Intervju
SRPSKA NADA KIK BOKSA ZA ESPRESO: Mićović - "Mislio sam šta meni ovo treba, ali sam na kraju postao šampion"!
Verujem da bih i pod povredom izašao i dao sve od sebe samo da predstavljam Srbiju
Borilački sportovi u našoj zemlji i pored svog profesionalizma i prolivenog znoja i truda se ne kotiraju kako treba.
Jedan od primera je i kik boks u kome smo jedna od najvećih sila na amaterskom nivou u svetu, međutim, to je u Srbiji slabo ispraćeno.
Da obrazložim, Srbija trenutno ima mladog kik boksera, momka koji je rođen 2002. godine, a njegov talenat i osećaj za nokdaun ga je doveo do toga da postane jedan od najmlađih seniora.
Veljko Mićović, momak iz Malog Mokrog Luga, je počeo svoje prve korake u KBK "Pobednik", gde je uz stručnu pomoć i nadzor trenera Marka Simića počeo da ide ka vrhu u ovom sportu.
Naša redakcija je kontaktirala mladog Veljka da uradimo intervju sa njim, na kraju smo ga uspeli tek iz drugog puta uhvatiti, jer je u trenutku našeg poziva momak bio na prijemnom za Pravni fakultet, a nakon završenog razgovora sa nama javljeno mu je da je na isti primljen.
Sve pohvale, kapa dole.
Da se osvrnemo na početak karijere našeg sagovornika, koji je kao i sva deca u Srbiji prvo potrčao za loptom.
- Uvek su me vukli borilački sportovi, sa četiri godine sam počeo karate, gde sam pokazao taj neki viteški duh. Međutim, meni je tada kvrcnulo u glavi, kao i svakom detetu da hoću fudbal i počnem da igram u mlađim kategorijama Rada i Zvezdare. Onda se u mojoj desetoj, jedanaestoj godini dogodio neki žustriji duel na terenu, gde je u meni proradio ponovo borilački instikt i tada sam rekao nije ovo za mene, vraćam se fajterskim disciplinama.
Tada je krenula saradnja sa Markom Simićem?
- U prvoj godini srednje sam shvatio da želim profesionalno da se bavim kik boksom, tada sam prelomio i došao sam u Kik boks klub "Pobednik". Tu sam prvi put upoznao mog trenera Marka Simića, koji je odmah video potencijal u meni i borbeni karakter i nakon dobrih batina koje sam dobio na prvom sparingu, rekao mi napravićemo od tebe svetskog šampiona. Od tada do dana današnjeg on mi je kao porodica. Jedino imam poverenje u mamu, tatu, brata i njega i samo njihov autoritet prihvatam. On je dosta uložio u mene i njegovi saveti i treninzi su me doveli do samog vrha. Kada su drugi govorili gde ćeš tako mlad u seniore, tamo su borci stariji od tebe po 15-20 godina, on je verovao.
Sigurno se uspeh nije gradio samo pobedama, bilo je tu i padova i uspona, kako si izlazio iz tih situacija?
- Dešavalo se da zaređam seriju poraza i to me je psihički ubijalo, ali opet ponavljam, imao sam uvek pored sebe Simu (prm, trener Marko Simić), koji je bio moj oslonac i koji me je motivisao. Tada mi je govorio da će se sve to okrenuti u moju korist, samo moram biti strpljiv, da veruje u mene. U tim nekim mračnim trenucima on mi je bio svetlo na kraju tunela. Uvek su mi u glavi njegove reči "Možeš, možeš", njegov autoritet mi je gorivo. Između rundi kada ne mogu da se spojim njegove reči iz ugla me uvek probude i trgnu.
Koliko si bio motivisan i spreman da daš poslednji atom na treninzima, to je doprinelo da veoma brzo uđeš u ring?
- Ja sam u avgustu krenuo da treniram, a samo mesec dana kasnije imao sam prvu borbu. I to na prvenstvu Beograda. Odneo sam pobedu, ali i dan danas ne znam kako. Ne sećam se meča. Adrenalin je ključao u meni. Kada sam se penjao u ring kroz glavu mi je prolazilo "Šta će ti ovo Veljko, vrati se kući, nisi ti za ovo". Ali sam na kraju trijumfovao i tada sam shvatio da je to prava disciplina za mene.
Imao si prilike da braniš boje reprezentacije Srbije, kakav je osećaj kada nosiš grb na grudima svoje zemlje, da li je to motiv više?
