DUBAI HLADNIJI OD KANADE! ZA SAMO 15 MINUTA VATRA PROGUTALA CEO GRADIĆ: Temperatura skoro 50 stepeni! (VIDEO)

Ogroman požar je "progutao" kanadski gradić Liton, a glavni "krivac" su ekstremno visoke temperature vazduha koje su tri dana zaredom obarale sve rekorde. Najviša izmerena je čak 49,6 stepeni Celzijusa!

Prema rečima stanovnika ovog mesta, vatra se u sredu toliko proširila da je doslovno spržila čak 90 odsto grada u Britanskoj Kolumbiji. Temperatura je, dodaje, najviše zabeležena ikada u Kanadi.

Životi Litonaca visili su o koncu. Danima su jedva preživljavali nesnosne vrućine, da bi se u samo 15 minuta plamen proširio na celo mesto. Gradonačelnik Litona Džan Poldermen oko 18 sati naredio je hitnu evakuaciju, piše BBC.

- Ljudi su zgrabili svoje kućne ljubimce i ključeve i potrčali ka svojim automobilima kako bi što pre pobegli... Nije mnogo ostalo od našeg Litona. Vatrena stihija se proširila na ceo grad za svega 15 minuta - kaže Poldermen i dodaje da je plamen u nekim delovima dostizao i četiri metara.

U gradiću Liton, koji se nalazi na oko 260 kilometara severoistočno od Vankuvera, živi oko 250 ljudi. Veliki broj njih je ostao bez svojih domova. Neki od njih se ipak nadaju da će imati gde da se vrate.

Stanovnici su upućivani u prihvatne centre u obližnjim mestima, dok su vatrogasci pokušavali da se izbore sa neviđenim infernom.

"Možda više ni nemamo kuću"

Džin Mekej je sa svojom 22-godišnjom ćerkom morala da ostavi sve i da pobegne pred vatrom koja je pretila da proguta njihovu kuću.

- Obe smo plakale. Ćerka mi je rekla da ni ne zna zašto je zgrabila samo ključ jer možda ni nemamo više kuću. Tešila sam je rečima da ćemo preživeti, dok smo zajedno. Molim se da naš dom nije zahvatila vatra - opisuje Džin pakao kroz koji su prošli.

U poslednjih pet dana u Britanskoj Kolumbiji prijavljeno je čak 486 iznenadnih smrti. U tom vremenskom periodu ranije beleženo je u proseku 165 iznenadnih smrti, navodi glavna mrtvozornica pokrajine Lisa Lapoint, tako da bi uzrok smrti 300 ljudi mogao da bude pripisan ekstremno visokim temperaturama, piše Gardijan.

- Iako je prerano sa sigurnošću reći koliko je od ovih smrtnih slučajeva povezano sa vrućinom, veruje se da se značajan porast prijavljenih smrtnih slučajeva pripisuje ekstremnim temperaturama koje su pogodile Britansku Kolumbiju i nastavljaju da utiču na mnoge delove naše pokrajine - objasnila je Lapoint.

Policiji u Vankuveru, najvećem gradu ove pokrajine, od petka je prijavljeno više od 130 iznenadnih smrtnih slučajeva od kojih su većina bili stariji ljudi ili hronični bolesnici. Veruje se da je najmanje 65 njih umrlo od tolotnog udara.

Mnogi domovi u Britanskoj Kolumbiji nemaju klima uređaje jer su temperature obično daleko blaže tokom letnjih meseci. Kako bi se izborili sa toplotnim talasom, grad je otvorio 25 centara u kojima su rashladni uređaji gde ljudi mogu da pobegnu od vrućina, ali i da obavljaju poslove preko svojih laptopova.

- U Vankuveru nikad nije bilo ovako toplo i nažalost na desetine ljudi je umrlo zbog vrućina - rekao je ranije policijski načelnik Stiv Edison.

