ODAKLE, POBOGU, TORNADO U ČEŠKOJ?! Olujčina frapirala svet, a da li je i Srbija u OPASNOSTI?

Izuzetno retki i snažni tornado noćas je opustošio jug Češke, ostavivši iza sebe pet žrtava, više stotina povređenih i na hiljade uništenih domova. Katastrofalna nepogoda šokirala je ne zamo tu zemlju, već i ostatak kontinenta, a mnogi se pitaju kako je moguće da se tornado desio na evropskom tlu.

Iako većina ljudi fenomen tornada vezuju za Ameriku, ovakva vrsta oluje može se, mada vrlo retko, desiti i u Evropi. Zapravo, tornado je do sada zabeležen na svim kontinentima osim Antarktika.

Ono po čemu se tornado koji je sinoć pogodio Češku razlikuje od prethodnih je njegova jačina. Prema podacima hidrometeorološkog instituta te zemlje, oluja je bila jačine F3, na skali od F1 do F5, pri čemu se F5 smatra katastrofalnim. Brzina vetra iznosila je oko 219 km/h, ali meteorolozi ne isključuju mogućnost da je tornado bio i jači od toga.

Tornado je nosio jak vetar brzine 219 kilometara na čas. Zato je prosto počistio pred sobom kuće, automobile ili drveće. Nije isključeno da je mestimično brzina vetra bila veća. Materijalne štete odgovaraju posledicama tornada intenziteta F3 na skali od pet stepeni. Stepen F3 znači brzinu vetra izmedju 254 i 332 km/h - rekla je portalu dnevnika Pravo meteorološkinja Dagmar Honsova.

Šta je tornado?

Prema definiciji, tornado predstavlja intenzivan vazdušni vrtlog u obliku levka ili cevi, koji dostiže neverovatno veliku brzinu tokom rotacije, a proteže se sve od oblaka koji nose naziv kumulonimbusi pa do tla. Njegov nastanak vezuje se za naglo zagrevanje vazduha used kojeg se formiraju upravo oblaci kumulonimbusi, koji pogoduju i stvaranju samog tornada.

Ono što je karakteristika za ovakvu pojavu jeste brzina razornog vetra u vrtlogu koji neminovno prati ovakvu pojavu, što naročito dolazi do izražaja u naseljenim područjima koja zbog toga trpe veliku štetu. Prema merenjima, brzine vetra tokom pojave tornada mogu preći i 400 km/h.

Što se tiče samog trajanja, tornado može trajati od nekoliko sekundi pa sve do jednog sata, mada u retkim situacijama može i da premaši to trajanje.

Tornado u Evropi

Iako je tornado kao pojava karakterističan za područje Amerike, gde se zabeleži oko više od hiljadu puta godišnje, on je i za Evropu retka, ali ne i neuobičajena pojava. U Evropi se svake godine pojavi oko 300 tornada, najčešće od Francuske prema centralnom delu kontinenta, ali Češka se ne nalazi na evropskoj "aleji tornada" kako je meteorolozi zovu.

Nešto češće se dešavaju u Italiji i Grčkoj, gde se topli i vlažni mediteranski vazduh sukobljava sa hladnim i suvim vazduhom iznad planina. Pojava tornada je nešto ređa na zapadu i u centralnm delu kontinenta, ali se može desiti, ko što se vidi na primeru Češke.

Prema podacima naučnika koji su izradili studiju pod nazivom "Tornado u Evropi: Opasnost koja se podcenjuje", navodi se kako je od 1950. pa do 2015. godine tornado zabeležen ukupno 5.478 puta i to u 42 evropske države.

U sklopu analize, meteorolozi su se osvrnuli i na situaciju u svakoj državi Evrope, pa su naglasili kako je do 2015. godine najveći broj tornada pogodio Nemačku, njih ukupno 1.027, a povređeno je više od 670 stanovnika. Nakon Francuske, tornado je najčešće pogađao Rusiju, Franucsku, Španiju i Veliku Britaniju.

Dešavaju se i u Srbiji, a prete da postanu intenzivniji

Ovakva pojava nije neuobičajena ni u našem regionu, a naročito u severnijim delovima Srbije, koji poput Češke imaju umereno-kontinentalnu klimu.

Tornado u letnjim mesecima nastaje upravo u kontinentalnim delovima umerenih širina, u kojima se nalazi veći deo Evrope, Severne Amerike i Argentine. U Srbiji se to naročito odnosi na Vojvodinu i planinske predele. Pojava tornada je zvanično zabeležena u okolini Inđije, Sombora, Zrenjanina, Jagodine, Valjeva, Nove Varoši, kao i pre nekoliko godina u Borči, a tada se dešavalo da nanese veliku štetu, naročito u seoskim sredinama.

Iako tornado u Srbiji može da nanese veliku štetu i razaranja, on je samo najblaži oblik pravih tornada i Americi. To što građani Srbije imaju prilike da vide na ovom podneblju je takozvani levkasti oblak ili pijavica u pokušaju. Kada ovakav oblak dotakne tlo, onda postaje pijavica ili tornado. Ovakav oblak dok ne dodirne tlo ne izaziva štetu, a posle spuštanja na tlo dolazi do štete koja zavisi od mnogih meteoroloških uslova.

Kako je klimatolog Vladimir Đurđević naglasio za N1, tornada se na našem podneblju ne pojavljuju toliko često i posebno se ne ovako jaka kao što je bio slučaj u Češkoj.

Međutim, klimatske promene povećavaju rizik da ovakvi događaji postanu češći, ali i da postanu intenzivniji. Razlozi su ti što je danas temperatura toplija za jedan stepen, a vazduh može u sebi da sadrži sedam procenata više vodene pare, koja predstavlja gorivo za sve te procese u atmosferi. Pa tako sada imamo češće i jače pojave grada, grmljavina, pa i stvaranje tornada.

Bonus video:

(Espreso/Blic)