11. JUL 2021. MOŽE BITI DAN KAD PRESTAJE SVAKA DISKUSIJA O TOME KO JE NAJVEĆI U ISTORIJI: Ovo je 6 razloga za to!

Da se razumemo odmah: mišljenje autora ovog teksta, kao i dobrog dela poznavalaca tenisa, je da je Novak Đoković već i sada najveći teniser u istoriji, taman kad bi pre finala Vimbldona završio karijeru, pošto sve činjenice idu njemu u korist.

Ali, naravno, ima onih koji ne misle tako, i koji će se "kačiti" i za najmanju prednost Nadala ili Federera kako bi osporili Novaku ovu titulu.

U nedelju 11. jula, na centralnom terenu Vimbldona, Novak Đoković će imati šansu da okonča ovu diskusiju, zauvek.

Novaka Đokovića sam upoznao, i progovorio par rečenica s njim, 2010. godine, u njegovom restoranu u Beogradu. Tada je imao osvojen "samo" 1 Grend slem (Australijen iz 2008. godine), i već su se čule reči "stručnjaka" o tome da će i da ostane na tom jednom "jer ne radi kako treba".

S tim "stručnjacima" sam lično razgovarao tada i, verujte mi, kako su se nizali Grend slemovi, i Novak je ulazio u legendu tenisa, ti isti ljudi su počeli da govore kako su uvek verovali u njega, i da je baš sve radio kako treba.

Što se tiče Novaka, svakome od nas (bili su pozvani glavni urednici medija) je pružio priliku da porazgovara s njim, da kaže šta misli, i saslušao je, s pažnjom, šta mu je svako od nas rekao. Potpisao je tad tenisku lopticu za mog sina, pretpostavljam da to sad ima i neku vrednost, kad bi bilo za prodaju.

Poželeo sam mu tada samo 1 stvar u karijeri, nadam se da se seća toga: da ga zaobiđu povrede. Verujte mi, znao sam (sad ovo verovatno zvuči kao pametovanje) da je to sve što mu je potrebno da uđe u istoriju sporta.

Povrede ga, na žalost sporta, tenisa, Srbije, sveta, nisu sasvim zaobišle. Sećamo se svi bolne 2017. godine, operacije, zluradih komentara...

Da je ostao zdrav, danas bismo već pričali o 25. tituli, verujte vi meni.

Ali da se vratimo na temu: ako sutra Novak pobedi, neće više postojati niko na svetu, a da je zdrav u glavu, ko će moći da kaže bilo šta drugo osim "Novak Đoković je najveći teniser u istoriji". Evo i zašto:

1. Grend slemovi

Ako pobedi, Đoković će osvojiti 20. Grend slem u karijeri, isto koliko i Nadal i Federer. Ako se i zaustavi na ovoj cifri, a svi znamo da neće, bukvalno SVE ostalo je na njegovoj strani. Pored ovoga, jedino Novak je svaki Grend slem osvojio dvaput.

2. H2H

Novak protiv Nadala ima skor od 30 pobeda i 28 poraza. Protiv Federera 27 pobeda i 23 poraza. Ovo je još ubedljivije ako se gledaju mečevi odigrani u poslednjih 10 godina.

3. Dominacija na prvom mestu

Ovo svi znamo: Novak je na prvom mestu (a za mnoge je ovo ključni argument) dosad proveo 329 nedelja, i nikoga neće začuditi ako dođe do cifre od 400. Drugi na ovoj listi, daleko iza Novaka, je Federer sa 310 (Number one) nedelja. Treći je Pit Sampras sa 286. Uz sve ovo treba imati na umu da je ATP lista bila ZAMRZNUTA dobar deo 2020. godine, kad je Novak igrao u životnoj formi, i da bi ove razlike bile još veće da nije bilo tako.

4. Turniri koji nisu Grend slem

Pored 4 glavna turnira u svetu tenisa, svake godine se odigra još 9 velikih, Masters turnira. Novak je osvojio 36, baš kao i Nadal, i jedini je koji je svaki od njih osvojio dvaput. Federer ima 28 titula.

5. Skor protiv najboljih

Protiv igrača iz Top 10, Novak ima čak 222 pobede, i 101 poraz, ili uspešnost od 68,7 odsto. Federer i Nadal daleko zaostaju za ovim procentom, sa po 64 odsto pobeda.

6. Novac

I ovde je jasno ko je najveći svih vremena: Novak je jedini igrač koji je u karijeri osvojio više od 150.000.000 dolara. Daleko iza njega su Federer, sa 130 miliona, i Nadal, sa 124 miliona, pa Endi Marej (za koga su tako silno navijali da bude bolji od Novaka, sećate se), sa 61 milionom dolara.

Na kraju, treba još jednom podsetiti, i te kako podsetiti, da je Novak sve ovo postigao uprkos činjenici da su na gotovo svim turnirima navijali protiv njega, da su ga potcenjivali, omalovažavali, napadali, medijski satanizovali, pokušavali da ga izbace iz takta, vređali...

