhoplovno gorivo i desetogodišnji poreski praznik za alternative sa niskim emisijama ugljenika
• Takozvana carinska granična carina, koja bi zahtevala da proizvođači izvan EU plaćaju više za uvoz materijala poput čelika i betona
• Ambiciozniji ciljevi za širenje obnovljivih izvora energije oko bloka
• Zahtev za zemlje da brže obnavljaju zgrade koje se ne smatraju energetski efikasnim

U septembru je Komisija EU izradila svoj plan postizanja smanjenja od 55% do 2030. godine i rekla da će najmanje 30% dugoročnog budžeta EU biti potrošeno na mere povezane sa klimom.

Ciljevi su deo globalnih napora za borbu protiv klimatskih promena smanjenjem zagađenja atmosfere, posebno emisija ugljen-dioksida (CO2).

Pariški klimatski sporazum, potpisan 2016. godine, ima za cilj da održi globalni porast temperature znatno ispod 2 ° C, a poželjno je da bude u maksimalnom porastu od 1,5 ° C, kako bi se sprečili najgori efekti klimatskih promena.

Bonus video:

(Espreso/bbc.com)