- Ne postoji ništa lepše od osećaja gde predstavljaš svoju porodicu, narod i zemlju. Ja potičem iz ratničke porodice, svi moji su se u nekim segmentima života borili za Srbiju. Ja to sada radim u ringu. Verujem da bih i pod povredom izašao i dao sve od sebe samo da predstavljam Srbiju! To je čast, ponos, kućno vaspitanje, ne postoji reč NE kada je nacionalni simbol u pitanju.
Ogromne uspehe si pravio u juniorskoj konkurenciji, zbog velikog broja nokauta si dobio zabranu na prvenstvima. Šta si sve osvojio kao junior?
- Višestruki sam prvak Beograda, ali mi je tu usledila zabrana zbog više vezanih nokauta. Višestruki sam prvak Srbije, osvajač zlata i srebra na evropskim kupovima u Beogradu i Bratislavi, a imam i bronzu na Svetskom kupu u Mađarskoj.
To je doprinelo da sa tek napunjenih 18 godina zakoračiš u svet seniora, ali ni tu se nisi zaustavio?
- Bilo je dosta skeptika kada sam dobio poziv da se borim u seniorskoj konkurenciji, ali sam ih brzo demantovao sve, a najviše zahvaljujući treneru Simi koji je jedan od retkih verovao da mogu da se borim sa najboljima. Moja prva borba završena je nokautom za 20 sekundi, dok sam u drugoj aperktom nokautirao protivnika za 30 sekindi. Za sada imam šest pobeda iz šest borbi, od toga pet nokautom i osovajač sam Evropskog kupa i prvenstva Srbije.
Tu sigurno nije kraj, mlad si, svetla budućnost je pred tobom. Šta su planovi za naredni period.
- Sada kreću pripreme za moju prvu profesionalnu borbu. Očekujem da će to biti krajem jula, početka avgusta. to će biti novo iskustvo za mene, ali sa verom i svojim pedigreom verujem da ću nastaviti uspešan put ka vrhu - zaključio je mladi Veljko.
Reč trenera
Čovek koji je alfa i omega rezultata mladog Veljka Mićovića je njegov trener Marko Simić, koji je osnivač KBK "Pobednik", kluba koji je osnovan 2012. godine, a od 2014. pa do danas, ubedljivo je prvoplasiran u Beogradu. Marko Simić je proglašavan za najboljeg trenera šest godina zaredom od strane Kik boks saveza Beograda. Klub je pod komandnom palicom Simića iznedrio: Uroša Smigića (Evropksog prvaka, vicešampiona sveta, višestrukog osvajača evropskih i svetskih kupova i balkasnkih prvenstava); Jovanu Milovanović (Profesionalna K1 šampionka Srbije, vicešampionka sveta, višestuka osvajačica evropskih kupova i balkanskih prvenstava); Tijanu Vuković (Dvostruku vicešampionku Evrope i Sveta u kombat savateu, šampionka Balkana u K1); Ivan Smigić (Vicešampion Evrope); Bojana Đukić (Vicešampion sveta i osvajačica mnogo međunarodnih medalja.
Trenutna velika nada kluba je Veljko Mićović, momak od 19 godina koji je postao senior i odmah se nametnuo osvajanjem Evropskog kupa sa dva efektna nokauta. Proglašen je i za najboljeg seniora B klase. Mogu da se pohvalim da je atmosfera u klubu prava familijarna, jer sam na tim osnovama postavio ceo sistem od prvog dana. To je u startu prihvaćeno i dan danas je tako. Iako je reč o individualnom sportu, ovde važi krilatica "Svi za jednog, jedan za sve". Imamo korektnu saradnju sa Savezom, ali da bi se ovaj sport promovisao u Srbiji potrebno je novca i medijskog prostora i prostorija za treniranje. Po svim parametrima kada se gleda amaterska WAKO Federacija mi smo svetska sila, odmah iza Rusije, a kik boks je najatrofejniji srpski neolimpijski sport. Naš klub je organizator nekoliko humanitarnih događaja i sa time se ponosimo - Istakao je trener Marko Simić.
Saradnja sa THC La Familijom
Pored uspešnog bavljenja kik boksom, mladi Veljko je postao i zaštitno lice naše najpoznatije hip hop grupe, THC La Familija. Pojavljivao se u spotovima, a promovisao je i njihovu modnu marku.
Imao sam tu čast i priveligiju da me je trener spojio sa našim najboljim hip hop sastavom. Borko i Stefan su me baš prihvatili i ovom prilikom im se zahvaljujem na svemu. Imamo sasvim korektnu saradnju i drago mi je što sam deo njihove priče. Mnogo su korektni i uvek mi se jave i zahvale. Mlad sam tek sam počeo da se bavim ovim poslom, ali mi prija i nadam se da ćemo nastaviti našu saradnju u budućnosti, ovim putem ih pozdravljam - rekao je Mićović.
(V.A.)