BOG I ROKENROL: Ovaj monah je bivši ROKER "Aca Plavi", život u BRUKLINU ga uvukao u PAKAO DROGE, sam BOG ga spasao!

Rođen je 1960. u Beogradu kao Aleksandar Jovanović, a ime Arsenije je dobio kada se zamonašio, dok je u svetu muzike bio poznat pod pseudonimom Aca Plavi. Sa 29 godina je živeo u Bruklinu, i kaže da je tad, usled velikih problema sa porocima, posebno drogom, po prvi put zavapio za Bogom.

2006. godine, dok je služio u manastiru Crna Reka, objavljuje knjigu "Bog i rokenrol" gde je detaljno opisao svoj život, ali i život svojih prijatelja, poznatih Jugoslovena, od kojih je veliki broj njih izgubio životnu bitku sa narkoticima.

Bavio se likovnom umetnošću, crtanjem, vajanjem i skulpturom. Pohađao je i nižu muzičku školu za klavir. Od svoje 24-te godine počeo je samouko da se bavi ručnom izradom modne obuće, uglavnom čizama od zmijske kože, koju je nosila tadašnja rok scena u Beogradu.

Njegova ljubav prema muzici došla je do izražaja u prvom angažmanu u rok bendu „Vija talas“ gde je jedno kraće vreme bio prateći vokal. U tom bendu bio je sa basistom Bojanom Pečarom, koji je kasnije bio član legendarne muzičke grupe Ekatarina Velika i Miškom Plavim, današnjim poznatim solistom u harmonici, a nekada članom raznih poznatih beogradskih rok bendova.

Nije krio da je duboko zagazio u svet poroka i narkotika sa svojim prijateljima. Kasnije je o tome javno govorio i pomagao drugima da ne krenu tim putem koji vodi u ništavilo.

Ono što je obeležilo njegovu ranu mladost, ali i celi život je to da je oduvek tragao za dubljim smislom života i istine. Bavio se meditacijom i zen budizmom, dok konačno na Menhetnu 1989. godine nije otkrio pravoslavlje, što ga je spasilo.

1993. godine, nakon što se vratio iz Amerike, odlazi na Svetu Goru. Donosi odluku da živi kao monah u manastiru Sveti Dečani, na Kosovu i Metohiji, gde je godinu dana kasnije dobio ime Arsenije. Zanimljivo je da nije hteo da napusti Dečane kada su snage KFOR-a ušle na KiM. Pošto je po struci stomatolog, pomogao je povređenim civilima tokom rata.

Od 2005. do 2011. godine, služio je u manastiru Crna Reka i u tom periodu objavljuje knjigu "Bog i Rokenrol".

Ova knjiga izazvala je mnoge polemike. Jedni su ga osuđivali zbog toga što je iznosio detalje, drugi su mu na tome bili zahvalni jer je na taj način „spasio njihov život“.

Monah Arsenije kaže da je rokenrol od njega odneo i uzeo ljude koje je najviše voleo u životu. Zbog toga je rokenrol za njega veoma bolna tema. Rekao je da nije isto biti na bini i biti u publici. Smatra da su ljudi koji su stvarali rokenrol bili gladijatori koji su zabavljali narod, ali su to platili svojom krvlju. To najbolje znaju oni koji su se sa njima družili i sa njima živeli u istim mestima. Uzimali su narkotike kako bi imali nadahnuće za takvo nešto. Smatra da je rokenrol jedan veliki marketing.

Monah Arsenije danas piše pesme. Držao je brojne javne besede i gostovao je u mnogim emisijama. Smatra se da je on kroz svoja predavanja, besede i medije, na neki način, osavremenio crkvena shvatanja među mladima. On smatra da crkva mora da pomaže mladima, da ih prosvetli i da im pruži odgovore na određena pitanja.

Nada se da ljubav nije izgubljena u ovom svetu i da ona sve može vratiti na pravi put. Smatra da mržnja dolazi zbog nedostatka ljubavi i da nema sredine.

Bonus video:

(Espreso/Biografija)