ISCRPLJUJUĆA POTRAGA ZA SRODNOM DUŠOM: Da li je obaveza postati NEČIJA LEPŠA POLOVINA?

Privilegovanost muškaraca u društvu izražava se i položajem planeta, a takav tip privilegovanosti oni su sebi obezbedili sami. Osmislili su sistem društva gde biti rođen kao muškarac znači biti rođen kao Ovan i Mars, i po rođenju dobiti svoju vrednost i celost, dok roditi se u telu žene znači biti rođen kao Vaga i Venera sa očekivanjima da bi trebale postati ‘nečija lepša polovina’. Izgleda kao da, ukoliko ste žena, za vas nema veće sreće od udaje jer svoju kompletnost dobijate zakonskim spajanjem sa muškarcem.

Društvo nameće osećaj da je udaja za nas ne kupon (umesto novca) za sreću, već vaučer sa garancijom. Navodno, brak za žene je ekskluziva i definicija njihovog ugleda, a za muškarce samo status i manje važan faktor sreće i ispunjenosti u životu.

Patrijarhat je opisan simbolikom Jarca i ozloglašenog Saturna, te bi bilo neiskreno reći da je muškarcima život na ovoj planeti potpuno olakšan - i oni za sopstveni pol imaju standarde koje ni sami ne mogu da ispune. Ipak, žrtva patrijarhata je oduvek bila žena, a o tome govori i kretanje Saturna i njegov čuveni ‘povratak’ koji prvi put doživljavamo oko dvadeset osme godine ili simbolično tridesete godine života. Kako se Saturn približava svojem početnom natalnom mestu, tako su ženama zapitkivanja o ljubavnom životu i spominjanja otkucavanja biološkog sata sve učestalija.

Zato su godine pre Saturnovog povratka najosetljivije godine za devojku koja još nije postala nečija žena. Spremamo se za venčanje svojih prijatelja i za proslavu gde ćemo gledati njihove cipele, kravate i beli veo, te se opterećivati o tome kako moramo ući u neznan broj veza dok ne pronađemo nekoga ko će nam dati ostatak vrednosti (kroz brak)

Možda žene i nisu ljubavna i romantična bića kao što nam se sve ovo vreme činilo, već su nam u misao uneli takvu ideju i viđenje poente života, jer su nas morali ubediti da smo bića zavisna od muškaraca.

Zato preokupljenost žena da pronađu ‘onog pravog’ zapravo potiče od želje da svoje postojanje i vrednost opravdaju i ispune standard koje je društvo za njih postavilo.

Zato sada skupljamo username-ove, nekada brojeve i adrese, nekada poglede na ulici, još davnije poglede u kolu. Naše majke, bake i prabake su ceo svoj život čekale nekog da im dodeli titulu pripadnosti - nečije žene. Naše sestre i drugarice kao i mi sa njima, živimo u uverenju da smo konstantno u potrazi za svojom drugom polovinom jer prošlost naših predaka govori da je ta potraga bila prirodna i podrazumevana.

Da li smo zaista zavisne ili su nas samo ubedili da bi trebale biti?

Ukoliko čitajući ovo, ne smatrate da je namenjeno vama, zapitajte se u kojoj godini života ste prvi put maštale o nekom dečaku i venčanju sa njim u vašoj budućnosti.

Verujemo da smo napredovale, emancipovale se i iskobeljale se iz sudbina naših pretkinja da spremaju miraz i sanjaju o bračnom partneru-spasitelju iz besmisla postojanja. Možda smo izašle iz kaveza Vage i submisivne Venere jer smo povratile našu individualnost opisanu Ovnom i Marsom, izborile smo se za karijere koje su opisane Jarcem i Saturnom, ali li i dalje živimo u uverenju da naša poptunost, sreća i ispunjenost života zavise od statusa udate ili neudate.

Ne smemo kriviti sebe jer su ova uverenja ipak kolektivna - to su uverenja koja je postavio patrijarhat koji su osnovali muškarci. Veoma je zanimljivo kako je sve to simbolika Saturna koji svoju egzaltaciju kao najbolji položaj doživljava u znaku Vage. Zato u patrijarhatu brak za žene znači sam opstanak na planeti - ne materijalni već društveni, i sve dok ima potrebe za brakom kao potvrdom validnosti postojanja, biće i žena u vrtlogu patrijarhata.

Vaga prećuti, Vaga popušta i Vaga se menja samo da bi ostala u zagrljaju što pruža više od prezimena koje je promenila iz ‘devojačkog’ u muževljevo. Venera, vladar Vage je egzaltirana u Ribama, pa svoj identitet i oblik modifikujemo i menjamo, čak i svoja lica i tela, boje kose i imidže, preslikavamo poput ogledala identitet svog partnera i slušamo njegovu plejlistu ne bismo li sebi osigurale njegov precenjeni zagrljaj.

Složićete se, nije fer to što je pitanje bračnog statusa ženama od veće važnosti za prihvaćenost u društvu nego muškarcima, kao ni to što muškarce nazivaju neženjama, a žene usedelicama. Koliko ćemo još dugo uveravati sebe da je brak za nas lični izbor, a ne društvena pseudo-obaveza, i koliko ćemo još dugo zato terati sebe da zavolimo one koji nam se nisu ni svideli na prvom mestu? Patrijarhat je Jarac i temelji se na poštovanju tradicije.

Možda je krajnje vreme da pojam tradicije zamenimo pojmom prošlosti, jer nas tradicija više ne služi.

Tradicija zapravo nikada nije ni služila ženama - sve vreme je bila na usluzi muškarcima.

Bonus video:

(Espreso/ Ele)