NE NAZIRE SE KRAJ: Nastavlja se suđenje vlasniku Elite, saslušan jedan oštećeni! Proces traje OSAM GODINA

U Višem sudu u Beogradu danas je nastavljeno suđenje vlasniku nekadašnje firme "Elita internacional”, Nikoli Laziću (67) povodom optužbi da je tokom 2008. godine od oko 1.600 građana, nezakonito poslujući, protivpravno prisvojio više od 35 miliona evra.

Na današnjem pretresu saslušan je jedan oštećeni, a kako je sud planirao da ispita gotovo sve oštećene, ovom suđenju koje traje već sedam godina se i ne nazire kraj.

Sledeći pretres zakazan je za 1. septembar, potvrđeno je Tanjugu.

Lazić je optužen za krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica, za koju je zaprećena kazna do 10 godina zatvora.

Suđenje je mu je počelo u maju 2014. godine.

Prethodno je bio u bekstvu od početka 2009, a nakon hapšenja u Milanu po srpskoj poternici, italijansko pravosuđe je usvojilo molbu Ministarstva pravde i izručilo ga početkom januara 2014. godine Srbiji.

Kako je ranije objavljeno, Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo je krajem marta 2012. optužnicu protiv Lazića kojom ga tereti da je tokom 2008. od 1.600 građana prevarom uzeo više od 35 miliona evra.

Sumnja se da je on u prostorijama svog preduzeća u Nušićevoj ulici u Beogradu od 20. juna do 29. decembra 2008. zaključio 1.785 ugovora o zajmu sa građanima kojima je obećavao da će im isplatiti mesečnu kamatu od tri odsto.

U nekim slučajevima isti građanin je sačinjavao više ugovora.

Lazić je optužen da je za lične potrebe iskoristio poslovnu mogućnost preduzeća registrovanog za obavljanje delatnosti posrednika u saobraćaju, a reklamiranog kao uspešnog u plasiranju kapitala.

Prevareni građani su mu mahom uplaćivali pojedinačne iznose od 5.000 evra, dok su najviši iznosili 40.000 evra.

Veštačenje koje je završeno u februaru 2012. pokazalo je da je ukupan iznos za koji se tereti Lazić je 3.107.233.676 dinara ili 35.069.921 evra, pisali su ranije mediji.

Prema pisanju medija, on je 29. decembra 2008. zatvorio ovu firmu.

Princip rada "Elite" bio je sličan onom po kojem su devedesetih godina prošlog veka poslovale piramidalne štedionice "Jugoskandik" i "Dafiment banka". Građani koji su mislili da će, zahvaljujuci visokim kamatama, "zaraditi" dodatni novac, davali su ga ovim bankama, odnosno preduzećima.

(Espreso/Telegraf)