NA KUBI DEMONSTRACIJE KAKVE SE NE PAMTE: Vlast uperila prst u Ameriku, ovo je bio okidač besa!

Kad se Raul Kastro u aprilu povukao sa čelne pozicije u Kubi, a na njegovo mesto došao Migel Dijaz Kanel, u zemlji se stvorio svojevrsni vakuum – svet, ali i Kubanci, sa pažnjom su pratili šta će ovaj transfer da iznedri. Danas, nekoliko meseci nakon odlaska mlađeg Kastra, nezadovoljni narod je na ulicama - prizor koji se na Kubi retko viđa.

Raul i njegov stariji brat Fidel vladali su Kubom od 1959, kad su poveli pobunu protiv diktatora Fulhensija Batiste kojeg je podržavao Vašington, a šest decenija kasnije Kanel se suočio sa pritiscima da poboljša život za 11 miliona stanovnika svoje zemlje.

Da li je u tome uspeo možda najbolje govori to što su nepuna tri meseca kasnije u zemlji izbili nezapamćeni protesti, sa hiljadama Kubanaca koji su na ulicama svojih gradova vikali “sloboda” – a neki i “ja sam Fidel” – i tražili Kanelovu ostavku. Retko se na karipskom ostrvu, gde se guši svaka opozicija vlasti, mogu videti protesti kao ovi koji su izbili u nedelju. Na Kubi su zabranjeni antivladini protesti i poslednji put su ovako velike demonstracije viđene u Havani u avgustu 1994.

Jasno je da tako rano u mandatu Kanel još ne može da se izbori sa katastrofalnim nasleđem Kastrovih, ili bar efekti njegovih mera da uzmu korena, ipak teško da je on novo lice kubanske politike. Prvi sekretar Komunističke partije Kube, kojem je ruski predsednik Vladimir Putin brzo čestitao na poziciji najmoćnijeg čoveka u zemlji dok je američki Džo Bajden istakao da mu “Kuba nije prioritet”, postao je ministar kad je Raul zamenio Fidela Kastra, 2012. bio je jedan od potpredsednika, a ubrzo i prvi potpredsednik.

Lojalni birokrata je nakon preuzimanja vlasti obećao da će konsultovati svog prethodnika o “strateškim odlukama za budućnost nacije”, zbog čega ga mnogi video kao Raulovu marionetu.

Drugačiji, ali suštinski isti kao Kastrovi, Kanel je brzo započeo neke reforme, poput otvaranja malih biznisa i uvođenje dualnog valutnog sistema, dok je Kubancima omogućio široku upotrebu interneta.

Ali nakon 60 godina Kastrovih, obeleženih stalnim krizama vlasti – od Kubanske revolucije i gerilskih ratova krajem pedesetih godina, preko invazije u zalivu svinja i nuklearne krize do ekonomske stagnacije – izgleda da je Kubancima jedna kap prelila čašu kad su masovno izašli na ulice da traže Kanelovu ostavku.

Hapšenja su bila masovna koliko i protesti. Više desetina ljudi uhapšeno je, kako piše Rojters na "najvećem antivladinom protestu u komunističkoj zemlji u prethodnih nekoliko decenija". Na snimcima koji se dele društvenim mrežama vidi se kako ljudi gađaju policiju kamenjem i prekreću vozila.

"Revolucionari, na ulice"

A Kanel je odgovorio demonstrantima. Prvo je za nemire optužio SAD i sankcije Vašingtona koje u različitim oblicima traju od 1962, navodeći da Amerika vodi politiku “ekonomskog gušenja Kube”.

Tokom televizijskog obraćanja naciji Kanel optužio je za nemire SAD i sankcije Vašingtona koje u različitim formama traju još od 1962. godine. On je demonstrante nazvao američkim plaćenicima koje je Vašington angažovao da destabilizuju Kubu, a svoje pristalice je pozvao da izađu na ulice i stanu u odbranu Kubanske Revolucije.

- Izdata je naredba da se krene u borbu. Revolucionari, na ulice - poručio je Kanel u Kastro stilu.

Njegov ministar spoljnih poslova Bruno Rodrigez takođe je govorio o američkim plaćenicima koji podstiču nemire putem medijske strategije maskirane u onlajn kampanju za humanitarnu pomoć.

Američki vrh odmah je reagovao na ovo.

Dok je predsednik Bajden, u skladu sa svojom (ne)prioritetnom spoljnom politikom za Kubu, podržao narod Kube “u njihovom pozivu na slobodu, oslobađanje od pandemije korona virusa i višedecenijske represije”, državni sekretar Entoni Blinken je ocenio je pogrešno što kubanski lideri krive Vašington za proteste u zemlji i istakao da oni “nisu ispunili osnovne potrebe ljudi”. Džen Psaki, portparolka Bele kuće, rekla je da se “čini da su veliki protesti koji su izbili na Kubi bili spontani i inspirisani surovom realnošću života”.

Meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador pozvao je SAD da ukinu embargo Kubi.

- Istina je da ako neko želi da pomogne Kubi, prva stvar koju treba uraditi je da suspenduje blokadu Kube kao što i traži većina zemalja u svetu – rekao je on.

