ZAŠTO TITO NIKAD NIJE POSETIO GROB SVOG DETETA? Jeziva priča o dečakovoj sahrani će vas slediti

Titovi roditelji sahranjeni su u Kupincu kraj Jastrebarskog, ali Tito njihov grob nikad nije posetio.

O Brozovu životu, iako je reč o najistraživanijem južnoslovenskom političaru svih vremena, i danas postoje mnoge nepoznanice. Javnost uglavnom,na primer ne zna da su njegovi roditelji sahranjeni u Kupincu, mestu koje je najpoznatije po Vladku Mačeku, te da Tito nikad nije obišao to mesto.

Ta priča, o kupinečkom grobu, zapravo podgrava one najveće teorije zavere o Brozu, koje tvrde da on i nije bio zagorski seljak nego ruski plemić ili dete austrijskoga grofa. Jer, zašto nikad nije bio na grobu svojih roditelja, ali i svog deteta.

Naime, pre više od 90 godina, u mrkloj noći, na kupinečkom groblju dvojica muškaraca kopala su malu raku – dovoljno veliku tek za kovčežić, netom izrađeni dečji sanduk. Ono što je posebno jezivo jeste narativ o tome da su dečaka, Titovog sina starog tek dva dana, sahranili u potpunoj tajnosti, dok je celo selo spavalo.

Nije bio kršten, a župnici nisu dopuštali da se nekršteno dete sahrani na groblju. Ali Tita niko nije mogao da spreči.

Sahranio je sina, ali nije obeležio njegov grob. Nekoliko dana pre došao je u Kupinec, selo kraj Jastrebarskog, gde su mu se roditelji doselili iz Kumrovca.

Titov otac Franjo dobio je kuću 1912. od banke za koju je radio, a koja je u Kupincu imala posed, većinom šumu u kojoj je Franjo bio lugar. Tito je došao iz Rusije, a s njim je došla i njegova prva supruga Pelagija.

U knjizi Vladimira Dedijera “Novi prilozi za biografiju Josipa Broza Tita” postoji Brozovo svedočanstvo o povratku u domovinu.

-Stigao sam tamo jedne noći i našao oca i jednog od svoje braće kod večere. Kazali su mi da je moja majka Marija umrla 1918. Samo nekoliko sati kasnije, moja mi je žena rodila prvo dete, sina. Ali je on umro nakon dva dana – svedočio je Tito.

Ipak, dok je Kumrovec i danas poznato rodno mesto Josipa Broza Tita, Kupinec je gotovo zaboravljen. Kamena ploča ispod koje leže kosti njegove majke Marije, oca Franje i sestre Tilde dobro je očuvana.

Za nju se brinu komunalci, a u Jugoslaviji su se brinuli vojnici Jugoslavenske narodne armije (JNA).

Pažnju privlači očita razlika u vrednovanju pojedinih članova Titove porodice.

Na vrhu ploče najvećim slovima piše “Titova mama”. Ali, Franjo se na ploči ne oslovljava tatom nego ocem. Ništa čudno, ako se zna da Tito ocu nikad nije oprostio vezu s jednom udovicom nakon majčine smrti.

Ali, zaista, jesu li u tom grobu pravi roditelji bivšeg maršala?

Vladimir Dedijer istražio je nastanak i poreklo teorije o ruskom agentu koji je stao na čelo antifašističkog pokreta u Jugoslaviji. Već 1941. o ruskom agentu Titu izveštavale su novine u Velikoj Britaniji i SAD-u.

Izvor tih tvrdnji bio je Draža Mihailović. Tito se u septembru 1941. sastao s vođom četnika i baš nakon tog sastanka četnički je vođa počeo širiti tvrdnje kako Tito uopšte nije Jugosloven nego Rus.

Rusi su Britancima tada javili da je teorija o njihovom agentu izmišljena, a onda su i saveznici Mihailovićeve informacije odbacili kao izmišljotine.

Ali, i danas je intrigantna priča o tome kako se zagorski seljak iz kumrovečkih magli otisnuo u svet. I njegov je lajfstajl bio doista spektakularan, nimalo kumrovečki niti kupinečki.

U drugoj polovini života odevali su ga najbolji svetski stilisti, kao i suprugu Jovanku, njegovu ličku Pepeljugu, od koje je pod starost morao pobeći.

S posebnim zanimanjem gledala bi u Diorove haljine, nove modele Nine Rič, Šanelove kostime, proučavala je najnovije frizerske trendove u svetu.

Najfiniji i najskuplji štofovi, svila i čipka i brokat stizali bi iz Engleske i Francuske. Tito je obožavao lepa odela, a bio je ponosan i kad bi njegova supruga zasenila ostale prve dame, nekad i kraljice. Želeo je da ona u svakoj prilici izgleda savršeno.

Šezdeset godina posle radnici beogradskog Muzeja istorije pronašli su nikad viđene Jovankine fotografije na kojima čita magazine, njene skice s krojevima…

– Na policama kancelarije nekadašnje Titove rezidencije stajale su knjige koje su zapravo bile kutije, a u svakoj od njih nalazilo se od 100 do 150 fotografija. U više od 700 kožnih kutija u radnoj sobi Jovanke Broz fotografije su bile hronološki poredane, a na vrhu svake kutije stajao je njihov kratki opis. Pronašli smo ih čak 150.000, a prikazuju Brozove na protokolarnim putovanjima po svetu i to zlatnih pedesetih te šezdesetih godina prošlog veka. Da proučimo jednu kutiju trebalo nam je nedelju dana. Gledali smo kako su se odevali i gde su sve bili. Jovanka se na putovanja po stranim državama presvlačila šest puta na dan – ispričala je svojedobno koautorka izložbe Dušica Knežević, autorka izložbe u Muzeju istorije.

S kustosom Momom Cvijovićem morala je da za tri meseca pripremi izložbu na kojoj su prvi put izložena Titova odela, uniforme, cipele, šeširi, Jovankin nakit te fotografije s njenim najlepšim haljinama. A zašto nije izložena ni jedna Jovankina haljina?

Sve te fotografije i Titova odeća nalazili su u rezidenciji u koju se 1997. godine uselio Slobodan Milošević. Jovanka je celu svoju garderobu i privatni nakit spakovala i odnela sa sobom. -Pokušali smo da je kontaktiramo, slali smo joj pisma, ali nije bilo odgovora. Verovatno nas je ignorisala jer je oduvek govorila da iz te vile nije smela ništa poneti, da je morala otići praznih ruku, a ovako bi se otkrilo da to nije baš tako – smatra Knežević.

Bonus video:

(Espreso/Express.hr)