RAST PENZIJA IZMEĐU 5 I 6 ODSTO! Oglasio se Fiskalni savet, pominje se i povećanje plata u novoj strategiji!

Penzije bi narednih godina mogle da rastu između 5,5 i šest odsto, a plate u javnom sektoru oko 4,5 odsto godišnje. Korigovanje zarada, međutim, mora se držati pod kontrolom, jer će u suprtnom izdaci za njih izmaći kontroli, ocenio je Fiskalni savet, u nacrtu fiskalne strategije za 2022. i projekciju za naredne dve godine.

Kao jedan od glavnih srednjoročnih ciljeva Vlada je izdvojila umereni rast plata u javnom sektoru, što Fiskalni savet snažno podržava. Nacrtom fiskalne strategije planirano je da one naredne tri godine rastu u proseku oko 4,5 odsto godišnje.

- Zartani ciljevi su dostižni, ali će njihova realizacija presudno zavisiti od odlučnosti Vlade da ih dosledno sprovede - naveli su u Fiskalnom savetu.

- Ukoliko država blagovremeno ne uspostavi sistemsko rešenje za plate, ovi rashodi će gotovo izvesno probiti planirani srednjoročni okvir. Plate u državnom sektoru su od početka krize snažno uvećane, a sada se najavljuju dodatne povišice usled kojih bi čak i ovogodišnji okvir zarada lako mogao biti probijen - upozorava Fiskalni savet, pišu Novosti.

Planiranu putanju mase zarade ne možemo smatrati kredibilnom i zbog toga što nisu uzeti u obzir efekti važnih reformi koje će se u ovoj oblasti desiti. Paralelno s uvođenjem novog sistema plata država bi morala da unapredi mehanizam za upravljanje brojem i strukturom zaposlenih.

Ovo nezavisno telo uslovno podržava nameru Vlade da iznese investicioni ciklus vredan 15 milijardi evra. Pozdravljaju i najavu da će se subvencije javnim preduzećima svesti na dva odsto bruto domaćeg proizvoda. U oba slučaju, međutim, upozoravaju na rizike.

- Sami detalji investicionog plana, prioriteti, sektorska struktura, lista projekata, nisu dovoljno razrađeni, što značajno umanjuje kredibilnost postavljenih ciljeva - upozorava Fiskalni savet.

- Plan reforme javnih preduzeća, koji predstavlja osnovni preduslov da zaista dođe do unapređenja strukture subvencija, nije dovoljno uverljiv. Veliki deo njihovih problema strukturne je prirode - konkretno, u JP PEU "Resavica", "Petrohemiji" i MSK - što najbolje ilustruje činjenica da ta preduzeća ni pre krize nisu bila u stanju da bez budžetskih davanja pokriju troškove poslovanja. Na kraju, Strategija ni ovog puta ne posvećuje dovoljno pažnje reformi lokalnih javnih preduzeća, koja se godinama suočavaju sa nizom problema poput neadekvatne strukture zaposlenih i loše naplate usluga - navode u Fiskalnom savetu.

Nakon snažnog povećanja deficita u 2020. i 2021. godini, Nacrtom fiskalne strategije predviđeno je postepeno uravnoteženje javnih finansija u srednjem roku.

- Planirano je da se fiskalni deficit sa oko sedam odsto BDP, umanji u 2022. na tri odsto, a zatim nastavi da se smanjuje do jedan odsto- napominje Fiskalni savet.

- Planirano uravnotežavanje budžeta stvarilo bi se na ekonomski zdrav način bez naglih šokova: kontrolom povećanja penzija i plata u javnom sektoru, smanjenjem subvencija i nekih drugih tekućih rashoda.

(Espreso/Blic)