NAJVIŠE SE GINE U JULU! Ovo su crne tačke u Srbiji gde se najčešće dešavaju pogubne nesreće

Jul je mesec u kojem u saobraćajnim nesrećama nastrada najveći broj ljudi a u tom periodu posebno su rizični autoputevi, pokazuje petogodišnja statistika MUP-a Srbije.

Kako se saznaje u periodu od 2016. do 2020. godine, u mesecu julu poginulo je ukupno 297 ljudi, od čega je samo na autoputevima nastradalo 38 osoba. To je skoro duplo više nego, recimo, u istom petogodišnjem periodu u toku marta kada je u udesima širom Srbije nastradalo 155 ljudi, od kojih 16 na auto putevima.

Budući da se nalazimo na početku letnje sezone i da počinje da se povećava frekvencija vozila, iz Uprave saobraćajne policije apeluju na vozače da poštuju ograničenja brzine i da ne konzumiraju alkohol jer su ta dva faktora najčešći uzroci saobraćajnih nesreća.

- Znatno veći broj lica nastrada u saobraćajnijm nesrećama u letnjim mesecima, od jula pa sve do oktobra. A jul je posebno tragičan kada su u pitanju teške nezgode sa poginulima koje se dešavaju na autoputevima. Taj mesec odskače u odnosu na ostale mesece jer se beleži i do dva puta više poginulih. Zato najviše pažnje treba obratiti na autoputevima, budući da je tokom leta najveći broj vozila na najintenzivnijim putnim pracima. Izgradnjom auto-puta "Miloš Veliki" najveći deo vozila koja su se kretala Ibarskom magistralom je prešao na novoizgrađeni autoput, što je svakako smanjilo gužve na magistrali i uticalo na smanjenje broja nezgoda i nastradalih lica, ali Ibarska magistrala je svakako i dalje saobraćajnica na kojoj vozači treba da obrate pažnju i voze u skladu sa postavljenim ograničenjima. U letnjim mesecima najviše pažnje treba obratiti na autoputevima zbog umora vozača, zbog gužvi i većih brzina koje se tu postižu - kaže za "Blic" major Vladimir Vida, glavni koordinator u Upravi saobraćajne policije MUP-a Srbije.

Brzina i alkohol su dva razloga koja najčešće dovode do saobraćajnih udesa ali i utiču na težinu posledica.

- Svaka brzina može da bude opasna, ali saobraćajne nezgode koje se dese pri velikim brzinama, na auto-putevima i brzim saobraćajnicama, po pravilu su i najtragičnije. Malim povećanjem brzine znatno se povećava šansa za događanje saobraćajne nezgode zato je bolje krenuti ranije pogotovo ako se očekuje gužva i informisati o stanju na granicama i naplatnim rampama. Apelujemo uvek da se poštuju propisi a pre svega da se prilagodi brzina, da se poštuje ograničenje kao i da se koriste sigurnosni sistemi, kako na prednjem tako i na zadnjim sedištima, savetuje major Vida. I umor vozača često može dovesti do tragičnih posledica na auto putevima.

- Zato je uvek savet da se na put kreće odmoran, da se prave češće pauze. Ove godine će, za razliku od prošle, koja je bila specifična, biti veći intenzitet saobraćaja na auto putevima jer se očekuje i veći broj stranih državljana, što može da dovede do usporenja. Ukoliko neko provede više vremena na graničnim prelazima, na naplatnim stanicama, savet je da ne pokušava da to vreme nadoknadi prebzom vožnjom jer onda tek dolazi do tragedije. Apel vozačima je da se na put kreće odmoran ako treba i ranije, i da se što češće prave pauze - navodi Vida.

Otkriveno 15.500 pijanih i 800 drogiranih vozača

Alkohol i droga su nespojive stvari sa upravljanjem vozilom, a ove godine pojačana je i kontrola vozača na upotrebu psihoaktivnih supstanci.

- Za pet meseci ove godine otkriveno je 15.500 vozača koji su vozili pod dejstvom alkohola, dok je prošle godine u istom periodu otkriveno njih 13.300. U prvoj polovini ove godine otkriveno i oko 800 vozača koji su upravljali pod dejstvom psihoaktivnih supstanci dok je u toku cele prošle godine zatečeno njih 669. Nije da vozači više sada koriste narkotike nego smo mi intenzivrali kontrolu. Nabavili smo veći broj uređaja kojima se otkriva prisustvo psihoaktivnih susptanci pa samim tim je otkriven veći broj vozača koji su vozili pod dejstvom ovih susptanci objašnjava major Vida.

Pojas glavu čuva

Ono što njaviše utiče na smanjivanje težina saobraćajnih nezgoda, odnosno povređivanje, jeste korišćenje sigurnosnog pojasa u kolima.

- Prema istraživanju Agencije za bezbednost saobraćaja, pojasevi se još uvek u manjoj meri koriste na zadnjim sedištima, tek svaki peti putnik na zadnjem sedištu koristi sigurnosni pojas. Procenti na prednjim sedištima su bolji – oko 85 odsto. Posebno je bitno da deca da koriste bezbednosna sedišta za uzrast do četiri godine ili kasnije podmetače (bustere) koji ih podižu da bi im pojasevi pravilno stojali - objašnjava sagovornik.

(Espreso/Blic)