BRUTALNA VLADAVINA BELGIJSKOJ KRALJA: Život u Kongu ličio je na NOĆNU MORU!

Belgijski kralj Leopold II u periodu od 1885. do 1908. preuzeo je kontrolu nad Kongom. Svoje bogatstvo gradio je na muci naroda koji je tamo živeo. Celu naciju pretvorio je u mašinu za zaradu na slonovači i kaučuku.

Njegova brutalna vladavina je izmakla kontroli i oko 10 miliona ljudi dovela do smrti. Život u dotadašnjoj slobodnoj državi Kongo ličio je na pravu noćnu moru.

Henri Morton Stenli bio je britanski istraživač kog je Leopold II poslao da završi poslove i približi se narodu Konga. Mapirao je veći deo reke Kongo.

Stenli je tada u zemlju ušao samo kao istraživač, ali se na kraju sve završilo brutalnim nasiljem, zbog nerazumevanja i različitosti u kulturi.

SPALILI SU 32 GRADA

Sedam plemena želelo je da se osveti Henriju jer su ga videli kako zapisuje u svom dnevniku, jedino rešenje za tamošnje stanovnike bilo je da spale dnevnik ili će u suprotnom biti ubijen. Tada je Stenli uzvratio udarac, spalio je 32 grada, a njihove žene silovali su njegovi ljudi ili su ih bičevali do smrti zbog najmanje greške. Leopold II želeo je da Kongo pretvori u "radnu kuću", a ekspedicija je to učinila porobljavanjem i brutalnim iživljavanjem. To je bio samo početak svega onog što je kasnije usledilo.

POROBILI SU ČITAVO STANOVNIŠTVO

Dve trećine zemlje postalo je privatno vlasništvo kralja Leopolda II. U hramovi su pronašli slonovaču i kaučuk, pa su od toga napravili sopstveni profit. Lokalno stanovništvo bilo je prinuđeno da radi za njega. U početku dobijali su minimalnu zaradu, jedan novčić po kilogramu kaučuka, kasnije im je i to ukinuo uvođenjem poreza. Postavio im je kvote, prosečan radnik morao je 20 dana da radi kako bi platio porez, a onda 10 dana da bi prehranio porodicu.

UBIJALI SU I SEKLI ONE KOJI SU PADALI OD UMORA

Kako je zarada na kaučuku rasla, tako su rasle i kvote. Neispunjavanje kvote kažnjavalo se smrću. Za ubistva bili su zaduženi afrički vojnici, kako bi Leopold bio siguran da nikoga nisu poštedeli, ljude su ubijali pa sekli i kao dokaz nosili ruku. Afrički vojnici strahovali su i za sopstveni život, neretko su nosili i ruke svojih majki.

Obično stanovništvo ubijali su ukoliko ne ispune kvotu kaučuka, a vojnike ako ne donesu dovoljno ruku. Vojnici su se nadali da će kraj takvoj službi brzo doći kraj.

PRIKUPLJANJE KAUČUKA POSTALO JE SMRTONOSNO

Primoravali su radnike da se penju sve više kako bi uspeli da završe sve i izbegnu sigurnu smrt. Teško je bilo obavljati posao sa "smrću na ramenima". Neki su loze uništavali cedeći sokove iz njih. Ali i kad bi ih u tome uhvatili, dobili bi sigurnu smrt. Jedan od poverenika zapisao je u svom dnevniku "moramo se boriti sa njima dok ne postignemo apsolutnu vladavinu ili potpuno istrebljenje."

BRUTALNO SU TUKLI RADNIKE

Nisu svi koji ne ispune kvotu odmah ubijani. Nadređeni su to rešavali na različite načine, nekima su sekli ruke, neke su brutalno prebijali bičem. Tako da su stanovnici Konga umirali i od batina i rana. Najveća kazna ne računajući smrtnu bila je 100 bičeva.

Nekim stanovnicima stavljali su ogrlice oko vrata i tako pratili njihove kvote. Ako bi malo zastali, dobili bi 25 bičeva.

Evropljani koji su dolazili u Kongo nisu bili oduševljeni, zaprepastili bi se prizorom koji vide, ali su ih poverenici kralja Leopolda uveravali da to nije ništa važno, već da policija rešava posao.

UZROK SMRTI BILE SU I RAZLIČITE BOLESTI

Belgijanci su svojim zarobljenicima davali malo hrane. Samo onoliko koliko im je dovoljno da prežive. Neretko je to bilo i pokvareno meso od kog bi se muškarci razboleli. Kako bi ubrali kaučuk, često su bili okruženi muvama Ce-ce. Bolest spavanja bila je najgora, a širila se i van granica Konga. Bila je fatalna i po nekim procenama ubila je oko 500.000 stanovnika, samo u Kongu.

NISU IMALI MILOSTI PREMA ŽENAMA I DECI

Muškarce su ucenjivali kvotama, ukoliko ne ispune kvotu odvodili bi im žene. Kanije bi morali da ih otkupljuju stokom, ali nisu poštovali dogovor pa su žene ostavljali u zarobljeništvu. Po zapisima nekih američkih vojnika, kada ceo grad ne ispuni kvotu, muškarcima su sekli glave i ostavljali ih na ulazu u sela. Nisu štedeli ni žene i decu, pa su i njih besili i ređali ih u obliku krsta, drugima za primer.

BRUTALNO PONAŠANJE DOVELO JE DO KANIBALIZMA

Sve češće je bio pristan, neki vojnici davali su delove tela onih koje bi ubili njihovim očevima i muževima kako bi ih podsetili da sledeći put ispune kvotu. Ne može se tačno reći koliko je ova pojava bila česta, ali su novine i tada izveštavale o ostacima tela koja su ostajala nakon kanibala. Opisivali su jezive scene.

MISIJA KRALJA LEOPOLDA II

Kralj Leopold ušao je u Kongo kao humanitarna organizacija, naziv udruženja bio je "Međunarodno afričko udruženje." Obećavali su afričkom narodu pomoć i bolji život, primali su donacije iz čitavog sveta. Donatori su mislili da time pomažu u ukidanju javnih radova i ropstva u Kongu i Istočnoj Africi. Leopold je molio ljude za pomoć, uveravao ih da čini smao dobro. Ali ono što se dešavalo iza zatvorenih vrata, niko nije mogao ni da pretpostavi. Čitava organizacija bila je paravan za eksploataciju afričkog stanovništva i bogatstvo. Tako je Leopold razorio Kongo uz pomoć donacija zabrinutih građana.

(Espreso)