REGULACIJA
VLADA CRNE GORE RAZMATRA KRIZNE MERE: Usled porasta cena osnovnih namirnica!
Marže zauzimaju značajno veći udeo u konačnoj prodajnoj ceni, nego PDV od 7 odsto, koji predstavlja minimalnu stopu i koji se primenjuje na sve osnovne životne namirnic
Ministarstvo finansija i socijalnog staranja i Ministarstvo ekonomskog razvoja intenzivno razmatraju jedan broj kriznih mera, koje bi bile vremenski ograničene i koje bi dovele do regulacije i snižavanja maloprodajnih cena osnovnih životnih namirnica, saopštio je ministar Milojko Spajić tokom sastanka sa predstavnicima najvećih trgovačkih lanaca koji posluju u Crnoj Gori. On je kazao da je crnogorsko tržište potpuno otvoreno i cene se slobodno formiraju, uključujući i cene osnovnih životnih namirnica.
"Vlada Crne Gore ulaže napore da ublaži rast cena i time očuva kupovnu moć gradjana, ali nam treba i pomoć trgovačkih lanaca. Ohrabruje to što dosadašnji podaci pokazuju da će turistička sezona biti uspešna i nadam se da će to doprineti snižavanju maloprodajnih cena namirnica, a naročito osnovnih", ;istakao je Spajić.
Naveo je da Ministarstvo finansija i socijalnog staranja i Vlada nemaju mogućnost da utiču na promene cena na svetskom tržištu, ali ni na maržu, odnosno profit, koju marketi dodaju na nabavnu cenu proizvoda.
Marže zauzimaju značajno veći udeo u konačnoj prodajnoj ceni, nego PDV od 7 odsto, koji predstavlja minimalnu stopu i koji se primenjuje na sve osnovne životne namirnice.
Ministarstvo finansija i socijalnog staranja, odnosno Vlada, je nedavno proširilo listu proizvoda koji podležu nižoj stopi PDV-a. Osnovne životne namirnice, medju kojima su hleb, brašno, mleko i mlečni proizvodi, mast, ulje i jaja, podležu stopi PDV-a od 7 odsto.
Sagovornici su saglasni da je pandemija korona virusa izazvala veoma značajne poremećaje na svetskom tržištu, a uvodjenjem zabrana ili ograničenja u kretanju, transport je postao značajno sporiji i skuplji.
Predstavnici trgovačkih lanaca naveli su da su troškovi pomorskog transporta porasli za 2-3 puta u poslednjih 12 meseci.
Oni su saglasni da su rast troškova pomorskog transporta, ali i velika tražnja i sušni period u ključnim zemljama izvoznicama hrane, kao što su Argentina, Brazil, Rusija, Ukrajina i SAD, doveli do rasta cena hrane na globalnom nivou za oko 25 odsto počev od 2020. godine.
Bonus video:
(Espreso/Agencije)