DANAS JE DAN DOBROVOLJNOG DAVANJA KRVI: Tomislav je 100 puta dao krv, ima JAKO BITNU PORUKU ZA SVE NAS! (FOTO)

Svetski dan dobrovoljnog davanja krvi, obeležava se 14. juna, i u to ime organizovana je dodela zahvalnica onima koji su višestruki davaoci krvi.

Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi obeležava se danas, u cilju podizanja svesti građana o važnosti dobrovoljnog i redovnog davanja krvi.

Razgovarali smo sa Dragomirom Bilalević, stručnim saradnikom Crvenog krsta Voždovac, i pre svega nas je zanimalo kako se naše stanovništvo, generalno, snalazi u ovakvim akcijama, koje starosne grupe se najviše odazivaju.

- Mi smo zaista human narod kada se radi o davanju krvi, ali i o raznim drugim akcijama što se tiče volontiranja. Moram da naglasnim da su mladi vrlo progresivni po tom pitanju, i u velikom broju isprate sve naše akcije. Oni su nam i primarna ciljna grupa; buđenje svesti o humanosti počinje već u osnovnoj školi, a u srednjoj imamo već prve davaoce, jer je neophodno da budu punoletni. Krv se daje od 18 godina starosti do 65. Mladi nam jesu ciljna grupa, ali i oni preko 50, oni su već uhodani i to im je već nekako usađeno - odrasli su u drugačije vremenu. Sada pronalazimo drugačije načine kako da dopremo do ljudi, i uz pomoć tehnologije to i uspevamo.

Kako nam je objasnio naš sagovornik, u Srbiji 97 odsto stanovništva se oslanja na 3 odsto koj su dobrovoljni davaoci krvi. To zadovoljava potrebe ali, ponekad zaista nije dovoljno. Primarni cilj je da taj broj bude 4 odsto, tada ne bi bilo problema nestašice, koji se katkad javljaju. U takvim situacijama, organizuju se hitna davanja i "nekako se snalazimo, ali zalihe krvi su zadovoljavajuće", naveo je.

Tokom pandemije korone nije bilo značajnih poteškoća, jer je i operativni program u bolnicama bio na pauzi, ali kako je sve krenulo, krenulo je i davanje krvi.

- Za operaciju srca potrebno je, najmanje 10 jedinica krvi. Muškarci mogu davati krv 4 puta godišnje, na svaka 3 meseca, dok žene daju na svaka 4. Računajte koliko je to jedinica, i operacija - dodao je naš sagovornik.

Svakako, zvezda ovog događaja bio je gospodin Tomislav Stojičić (67), koji je dao krv čak 100 puta, počev od 1974. do pre dve godine. Ovom prilikom je dobio zahvalnicu, i uputio nam vrlo motivacione reči.

- Kao vojnik, plašio sam se igle, pobegao sam sa stolice. Međutim, došao je momenat kada sam shvatio koliko je davanje krvi neophodno zajednici, i koliko je meni trebala kasnije u životu. Od tada dajem krv, i osećaj je čista sreća. Kada znam da nekome mogu da spasem život, 15 minuta je za nekoga život, a to svako od nas može. Žao mi je što, zbog godina, više nisam u mogućnosti da dajem krv, ali se trudim da motivišem sve oko sebe, da podržavam ovakve događaje i često dođem na akciju i posmatram. Čak mi i to prisustvo znači, znam da će sva ta krv nekome pomoći, možda nekom detetu. Svi to možemo, zašto onda ne?

Na naše iznenađenje, sreli smo dosta mladih na ovom događaju, koji nemaju ni punih 30, a već su krv donirali desetinama puta. Takav jedan primer je Nemanja Aleksandrović, koji ima 29 godina, a krv je dao čak 37 puta.

- Kada god mogu, nisam propustio nijednom od svoje 21. godine. Zdravstveni sam radnik Kliničkog centra, znam kako to funkcioniše, kada su jedinice krvi hitno potrebne, a nema. Ironično, svoj strah od igle sam pobedio, je sve to što sam video na hirurgiji me je motivisalo, i svakako je najidealnije da krv čeka pacijenta, a ne obrnuto.

Njegova poruka svima onima koji imaju strah od samog "gubitka krvi", što se svi prisutni slažu da je iracionalna, jer se prilikom davanja krvi, samim tim ona obnavlja i "prečišćava", dakle postoje i benefiti od povremenog davanja krvi.

Zorka Milovanović, žena koja je donirala krv 50 puta, a takođe je zdravstveni radnik, ima samo reči poziva na akciju dok joj se celokupna slika oko davanja krvi kod nas, čini optimistična, ali je neophodno biti pozitivnijeg stava.

- Davaću krv i kada napunim 65! To je moja obaveza, moje lično shvatanje, znam koliko se patimo u bolnici kada nema a treba. Svakome jednostavno kažem "idi danas, idi vadi krv!" Neophodno je da svi zajedno učestvujemo u ovome - poručila je Zorka, heroina dana.

Naime, zaključak je da se ljudi ugledaju jedni na druge, i da je potrebno držati ovu temu živom u diskursu. Pričati o tome, o svom sopstvenom primeru i iskustvu. Tu su autobusi koji se organizuju, akcije po školama, fakultetima, na festivalima, po većim firmama. Ali, dok čovek sam ne probudi svest o tome da se svako može naći u situaciji onog drugog, neće shvatiti da su mu svi oko njega prijatelji, makar po krvi.

Bonus video:

(Espreso/Zorica Pantelić)