ČOKOLADA SE SMATRA "HRANOM BOGOVA" A OVAJ BITAN DETALJ SIGURNO NISTE ZNALI: Evo zašto se TOPI čim dospe u naša USTA

Danas, 7. jula obeležava se svetski dan čokolade! Nekada je bila sredstvo plaćanja i nazivali su ju 'hranom bogova', a danas je omiljena slastica svim uzrastima. Kristofer Kolumbo bio je prvi koji je sa svog putovanja u Novi svet donio zrna kakaa, ali ipak je za popularizaciju zaslužan neko drugi - španski istraživač i konkvistador Hernando Cortés.

Legenda kaže da je astečki kralj Montezuma njemu priredio bogat banket na kojem se posluživao čokoladni napitak, misleći da je reč o reinkarniranom astečkom bogu Quetzalcoatlu. Cortés je u tome video dobru zaradu, pa je zaplenio sve plantaže kakaa, a onda je 1528. svojim sugrađanima doneo kakao, opremu i recept za izradu čokoladnog napitka. Iako im se na početku nije sviđao jer je bio gorak, Španci su kasnije dodali med i šećer i tako napravili ukusnu kombinaciju. Iako su dugo skrivali tajnu o kakau, 1645. godine zrna su dospela do Engleza koji su umesto vode u napitak dodali mleko i tako pokrenuli širenje.

Početkom 19. veka otvorila se i prva tvornica čokolade u Švicarskoj, a za taj potez zaslužan je François Louis Callier. U Belgiji su se malo poigrali čokoladom i tako 1840. prvi napravili table, pastile i figure od kakaa. Za mlečnu čokoladu zaslužan je Švicarac Daniel Peter of Vevy koji ju je izradio 1875., a za praline možemo zahvaliti Jeanu Neuhausu koji ih je počeo proizvoditi u 20. veku. Švicarci i dan danas nose titulu najvećih potrošača, a svaki u proseku pojede oko 13 kilograma čokolade godišnje. Još jedna zanimljiva činjenica je ta da čim u usta stavimo komadić čokolade, on se odmah topi zbog toga što je temperatura u našim ustima oko 36°C, dok se čokolada počinje topiti na 34°C.

Bonus video:

(Espreso, Večernji list)