Otrovni oblaci su danima bili iznad bombardovanih gradova Srbije, Foto: AP

bombardovanje

KO ĆE ODGOVARATI ZA RATNE ZLOČINE NATO iz 1999? Bačeno je 30 hiljada bombi sa osiromašenim uranijumom!

U autorskom tekstu Hartmut Someršu, nekadašnji urednik u javnom servisu Nemačke, postavlja pitanje da li je konačnom presudom Ratku Mladiću zaključeno savladavanje ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije i ukazuje da je jedan zločin, a to je bombardovanje, ostalo nekažnjeno

Objavljeno: 16.06.2021. 11:22h

NATO je 1999. godine, bez mandata UN, bombardovao srpske bolnice, škole, elektrane, hemijska postrojenja, a ta prva agresija uz nemačko učešće od Drugog svetskog rata izazvala je ekološku i ljudsku katastrofu, piše nemački "Berliner cajtung" i ukazuje da crkve, udruženja za zaštitu životne sredine i Zeleni o tome ćute i dan danas.

U autorskom tekstu Hartmut Someršu, nekadašnji urednik u javnom servisu Nemačke, postavlja pitanje da li je konačnom presudom Ratku Mladiću zaključeno savladavanje ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije i ukazuje da je jedan zločin, a to je bombardovanje, ostalo nekažnjeno.

Someršu podseća da je tadašnji ministar spoljnih poslova iz redova stranke Zelenih Joška Fišer zajedno sa svojim kolegom u vladi Rudolfom Šarpingom podsticao raspoloženje za rat, sa ciljem da se spreče etnička čišćenje, dalja proterivanja i humanitarna katastrofa, sve što se, kako je danas dokazano, nije ni dogodilo, a na šta je ukazivao nekadašnji pukovnik i bivši referent kod generalnog inspektora Bundesvera Johen Štolc.

Bombardovanje Beogradafoto: Printscreen

U izveštajima vojne obaveštajne službe Nemačke namenjene poslanicima, do poslednjeg dana pred napad, uvek je bilo reči o krvavom građanskom ratu između OVK i srpske vojske.

Someršu podseća da je NATO bombardovanjem oštetio ili razorio 60 mostova, 110 bolnica, 480 škola, 365 manastira, RTS, sistem za snabdevanje električnom energijom, 121 fabriku, kao i da je ubijeno 2.500 ljudi.

Kao cinični ratni zločin on je naveo, pored upotrebe više od 30.000 bombi sa osiromašenim uranijumom, koje su bačene na više od 80 mesta, i namerno bombardovanje velikog hemijskog kompleksa u Pančevu, Novom Sadu i Boru.

U Pančevu, prve rakete su pale 4. aprila 1999., koje su zapalile naftu koja je gorela dve nedelje, a dva dana kasnije gađana je rafinerija u Novom Sadu, gde je iscurelo 80.000 tona nafte, i 20.000 je izgorelo.

Otrovni oblaci su danima bili iznad ovih gradova.

Za toksikologa Ursulu Štefan iz Halea, bombardovanje srpskih hemijskih postrojenja predstvalja nekažnjeni namerno vođeni hemijski rat, pošto su uzete u obzir na hiljade žrtava zbog dugoročnih posledica.

Someršu podseća da su eksperti UNEP-a, predvođeni Klausom Tepferom, napravili izveštaj o štetama napada na hemijska postrojenja, koji je bio u korist NATO, jer su ocenili da su hemikalije koje su iscurele i izgorele ekološki teret pre rata.

Međutim Štefan je ocenila da bi se u Nemačkoj posledice koje su nastale nakon bombardovanja tretirale kao značajan akcident, to jest nekontrolisana katastrofa.

I za vreme vazdušnih napada je profesor berlinskog univerziteta za ekološko planiranje Knut Krusevic ocenio da su napadi na hemijska postrojenja nova vrsta ekološkog rata, kojim NATO svesno zaobilazi zabranu korišćenja hemijskog naoružanja, i krši Enmod Konvenciju UN iz 1978. godine, prema kojoj su zabranjene tehnike vođenja rata koje dovode do promena životne sredine.

Bonus video:

(Espreso/Tanjug)