"Dubai hladniji od Kanade"

Klimatolog Dejvid Filips istakao je da je Kanada druga najhladnija i najsnežnija zemlja na svetu.

- Često smo svedoci zahlađenja i mećava, ali ne govorimo tako često o vrućini poput ove - rekao je on i dodao da je Dubai sad hladniji od Kanade.

Dok u priobalnim delovima Kanade dnevna temperatura polako pada, na udaru ekstremnih vrućina biće istok zemlje.

Sitacija je nešto stabilnija, ali svakako opasna i u pojedinim delovima Sjedinjenih Američkih Država. Međutim, u američkoj državi Oregon, zdravstveni radnici povezali su više od 60 smrtnih slučajeva sa ekstremnim vrućinama, dok je u Vašingtonu 20 smrtnih slučajeva pripisano vremenskim prilikama, piše BBC. Primera radi, u gradovima Sijetl i Portland izmereno je više od 46 stepeni Celzijusa.

Kanadski premijer Džastin Trudo i američki predsednik Džo Bajden upozorili su ranije da može doći do novih šumskih požara, koji u pojedinim delovima SAD već bukte.

Klimatolozi pokušavaju da ustanove u kojoj meri su klimatske promene uticale na ovaj toplotni talas i da li ga mogu još pogoršati.

- Klimatska kriza donela je leto sa sve opasnijim vrućinama - kaže Sajmon Luis, profesor Univezitetskog koledža u Londonu i Unverziteta u Lidsu.

Ove nedelje u regionu severozapadnog Pacifika temperaturni rekordi se obaraju iz dana u dan. Zbog temperatura koje se obično beleže samo u pustinji Sahara, desetine su umrle od toplotnog udara, putevi su neprohodni, a električni kablovi se tope.

Deca padala u nesvest

Još jedan toplotni talas početkom juna doneo je temperature i do 50 stepeni Celzijusa u pet zemalja Bliskog Istoka. Ekstremna vrućina stigla je do Pakistana, gde je 20 dece iz jedne škole palo u nesvest i bilo im je potrebno bolničko lečenje zbog toplotnog udara. Srećom, svi su preživeli, piše Gardijan, prenosi Jutarnji list.

Dodatno zagrevanje usled emisije gasova sa efektom staklene bašte znači da su takvi ekstremni talasi sada verovatniji i naučnici mogu da izračunaju povećanje njihove verovatnoće. Na primer, evropski toplotni talas 2019. koji je usmrtio 2.500 ljudi bio je pet puta verovatniji nego što bi bio u dane pre globalnog zagrevanja.

"Nemoguće preživeti ekstreme"

U većini mesta ekstremni toplotni talasi stvoriće probleme, od ekonomskih poremećaja do široko rasprostranjenog mortaliteta, posebno među mladima i starijima. Međutim, na nekim mestima na Bliskom Istoku i u Aziji pojavljuje se nešto zaista zastrašujuće: stvaraju se područja u kojima je nemoguće preživeti zbog visoke temperature.

Iako ljudi mogu preživeti temperature znatno iznad 50 stepeni Celzijusa, kada je vlažnost vazduha niska, tada ni znojenje ni kupanje ne mogu da nas rashlade. Važna je takozvana temperatura "vlažne sijalice", što se dobija kada se termometar prekrije mokrom krpom, a koja označava temperaturu na kojoj se organizam hladi usled znojenja ili polivanja vodom. Ljudi ne mogu da prežive duže izlaganje temperaturi "vlažne sijalice" iznad 35 stepeni, jer ne postoji način da ohladimo telo. Ni u hladu ni sa neograničenom količninom vode.

Nekada se temperatura vlažne sijalice od 35 stepeni smatrala nemogućom. Ali prošle godine naučnici su izvestili da su mesta u Persijskom zalivu i pakistanskoj dolini Indusa već dostigla taj prag, mada samo na sat ili dva, i to samo u malim mestima. Kako se temperature povećavaju zbog klimatskih promena, predviđa se da će tokom narednih decenija vrućina i prateće temperature na kojima se ne može preživeti duže trajati i javljati se u većim oblastima i na novim lokacijama, uključujući delove Afrike i jugoistoka Sjedinjenih Država.

