SLOVENCI POKRENULI REFERENDUM OKO IMENA ULICE! Žestoka rasprava nastala je samo zbog TITA!

Trideset godina pošto je Slovenija proglasila nezavisnost, žestoka rasprava oko ulice koja od 1979. godine nosi ime maršala Josipa Broza Tita pokazala je da bivši jugoslovenski lider i dalje unosi azdor u centralnoj Evropi.

Opštinski dekret kojim je Titova ulica u Radencima, gradu na severoistoku Slovenije, promenjena u Cesta osamosvojitve Slovenije (Cesta nezavisnosti Slovenije) stigao je do najvišeg suda u zemlji. Čak je pokrenut i referendum kako bi se našlo rešenje za ime ulice koje je izazvalo žestoko protivljenje dela javnosti.

Uprkos odluci ustavnog suda u decembru kojom se anulira dekret, gradonačelnik Roman Leljak, pisac i istoričar, i dalje je nastavio sa svojim planom uklanjanja svih uličnih referenci na Tita.

Na opštinskom sastanku gde je novi dekret navodno definitivno odobren, petorica odbornika su napustili sednicu i optužili Leljaka da je ideološki nastrojen.

"Nažalost, demokratija je umrla u opštini Radenci sa dolaskom gradonačelnika Romana Lejaka koji proizvoljno menja imidž opštine i donosi sumnjive odluke koje će građani dugo plaćati", navelo je dvoje odbornika Norma Bale i Dejan Berić u zajedničkom saopštenju. "Gradonačelnik Roman Leljak je uspeo da podeli građane na dva kampa i posvađa ih", dodali su oni.

Slovenija je krajem prošlog meseca proslavila 30 godina nezavisnosti ali su konflikti iz skorije istorije i podela Jugoslavija i dalje prisutni u ovom kraju Evrope.

Tito je vladao Jugoslavijom, čiji je Slovenija bila deo, do svoje smrti 1980. godine. Tito je, piše Gardijan, bio surov u suzbijanju disidentskog mišljenja i nacionalističkih pokreta i njegova uloga i ponašanje tokom formiranja Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i dalje je tema brojnih debata. Posle Titove smrti, Jugoslavija se raspala u krvavim ratovima 1990ih.

Leljak je 1989. objavio knjigu "Živi sahranjeni: Najgori zločin Josipa Broza Tita - Jama Huda" u kojoj je pobrojao zločine partizana pred kraj rata dok su gradili zemlju po komunističkom modelu.

Više od 1000 ljudi, mahom ratnih zarobljenika, ubijeno je u maju i junu 1945. godine u masakru kod jame Huda.

Obrazlažući svoj plan da se ulica nazvana po Titu preimenuje, Leljak je tvrdio da je Josip Broz jedan od najvećih ratnih zločinaca 20. veka, piše britanski list.

Ustavni sud je 2011. u odvojenom slučaju presudio da je plan da se preimenuje Titova ulica u Ljubljani neustavan.

U slučaju Radenaca, građani sada imaju manje od dve nedelje da se izjasne da li žele da se ulica i dalje zove po Titu ili da se preimenuje.

Leljak kaže da je najnoviji pokušaj da se promeni ime ulice potpuno u skladu sa zakonom. On je dodao da je promena znak poštovanja prema Alojzu Gaubveu, bivšem pripadniju Jugoslovenske narodne armije koji je ubijen na ulici kada se borio za nezavisnost Slovenije 1991. godine.

(Espreso/Gardijan)