Evropska unija je ranije takođe pozivala na ukidanje embarga, ali je u julu iznenada podržala stav Vašingtona i donela rezoluciju protiv kubanske vlade.

Zašto su Kubanci besni?

- Ne plašimo se. Mi želimo promenu, ne želimo više diktaturu – rekao je BBC-u jedan demonstrant iz San Antonija.

- Represija je sve što imamo – rekao je CNN-u drugi demonstrant.

Dok kubanske vlasti ne poriču, američke tvrde da su protesti izbili zbog ekonomskih nedaća u zemlji, uključujući nestašice hrane, lekova i struje, visoke cene, kršenje građanskih sloboda i epidemiološku krizu izazvanu pandemijom korona virusa. Ali, Kanel za posrnulu ekonomiju krivi dugogodišnje američke sankcije – koje su poslednjih godina pooštrene, dok Vašington govori o “višedecenijskoj represiji”, “realnosti” i “neispunjavaju osnovnih ljudskih potreba”.

Na Kubi je pandemija kovida bila prošle godine pod kontrolom, ali je broj zaraženih “eksplodirao” poslednjih nedelja. U nedelju je prijavljeno 6.750 zaraženih i 31 umrlih, a mnogi Kubanci tvrde da su im rođaci umrli u svojim kućama, bez neophodne medicinske brige.

Na društvenim postovima cirkuliše haštag #SOSCuba, sa pozivima na humanitarnu intervenciju zbog kritične situacije na ostrvu. Hiljade Kubanaca se priključilo tim pozivima, dok su snimci krcatih bolnica postali viralni. Kuba ukupno broji skoro 245.000 obolelih i 1.600 umrlih.

Sa turističkim sektorom – jednim od motora kubanske ekonomije – u paralizi, pandemija je ostavila duboke posledice i na ekonomiju i na društveni život na karipskom ostrvu.

Na ovo su se nadodale stalno rastuća inflacija, isključenja struje, nestašice hrane, lekova i osnovnih potrepština. Početkom godine vlada je predložila novi paket ekonomskih reformi kojim su povećane plate, ali i izazvan porast cena.

Vlada je prošle godine otvorila radnje u kojima Kubanci mogu da kupuju namirnice i druge osnovne stvari u stranoj valuti, koja je u nestašici u zemlji. Ali, to je razbesnelo lokalne žitelje koji plaćaju nacionalnom valutom, kubanskim pozosom.

Dugi redovi Kubanaca ispred radnji sa osnovnim namirnicama, poput ulja, sapuna ili piletine, postali su uobičajeni tokom pandemije. Lekovi su takođe retka pojava u zemlji – više Kubanaca je reklo BBC-u da neke bolnice nemaju ni aspirin, u zemlji koja je sama razvijala pet vrsta vakcina protiv kovida.

Početkom jula Kuba je odobrila domaću “abdalu” za hitnu upotrebu i tako postala prva latinoamerička i karipska zemlja koja je uspešno razvila vakcinu protiv korona virusa – kako navode efikasnu preko 92 odsto. Još jedna kubanska vakcina, “soberana 2”, očekuje se da će uskoro biti odobrena, a obe su poslate i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji na potvrdu.

Pristup internetu

Ispostavilo se da je Kanel napravio veliku “grešku” kad je omogućio Kubancima da pristupe internetu preko telefona 2018, a preko kućnih kompjutera sledeće godine. Sada bi ga to moglo koštati fotelje, jer su protesti u nedelju bili znatno drugačiji u odnosu na one u avgustu 1994. Tada mnogi Kubanci nisu znali šta se dešava u Havani, ali 30 godina kasnije ovaj scenario je znatno durgačiji.

Otkako je Kuba liberalizovala internet, građani redovno koriste društvene mreže da izraze svoje nezadovoljstvo vladom. Danas veliki deo, uglavnom mlade populacije, ima pristup “Fejsbuku”, “Tviteru” i “Instagramu”, koji su njihov glavni izvor informacija, ali i platforme na kojima intelektualci, novinari i umetnici zahtevaju svoja prava i pozivaju na proteste.

Upravo su nedeljni protesti bili organizovani preko društvenih mreža. Kubanska vlada je rekla da društvene mreže koriste “neprijatelji revolucije” kako bi stvorili “destabilišuće strategije” koje prate priručnike CIA.

“NBC njuz” piše i da se u kubanskom predgrađu Mala Havana u Majamiju na protestu podrške zemljacima okupilo više hiljada ljudi.

- Znam da se moja porodica na Kubi muči, ljudi umiru. Ovo je užasno – rekao je stanovnik Majamija poreklom s Kube Kristijan Guzman.

U nedelju uveče žestoke policijske i specijalne snage “povratile su kontrolu”, kako piše CNN nad ulicama Kube, dok je u ponedeljak veliki broj policajaca patrolirao Havanom. Vlada je možda zasad povratila kontrolu, ali uslovi koji su doveli Kubance do toga da rizikuju sve i pozovu na promene neće nestati preko noći.

Bonus video:

(Espreso / Blic)