UMRLA GORDANA SUŠA! Izgubila je bitku sa teškom bolešću
Pisala za Našu Borbu, Oslobođenje, Nezavisne, Blic… Bila predsednica NUNS-a i članica Saveta REM
Čuvena novinarka Gordana Suša preminula je danas posle duge i teške bolesti u 75 godini.
Posle diplomiranja na Fakultetu političkih nauka, novinarstvom se bavi od 1970. prošlog veka.
Radila u Radio Beogradu, Televiziji Beograd, Yutel-u, VIN produkciji, poslove od reporterskih do glodurskih.
Pisala za Našu Borbu, Oslobođenje, Nezavisne, Blic… Bila je predsednica NUNS-a i članica Saveta REM.
Sahrana će biti održana u krugu porodice.
Rođena je 2. februara 1946. u Beogradu. Otac joj je Živorad Mihailović, novinar i pisac, majka Radojka Suša, sudija. Sama kaže da je ona tipičan primer jugoslovenske mešavine i dodaje: "Rođena sam u Beogradu, do 19. sam živela u Zagrebu, majka mi je Dalmatinka, otac "Čarapan". Ipak, odande si odakle su ti otac i deda..."
Završila je Petu beogradsku gimnaziju i Fakultet političkih nauka (bila je u prvoj generaciji studenata novinarstva).
Počela je u Radio Beogradu, mada je prvo iskustvo stekla u "Večernjim novostima" (napisala je dve potpisnice ispod slika), gde je bila na praksi. Kaže da je na početku bila smerna i čedna. Bavila se kulturom, ubeđena da će to da radi celog života. Onda je krenula nova emisija i ona je dnevno pisala po šest sedam "caka". Čak joj je i veliki Vladimir Bulatović VIB odao priznanje. Sve vreme je radila kao student na praksi, u međuvremenu je diplomirala. Malo kasnije je primljena, ali morala je da bira - unutrašnja politika ili privreda. Izabrala je ovo drugo, misleći kako je tu sve poznato, da neće morati da frazira.
Posle osam godina na radiju, osetila je, kako veli, da stagnira, počela je da piše osvrte, pa komentare i poželela da radi nešto drugo. Tako se i stvorila u Skupštini koja onda nije bila zanimljiva kao kasnije (novinari se nisu otimali oko ovog sektora).
Potom je prešla na televizuju. "I pored upozorenja mog urednika da televizija rabati čoveka, melje ga, uništava, troši, naročito dnevnoinformativni program gde je izuzetno teško raditi više od 10 godina", "znala je za jadac". Ipak, ostala je u "kutiji" sve dok nisu počele neke prljave igre. (Priznala je da je imala silnih problema s njenim "č" i "ć", činilo joj se da joj je jedno oko veće...). Nisu se odmah navikli na nju. Kako je posao skupštinskog izveštača imala u "malom prstu", postala je Goca "kućni novinar". (Kazivale su koleginice da su im očevi, čuvši šta će biti kad porastu, govorili: "Bićeš ti tatina Goca Suša).
Zatim je uređivala Dnevnik... Jedno vreme, kao da joj je bila namenjena uloga zamene. Menjala je Gorana Milića, tad joj se i desila suspenzija, zbog priloga "Šta štampa štampa" u kojem je "pustila" i Jelenu Lovrić... Počele su ružne i teške godine za nju. Prvo je skinuta s mesta urednika Dnevnika. Nedugo zatim, zabranjeno joj i da ima autorske emisije, nisu joj dali da piše ekonomske teme, ni komentare. Ostalo joj je samo izveštavanje iz Skupštine SFRJ. Postala je reporter i ostala upamćena po ZIP-u.
Usledili su nesporazumi s nekim rukovodiocima TV Beograd. Sve je manje radila, a događaja je bilo koliko ti drago, jer već su počele nemirne devedesete... Pojavio se Milićev (odnosno Ante Markovića) Jutel, prešla je tamo da radi (tih dana trebalo je da proslavi dvadesetogodišnjicu na Televiziji). Odgovarala joj je jugoslovenska opcija u njoj, tako joj se bar učinilo na prvi pogled. Na drugi, shvatila je da to nije ono što je mislila da jeste, ali trudila se da odradi svoj deo posla profesionalno... Ubrzo, "zahvaljujući profesionalizmu ali i nekim drugim stvarima", našla se na listi nepoželjnih i u Jutelu, i u matičnoj kući - TV Beograd. Jutel je napustila početkom aprila, uoči početka rata.
"Kako su se odnosi među narodima u BiH zaoštravali, i kako se deo rukovodstva Jutela počeo sve više vezivati za zvaničnu politiku bosanskog rukovodstva, to jest za Aliju Izetbegovića, stvari su se promenile", seća se ona. A u Beogradu su počeli da je prozivaju da nije dovoljno patriota, Vojislav Šešelj je proglasio izdajnikom (zbog posredovanja između Ivana Stambolića i studenata...).
"Ne znam kome smeta Gordana Suša i ne vidim svoju krivicu, niti priznajem da je neko veći patriota od mene", rekla je tad, a ovo bi mogla da uzme za svoj životni moto. Posle je uređivala nedeljno izdanje "Borbe", pa je kratko pauzirala... Ubrzo se sredila, našla je sebe u "Video nedeljniku", kojeg je pokrenula 1993. godine. Naravno, ona je glavni urednik.
Prošle godine izabrana je za predsednika NUNS-a. Najavila je da će ojačati Udruženje, pomagati kolegama...
Aktivni borac za istinu, što bi, prema njenim rečima, trebalo da bude svaki novinar, vratila se u matičnu kuću, posle petooktobarske revolucije. Bila je urednik Informativnog programa RTS-a.
Kasnije je pisala za nekoliko beogradskih dnevnih listova.
(Espreso/Blic/Glas javnosti)