KAKO SE IZBORITI SA POSLEDICAMA KORONE? Ivanini SAVETI će vam vratiti osmeh na lice i zavolećete sebe!

Borba sa korona virusom prema nekima traje predugo, pa vam se može činiti kao da je sve stalo te 2019. godine i zdravlje postalo jedina briga. Česti su komentari građana da im se smučilo da nose maske, drže distancu i poštuju sve preporučene mere. Ljudi su se tokom pomenutog perioda udaljili i sveli kontakte na minimum.

Razni stručnjaci su upozoravali da može doći do problema uzrokovanih karantinom, pa smo odlučili da vam pomognemo u borbi sa vama samima. Ivana Kuzmanović, mentor i ''kouč'', sa preko 15 godina iskustva i stečenog znanja je odlučila da svoje savete podeli sa svima. Ivana je izdala devet knjiga, i svoj uspeh krunisala time što je postala mama u 46-oj godini.

U Ivaninim knjigama možete pronaći savete koji će vas pratiti kroz život, ali i naučiti kako da prihvatite i zavolite sebe. One posebno mogu koristiti čitaocima koji u ogledalu uočavaju samo "mane" na svom telu.

- Tema voljenja sebe seže mnogo dublje od zadovoljstva svojim likom u ogledalu. Za početak, mnogo puta mi se dogodi da nisam zadovoljna svojim izgledom, kilažom, frizurom, ali to ne utiče na moju ljubav prema sebi. Ljubav prema sebi se gradi I predstavlja najvažnije postignuće u životu, jer bez nje sve drugo je bledo I brzo gubi i ukus i miris, pa i sam značaj. Ona je ujedno i naš najvažniji zadatak jer predstavlja transformaciju naše potrebitosti kao i životne perspektive. Žao mi je što je ova tema često banalno shvaćena pa se ova suštinska pojava pretvara u ugađanje sebi I podilaženje sopstvenim slabostima - objašnjava Ivana.

Često je slučaj da oni koji su uspešni u nekoj profesiji daju korisne savete početnicima. Slično je i kada su u pitanju životni problemi, za čije prevazilaženje može biti pametno zatražiti pomoć iskusnog.

- Verujem da je želja da drugima pokažemo da je moguće rešiti neki problem, a koji smo sami prevazišli, prirodni način iskazivanja empatije prema ljudskim stradanjima i patnjama. Dugo sam se teško nosila sa napadima panike, anksioznošću, zavisnošću od tuđeg mišljenja i naklonosti, depresivnih epizoda, nezadovoljstva. Kada su iščezli iz mog života poželela sam da drugima pokažem kako je to moguće i koliko je ova novonastala sloboda važna. To je započelo pre više od petnaest godina - kaže Kuzmanović.

Ivana se tokom svoje karijere susrela sa različitim tipovima ličnosti, ali i problemima. Međutim, prevazilaženje problema je ono što je usavršila i tako pomaže drugima.

- Problemi su različiti, iako su im izvori slični: osećaj da nismo dobri, da nismo dovoljni, da nismo sposobni i nezahvalnost. Iz ovih nastaju svi ostali: nesigurnost, nestrpljenje, neprihvatanje, nemar, a oni vode neznanju, nesvesnosti i nesavesnosti. Posle se to manifestuje kao loši odnosi, ljubomora, zavist, lenjost, što sve uzrokuje nemoć čija je posledica agresivnost. I svi nastaju u istom periodu: između maminog stomaka i sedme godine. I ništa spolja ne može popraviti I otkloniti praznine, isceliti rane niti namiriti potrebe osim nas samih. To je najteže prihvatiti, a ujedno i najvažnije, jer tada započinje proces promena - objašnjava Ivana.

Kada je u pitanju korona dešavalo se da i naizgled stabilne ličnosti ne mogu da se izbore sa karantinom i novim osećanjima. Kako bi trebalo da posmatramo ovaj virus?