Šta mogu da učine vlade, firme i građani?

Prvo, oni mogu prepoloviti emisiju ugljenika u ovoj deceniji, a zatim da postiglu nula emisije do 2050. godine.

Drugo, svi moramo da se pripremimo na neizbežnu vrućinu u budućnosti. Hitno planiranje javnog zdravlja je prvi prioritet: pružanje osnovnih informacija ljudima i preseljenje ranjivih ljudi na klimatizovane lokacije.

U planovima treba uzeti u obzir činjenicu da toplotni talasi pogoršavaju socijalne nejednakosti. Siromašnije četvrti obično imaju manje zelenih površina i zbog toga se više zagrevaju, dok su radnici na otvorenom često loše plaćeni, posebno ranjivi. Bogati takođe kupuju rashladne uređaje po visokim cenama kada je toplotni talas u toku.

Pored upravljanja krizama, vlade moraju da ulažu u to da zemlje funkcionišu u novoj klimi koju stvaramo, uključujući ekstreme. U pogledu klimatske politike ovo je poznato kao "prilagođavanje".

Izuzetno je važno isporučivati energiju otpornu na toplotne talase, jer će se ljudi oslanjati na električnu energiju za hlađenje iz klima uređaja, ventilatora i zamrzivača, koji su svi spasioci života u vrućini. Slično tome, internet komunikacije i data centri moraju da budu zaštićeni jer su to ključne usluge koje mogu imati problema sa toplotom.

Pored toga, potrebni su novi propisi kako bi se omogućilo da se zgrade ohlade i kako bi transportni sistemi, od puteva do vozova, mogli da rade pod mnogo višim ekstremnim temperaturama.

Mnoge od ovih promena mogu se suočiti sa drugim izazovima. Retroprilagođavanje domova za energetsku efikasnost takođe je savršena prilika da ih preuredimo kako bi i nas ohladili. Na primer, instaliranje električnih pumpi za grejanje zimi u kućama znači da se isti sistemi mogu koristiti za hlađenje leti. Gradovi se mogu hladiti zelenijim krovovima i sa više zelenih površina, što ih čini boljim mestima za život.

Nove sorte useva

Krajnji zadatak je zaštititi poljoprivredu i šire ekosisteme na koje se svi konačno oslanjamo. Toplota može dovesti do isušivanja useva. U Bangladešu je za samo dva dana vrelog vazduha u aprilu ove godine uništeno 68.000 hektara pirinča, što je uticalo na više od 300.000 poljoprivrednika sa gubicima od 39 miliona dolara. Potrebno je razviti i primeniti nove sorte useva otpornih na toplotu. Alternative su veći troškovi hrane i skokovi cena hrane sa povećanim siromaštvom i građanskim nemirima koji ih obično prate.

Pariski sporazum o klimatskim promenama obavezao je zemlje da predaju svoje planove adaptacije, ali samo 13 zemalja je to učinilo. Jedna od njih je Velika Britanija, ali njeni nezavisni savetnici procenili su da vladini planovi "nisu uspeli da prate korak sa pogoršanjem klimatskog rizika", prenosi Jutarnji list.

Klimatski pregovarači moraće da se usredsrede na planiranje prilagođavanja i finansiranje ranjivih zemalja. Da bi ublažili efekte sve intenzivnije vrućine, smanjenje emisija moraće da ide paralelno sa prilagođavanjem životu u vrelom svetu koji stvaramo. Klimatska stabilizacija do 2050. je u vremenskom okviru jednog radnog veka, kao i prilagođavanje koje će nam svima omogućiti napredak u ovom novom svetu. Nema vremena za gubljenje.

Bonus video:

(Espreso/Blic.rs)