MLADI U SRBIJI I NAKON TRIDESETE U RODITELJSKOM DOMU: Ovaj fenomen nosi MNOGE PROBLEME sa sobom!

Život sa roditeljima i nakon 30-te u Srbiji je već odavno postao normalna pojava. Uzroci ovog fenomena su mnogobrojni, a posledice koje samostalan život u poznijim godinama sa sobom nosi mogu negativno da se odraze i na razvoj karijere.

Prema poslednjim istraživanjima Eurostata u 2019.godini čak 71,9 odsto mladih u Srbiji, uzrasta od 18-34 godine i dalje živi sa roditeljima. Ni u zemljama okruženja nije mnogo bolja situacija – u Hrvatskoj je taj procenat 74,5, Crnoj Gori 77,8, Makedoniji 72,3 dok je znatno niži u Sloveniji, i iznosi 58 odsto, piše za Infostud blog Nataša Sedlaček.

Neumoljiva statistika je poražavajuća posebno kada se brojke uporede sa nekim evropskim zemljama poput Danske, Finske ili Švedske u kojima svaka peta osoba ove životne dobi živi i dalje sa roditeljima. Da li je ovaj problem kulturološke prirode, ekonomske situacije, tržišta rada ili komfora, pitali smo Anu Mirković, magistra psihologije i suosnivača i direktora Instituta za digitalne komunikacije.

Pomisao na samostalan život u isto vreme može biti uzbudljiva i zastrašujuća. Napuštanje roditeljskog gnezda u Srbiji mnogo je dugotrajniji proces kako zbog dobrih prilika za pristojnu zaradu tako i zbog mentaliteta.

- Sve zavisi od kulture, ekonomske i finansijske situacije, porodične dinamike i uopšte odnosa u porodici. Idealno je da se osoba u dvadesetim godinama finansijski i na svaki drugi način osamostali, ali kako živimo u zemlji u kojoj je nezaposlenost i dalje velika, a mladi ljudi često teško dobiju priliku da rade poslove koji im obezbeđuju rešenje svih egzistencijalnih pitanja, prinuđeni su da ostanu u primarnoj porodici i na taj način smanje troškove - objašnjava Mirković.

Veliku nezaposlenost mladih u Srbiji potvrđuje i podatak Nacionalne službe za zapošljavanje koji pokazuje da je u aprilu 2021. godine na evidenciji bilo registrovano 157.639 lica starosti od 20-34 godina, što je za skoro 5 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Ana Mirković navodi da se u svetu mladi ranije osamostaljuju dok je kod nas sve češća situacija da su i u kasnim tridesetim i dalje sa roditeljima.

Kako samostalan život donosi veću odgovornost, preciznije planiranje organizacije života, mladi koji žive sami ranije sazrevaju, adaptibilniji su na promene i lakše se suočavaju sa životnim izazovima.

- U okolnostima u kojima mi živimo, bilo bi idealno da se separacija od roditelja desi tokom ili nakon studija, odnosno po zasnivanju radnog odnosa - smatra Mirković.

Sporo odrastanje ostavlja tragove

Negativna strana napuštanja roditeljskog doma može biti jedino to što je osoba možda isuviše mlada da se suoči sa pojedinim teškoćama u životu. Isto tako, roditelji umeju da budu previše zaštitnički nastrojeni prema deci što je odlika naše kulture.

– Svi mladi koje ja poznajem i sa kojima sam u čestoj interakciji bi voleli da žive samostalno, rade poslove za koje su se školovali, zarađuju onoliko novca koliko im treba za normalan život i finansijski budu potpuno nezavisni. Verujem da je manji broj onih kojima je komfornije da ostanu u “kratkim pantalonama” što duže jer neko drugi vodi računa o svim tehničkim aspektima života – nabavkama, računima, pripremi hrane…

Međutim, sporo odrastanje ostavlja mnogo tragova koji se tiču samostalnosti, odgovornosti, donošenja odluka, i preuzimanja rizika – tvrdi Ana i dodaje da je ovde ekonomska situacija loša, a ponuda poslova nije uvek takva da zadovoljava potrebe velikog broja mladih.

Ona kaže i da je otud i logično da se ovaj trenutak odlaže.

- Mane vezujemo i za one mlade koji sporije sazrevaju, veliki broj obaveza ume da bude frustrirajuć, a organizacija svega je iscrpljujuća. Ako se tome doda i gimnastika da se sve postigne sa minimumom finansijskih sredstava - samostalan život može za mlade da predstavlja ozbiljnu prepreku i teret.

Žene spremnije od muškaraca?

O sposobnosti mlade osobe da se odvoji od roditelja odlučuje, pre svega, ekonomski faktor, a zatim i njena intelektiualna, socijalna i emocionalna zrelost, sposobnost da funkcioniše u društvu i brine se o sebi. Prema nepisanom pravilu, devojke brže sazrevaju pa se lakše i otisnu iz roditeljskog gnezda. Naša sagovornica kaže kako misli da je ženama malo lakše jer su vaspitanjem stekle više veština za samostalan život i da, tu najčešće misli na sve te neke organizacione aktivnosti i poslove oko održavanja svakog domaćinstva, piše Infostud.

Pogubno i za razvoj karijere

Put do zaposlenja može da bude trnovit. Ipak, najveći problem mladih nezaposlenih osoba je nedostatak radnog iskustva, zbog čega oni spadaju u jednu od ugroženijih grupa na tržištu rada. No nije isto ako ako ste u ovoj situaciji, a imate 20 ili 30 godina.

– Gubi se dragoceno vreme za sticanje vanredno važnog iskustva, zato što su mlađe osobe pune elana, radoznale, istraživačkog duha, a to sa godinama ume da nestane ili malo opadne. Još jedan razlog je što sve firme i kompanije podrazumevaju da se ima određeno radno iskustvo. Kada HR odlučuje koga će primiti na posao, najčešće odluči iskustvo, ne samo zbog forme, već što iskustvo donosi i samopouzdanje, novo znanje i odnos prema poslu – pojašnjava Ana Martinović.

(Espreso/Blic)