- Ne znam kako treba, mogu da podelim kako ja na to gledam. Nijednog trenutka se nisam bavila nastankom ovog virusa, ciljem, namerom i teorijama zavere. Prihvatila sam postojanje virusa i nisam dozvolila da se ljutim I besnim. Moja prva terapeutkinja naučila me je da “kada kiša pada, ulice su mokre”. U mojoj familiji korona je već na samom početku odnela mladi život mog brata od ujaka. To nas je sve mnogo potreslo. Svest o smrtnosti I prolaznosti podstakla me je da još više vodim računa o životu kojim živim i ljubavi koju dajem I primam. Pojačala sam duhovnu praksu, osnaživala psihološki I fiziološki imunitet. Zahvaljujem se na svakom danu u kojem smo moji bližnji i ja dobro i zdravo. Vikende obavezno provodimo u prirodi. Što se tiče suštine vašeg pitanja, duboko verujem da korona može pomoći buđenje, svest, i mnoge druge kvalitetne pojave kod svih koji se odluče za tu perspektivu. Jer sve je stvar perspektive I naših izbora - dodaje Ivana.

Nije bilo lako nositi se sa svim epidemiološkim merama, smanjiti kontakte i biti zatvoren u "četiri zida". Javila su se nova osećanja, poput straha, zabrinutosti, pa i nekih ozbiljnijih problema.

- Kao I sa svim drugim osećanjima, i ova treba prvo prihvatiti. To znači jasno sebi reći: osećam strah od samoće, zabrinutost za egzistenciju, umor i neslobodu zbog ograničenja, na primer. Emocije tome služe. Njihova funkcija je da nam pomognu da se adaptiramo, pronađemo rešenje, napravimo cilj I saznamo šta želimo. Potom sledi razmišljanje I traženje odgovora na pitanja: šta mogu da preduzmem da se ne osećam usamljeno, koji eventi me privlače, kojim radionicma bih mogla prisustvovati, postoje li ljudi koji se osećaju isto kao ja… Zatim, uz pojačanu pažnju na unutrašnje I spoljašnje resurse istražujemo opcije. Najčešće, upravo takva stanja neprijatnosti i manjih ili većih kriza iznedre nove mogućnosti, kvalitete I uspehe.

E sada, kad shvatimo da su osećanja potpuno prirodna možemo da se posvetimo i sledećem stepeniku ka sreći i spokoju. Koje to vežbe nam pomažu da pronađeno unutrašnji mir?

- Postoji mnogo takvih vežbi. Od telesnih, preko vežbi disanja, meditacije, kreativnih tehnika, i drugih. Međutim, ukoliko se istovremeno ne radi I na osvešćivanju uzroka i promeni nefunkcionalnih obrazaca I uverenja, onda je njihov efekat trenutan. S druge strane, bez njih ni transformacija nije moguća, jer postizanje unutrašnjeg mira zahteva nove navike, kontinuitet, disciplinu, i preumljenje - upućuje Ivana.

Ljudi su često nepoverljivi prema osobama koje daju savete i uvek su "napadno" nasmejani. To kod nekih može izazvati suprotan efekat, tj. stvoriti nepoverenje.

Nažalost, naše javno mnjenje uopšte nije dobilo priliku da sazna šta u stvari znači profesija kouča, ko su treneri životnih veština, koje su njihove kompetencije I slično. Zbog toga mi je ponekad krivo kada za sebe kažem da sam kouč. Moje znanje, iskustvo I dugogodišnja praksa na ovom polju su u rangu visokog obrazovanja I nije mi prijatno kada neko sebe naziva koučem nakon sedmodnevnog ili trodnevnog kursa. Iskoristiću da pomenem da sam međunarodno akreditovana od strane Evropskog saveta za mentoring I koučing (EMCC), jednog od najuticajnijih tela na polju koučinga, kao I da moja autorski program Emocionalni I energetski trening I transformacija (EETT) za nekoliko dana dobija prestižno priznanje EQA – Evropsko priznanje za kvalitet čime će postati prvi I jedini akreditovani program u Srbiji, a pored kolege iz Hrvatske I jedini takav program u regionu.

Ako je svako osećanje prirodno i poželjno, da li se i savetnici za lični razvog suočavaju sa lošim danom, tugom i da li plaču?

Ta zabluda o imperativu sreće i pozitivnim ekspresijama je mnoge zavela I razočarala. Naravno da plačem, da sam ljuta I da imam probleme. Osećam sva osećanja, hvala Bogu. Razlika je u tome što sada znam kako da se sa njima nosim, kako da ih uvažim umesto potiskujem, kako da rešavam probleme i kako da budem srećna i kada nisam raspoložena.

Ivana se izborila sa svojim problemima, ali potpuno je prirodno ako nekome treba više vremena da dođe do rešenja. Zapamtite, rešenje uvek postoji, samo je pitanje kada ćete doći do njega i to je jedino bitno.

(Espreso)