TOPLOTNI TALAS ODNEO STOTINE ŽIVOTA I UNIŠTIO GRAD: Visoke temperature LOME Kanadu!

Mali grad Liton u Kanadi proteklih dana je postavio jeziv rekord. U utorak je dostigao najvišu temperaturu ikad zabeleženu u zemlji, u nezapamćenom toplotnom talasu koji je za nedelju dana ubio stotine ljudi i izazvao više od 240 šumskih požara širom Britanske Kolumbije. Većina i dalje gori.

Liton je dostigao 49,6 stepeni Celzijusovih, što je neverovatno za grad smešten u planinama sa oko 250 stanovnika, gde su maksimalne temperature u junu oko 25 stepeni. Međutim, protekle nedelje noći su bile toplije nego što su dani bili do sada, u regionu gde su klima uređaji retki, a domovi dizajnirani da zadržavaju toplotu.

Sada su požari veći deo Litona pretvorili u pepeo i naterali stanovnike, kao i stotine oko njih, da beže.

Naučnici su decenijama upozoravali da će klimatske promene učiniti toplotne talase češćim i intenzivnijim. Ovo je realnost koja se trenutno događa u Kanadi, ali i mnogi drugi delovi u severnoj hemisferi postaju sve manje pogodni za život.

Putevi se bukvalno tope na severozapadu Amerike, a stanovnicima Njujorka rečeno je da ne koriste uređaje koji troše puno energije, kao što su mašine za pranje i sušenje kako se ne bi preopteretila energetska mreža. To nažalost uključuje i klimu.

U Rusiji je Moskva prijavila najvišu ikad temperaturu zabeleženu u junu, kada je 23. juna izmereno 34,8 stepeni, dok sibirski poljoprivrednici pokušavaju da spasu svoje useve od velikih vrućina.

Čak su i u Arktičkom krugu temperature došle do 30-ak stepeni.

Svetska meteorološka organizacija (WMO) radi na verifikaciji najviše zabeležene temperature severno od Arktičkog kruga od kada su merenja počela, nakon što je meteorološka stanica u sibirskom Verhojansku izmerila 38 stepeni 20. juna.

U Indiji su toplotni talasi pogodili desetine miliona ljudi na severozapadu zemlje. U glavnom gradu Nju Delhiju i njegovoj okolini u sredu se temperature nisu spuštale ispod 40 stepeni, što je zapravo sedam stepeni više od proseka za taj mesec. Vrućina, zajedno sa sezonom monsuna, otežava život farmerima.

U Iraku su vlasti u četvrtak proglasile državni praznik širom nekoliko provincija, uključujući prestonicu Bagdad, jer je bilo prevruće za posao ili učenje. Temperature su prešle 50 stepeni, a došlo je do kolapsa elektroenergetskog sistema, prenosi CNN.

Stručnjacima s kojima je pričao CNN kažu da je teško odrediti koliko su ove vremenske prilike povezane.

- Sisteme visokog pritiska koje vidimo u Kanadi i Sjedinjenim Državama, sve te sisteme pokreće nešto što nazivamo mlazni tok - pojas vrlo jakih vetrova koji se nalaze visoko iznad naših glava, na nekih 9.000 metara gde lete avioni - rekla je Liz Bentli, izvršna direktorka Kraljevskog meteorološkog društva u Velikoj Britaniji.

Objasnila je da konfiguracija mlazne struje sprečava vremenske sisteme da se efikasno kreću uobičajenom putanjom zapad-istok.

- Mlazni tok postao je valovit i zapeo je u onome što nazivamo omega blokom, jer ima oblik grčkog slova omega. Kada je ušao u taj blok, više se nije mogao nigde kretati jer je bio blokiran. Dakle, ovaj visoki pritisak koji se nagomilavao jednostavno je zapeo danima ili nedeljama. Ovi omega blokovi pojavljuju se u različitim delovima severne hemisfere - rekla je ona.

To se dogodilo sredinom juna na jugozapadu SAD-a, kada je došlo do rekordnih vrućina u mestima poput Feniska u Arizoni. Nekoliko nedelja kasnije, područje visokog pritiska stvorilo se iznad severozapada, obarajući temperaturne rekorde u Vašingtonu, Oregonu i jugozapadu Kanade.

Ovo bi moglo da se događa svake godine do 2100.

Bentli kaže da bi ovo moglo da se događa svake godine do 2100.

Neki politički lideri su počeli da shvataju da su klimatske promene rezultirale ovim ekstremnim uslovima, posebno toplotnim talasima i olujama.

Američki predsednik Džo Bajden rekao je prošle nedelje da klimatske promene vode do ekstremnih vrućina i dugotrajne suše, a šumski požari postaju intenzivniji i traju izvan tradicionalnih meseci sezone požara.

Naučnici rade na sofisticiranim alatima koji mogu brzo da procene koliko klimatske promene doprinose određenom vremenskom događaju.

- Sproveli smo brzu studiju atribucije kako bismo dobili odgovor na pitanje "Koja je uloga klimatskih promena?" - rekao je meteorolog Nikos Hristidis iz Hidrometeorološkog zavoda Velike Britanije.

Hristidis dodaje kako su otkrili da bez ljudskog uticaja ne bi bilo moguće postići rekorde i imati tako vruć jun. Kaže da bi se bez ljudske aktivnosti ovakve ekstremne vrućine mogle dogoditi "jednom u desetak hiljada godina".

Trenutno se to može dogoditi svakih 15 godina, odnosno svake ili svake druge ako se nastave gomilati emisije gasova staklene bašte, zaključio je on.

Neke od zemalja, uključujući Ameriku, Ujedinjeno Kraljevstvo i zemlje članice Evropske unije, nedavno su povećale svoje obaveze kako bi smanjile emisije, ali naučnici i aktivisti se slažu da to nije dovoljno.

Bonus video:

(Espreso / Telegraf)