Neka, možda bez ovoga ni ne bi mogao da bude najveći na svetu. Još će slađe biti u narednih 1.000 godina čitati o Novaku, znajući da se to baš tako desilo.

Mnogi često kažu, ne shvatajući zašto je bitno za Srbiju i za sve nas ovde da Novak bude najbolji, "kakve to veze ima s tobom, on je to uradio sam za sebe".

Odgovor je prilično jednostavan.

Novaku je, otkako se pojavio u svetu tenisa, bila namenjena uloga "epizodiste". Postojala su dva "viteza" ovog sporta, imena koja su privlačila sponzore, obojica predstavnici moćnog Zapada koji je, je li, izmislio ovu igru i koji je vlasnik ove igre.

Novaku, kao i svima istočno, bile su namenjene samo mrvice. Možda neki grend slem, uz romantiziranje njegovog trnovitog puta ka uspehu, uprkos tome što su "bombe padale po Beogradu dok je on trenirao" (za šta je sve, naravno, bio kriv Milošević, a bombe su, podrazumeva se, bile "zaslužena kazna").

Kako je rastao Novak, tako je smetao. Kako se usudio da izađe iz uloge epizodiste pozitivca, funny sidekicka, tako su počele da smetaju njegove imitacije, počelo je da mu se broji koliko puta tapka lopticu pre servisa, "da li folira povredu", i tako dalje.

NIKOME drugome to nisu radili, valjda je sada jasno i zašto. Novak im se, da izvinite, ISPIŠAO po koncepciji.

Godinama i godinama su ignorisali njegovu sportsku, ljudsku, mentalnu i, ako već hoćete, i duhovnu superiornost, i tražili mu svaku, pa i najmanju grešku, samo da ustvrde da "nije dorastao šampionima kao što su Federer i Nadal".

"Teniski fanatici" sa Zapada jedva da su progutali da za nijansu previše južni Nadal može da bude GOAT, pa zamislite, kako da podnesu da to bude neko iz Srbije, zemlje za koju je zapisano da uvek mora da se spominje uz reči "ratni zločini", "siromaštvo", "primitivizam", "mafija", "represija" i tako dalje?

Istina iza ovog odnosa prema Novaku je još crnja nego što izgleda, bar ja tako mislim. Jer, nemaju oni ništa protiv Novaka lično. Da je uzeo ono englesko državljanstvo koje mu je nuđeno, verovatno bi Federer već odavno bio u penziji, a Novak bi bio Federer umesto Federera, "divljak" koji se priklonio imperiji, i "zaslužio" svoje mesto među "rasom gospodara".

Kakva sreća pa se to nije desilo, a tata Đoković je uspeo da prevaziđe (opravdan) bes koji mora da je imao zbog odsustva sluha u državi za brigu o karijeri njegovog sina.

Sad ono ključno: vidite, ako je Novak uspeo da učini nemoguće, i da uprkos svemu ovome postane najbolji u tenisu, u istoriji tog sporta, iako je iz Srbije, iako mu niko nije davao šansu, iako mu je bilo ZACRTANO dokle sme da ide, a kuda ne bi smeo da ide, onda je to znak da je SVAKO od ove dece koju vidite da šetaju po Novom Sadu, Mramorku, Subotici, Beogradu, Varvarinu, Mitrovici (i jednoj i drugoj), sposobno da bude najbolje na svetu, u istoriji, i da je SAMO DO NJIH hoće li uspeti u tome.

Mala Milica iz Užica može da bude nova Maja Čiburdanidze, AKO TO ŽELI i ako POSVETI SVOJ ŽIVOT TOME. Mali Pavle iz Surdulice može da bude novi Sebastijan Kou, AKO TO ŽELI i ako POSVETI SVOJ ŽIVOT TOME. Mali Ištvan iz Kikinde iz Surdulice može da bude novi Aleksandar Kareljin, AKO TO ŽELI i ako POSVETI SVOJ ŽIVOT TOME. I njih nikakav svet, nikakva zavera, ništa ne može da ih spreči u tome. I još dalje: ovo što smo napisali za sport, važi za sve. Za decu koja žele da se bave naukom, umetnošću, biznisom, bilo kojom drugom oblašću ljudskog stvaralaštva. Novak Đoković je živi dokaz da MOŽEMO sve šta hoćemo, da nismo nikada bili, niti ćemo ikada biti, rođeni da budemo DRUGI, NIŽI, ničije sluge, da nismo rasa koja je dužna da sluša bilo čije lekcije, o bilo čemu. Naročito ne o istoriji i pravdama i nepravdama u istoj.

To je lekcija Novaka Đokovića.

Kako za ovu decu, tako i za sve nas odrasle. Srbija može da bude šampion u sportu, ekonomiji, kulturi, nauci... Ako, i samo ako, budemo pomalo nalik Novaku: FANATICI u onome što radimo, iskreni sami prema sebi, suočeni sa sopstvenim slabostima, inferiorni ni prema kome.

Bonus video:

(Espreso/Igor Ćuzović)