otvorila se
POSAO JE OSLOBAĐA SOPSTVENOG LUDILA! GLUMICI SU SUĐENE ISTORIJSKE ULOGE: Osvrnula se na položaj ŽENA! (FOTO)
Gluma je oslobađa od sopstvenog ludila
Da se ne bavim glumom mislim da bih bila potpuno nenormalna žena, ovako imam kanal za sve svoje ludilo koje odlazi u posao. Mislim da me je ova profesija nivelisala kako treba, kaže u intervjuu lepa i nasmejana Marija Bergman, glumica koju je publika zavolela kao fatalnu Maju Davidović u seriji "Senke nad Balkanom“.
Angažovana je u predstavama koje se igraju na scenama Narodnog pozorišta u Beogradu, Bitef teatru, u Somboru, Crnoj Gori, ali njena matična kuća je Fakultet dramskih umetnosti gde radi kao predavač.
Vama kao da je suđeno da igrate u istorijskim dramama.
– To i ja često pomislim. Možda zato što ovako izgledam, ne znam, ali uglavnom igram epohe. Samo sam u jednoj predstavi, „Radnici umiru pevajući“, bila van toga, i nagrađena na Sterijinom pozorju. Ali ne smeta mi, zaljubljena sam u istorijske drame. Evo, nedavno sam snimila izuzetno zanimljiv dokumentarno-igrani film o Aleksandru Beriću, poslednjem heroju Kraljevine Jugoslavije, koji je nepravedno zaboravljen. I neki naši ljudi iz vojske su deset godina radili na tome da se njegov lik i delo osvetli. Bio je komandant bojnog broda Drava, kada je primio naredbu da se preda Nemcima, on je to odbio i rekao posadi: „Ko hoće, može da ide“, ali oni su svi ostali i napravili neverovatan vojni podvig. Brod je potopljen, on je potonuo je zajedno sa njim. I kada je došla nova vlast, komunistička, njegovo ime nije smelo da se spomene. Igram njegovu suprugu Veru, divnu damu, Novljanku, imala sam prilike da upoznam njene potomke, i drago mi je što sam glumila na svom bokeljskom dijalektu. Profesor Lorencin je režirao, u produckiji RTV, Rambo Amadeus je radio muziku.
Vama je Fakultet dramskih umetnosti matična kuća, radite kao stručni saradnik na glumi.
– To je ogromna privilegija, jer je FDU ozbiljna institucija, ima izuzetan profesorski kadar. Trenutno sam na početnoj poziciji predavača i imam još mnogo toga da naučim. Baš sam na predmetu glume i to me ispunjava. Najveći kvalitet naše škole je što ima najviše zahteve što se tiče profesionalne etike i obrazovanja. Postoji širok spektar i stručno-umetničkih i teorijskih predmeta tako da smatram da naši studenti po završetku studija, ne da su samo imali priliku da temeljno izuče i savladaju zanat, već dobijaju i ozbiljno akademsko obrazovanje. Jedan naš divan profesor koji je sada u penziji nas je opominjao na to da smo mi građani koji bi trebalo da u budućnosti narod i kulturu predstavljamo na najboji način. Teško je u ovom vremenu koje vuče na suprotnu stranu održati te standarde.
Možete li da navedete neki primer?
– Recimo, profesija. Širok je čovek, treba ga suziti, misao je Dostojevskog. Bila sam osobeno dete, koje nije na zemlji. Zanesena, u oblacima i među knjigama, i ludački posvećenik baletu. Imala sam teške povrede noge, dovodila sam telo da granica potpunog izrabljivanja, da kada sam rešila da upišem glumu moj otac je slavio, jer mu je to bila manje gora opcija od baleta. I ako sam nekad sumnjala, da li je to ono pravo za mene, sada sam sigurna da jeste. Jer, toliko je toga u meni, i da se ne bavim glumom, mislim da bih bila potpuno nenormalna žena, ovako imam kanal za sve svoje ludilo koje odlazi u posao. Mislim da me je ova profesija nivelisala kako treba i da me ništa ne bi ispunjavalo kao to. Ta stvaralačka radost i danas je ista kao kada sam prvi put radila projekat.
Od koga ste imali najveću podršku?
– Od roditelja, oduvek. Nikada nisu postavljali pitanje – šta, nego je sve bilo usmereno ka tome da budem srećna, bez pritisaka, insinuacija, i volela bih da su svi ljudi na svetu tako odrastali. I naravno, da i ja budem takav roditelj i da svoje dete tako ispratim.
Imate li dovoljno ponuda za posao?
– Mi smo malo tržište i ne vodi se računa mnogo o ženskim ulogama. Em ih je malo, em nisu tako dobro napisane, nije im dato previše prostora, nisu slojeviti likovi. Pored toga, konkurencija je velika, imamo vanserijsku školu, imamo izuzetne pretalentovane glumce, tako da sam prezahvalna nebu što uopšte ovoliko radim. Biće nekih serija, a što se tiče filmova postoje planovi, međutim sve je usporeno zbog kovida, nadam se da ćemo početi rad, ali nemam zeleno svetlo da pričam o tome.
Čula sam da mnogo čitate. Kojim delima se vraćate?
– Možda i previše čitam. A i družim se sa nekim dragim piscima, volim da sam u toku šta je aktuelno. Na mene je mnogo ostavila utisak Prilepinova „Obitelj“, kao da je klasik a savremen je, žestok roman. U određenim fazama vraćam se posebno ruskim klasicima Gogolju, Dostojevskom, Bulgakovu.
Bonus video:
(Espreso/Nova.rs)