ODRAZ U OGLEDALU
ODRAZ U OGLEDALU : Njemu dugujem sve! ON je moj HEROJ!
Pamtim trenutke kada smo plakali zajedno jer nije mogao više da izdrži bolnice i lekare, pa smo probali i nadrilekarstvo, u koje nismo ni verovali ali sve smo pokušali
Dune...moj deda. Čovek takve životne energije kojoj bi svako pozavideo.
Čovek od koga sam naučila da volim život. On je neko ko me je odgajio, pokrenuo u životu i naučio da se borim. Prošlo je više od tri godine kako sam ostala bez jedinog oslonca koji mi je bio sve. Od tada se moj pogled na svet promenio i zato pišem o njemu danas.
To je čovek koji se više od 35 godina borio sa tumorom kože a svakoga dana ustajao u 5 ujutro kada je radio za GSP i tamo ostao do penzije. Pre GSP radio je u Iraku da bi obezbedio bolji život mojoj porodici, a kao posledica tog rada na jakom suncu jeste i taj rak kože koji ga je zadesio. On je neko ko je voleo život, mnogo je radio, bio vredan i ništa mu nije bilo teško.
Sećam se da je u periodu 90-ih kada je bilo najteže prodavao cigarete, žvake,kako bi uspeo da izdržava porodicu. On je bio moj heroj, zašto?
On je neko ko je gledao da uvek ostvari svaku moju zamisao, od plaćanja za pripremu na Fakultetu dramskih umetnosti, do odlaska na prijemni Master studija u Novom Sadu par meseci posle poslednje operacije. Sa zavojima na uvetu, koje mu je već bilo odstranjeno, ali on je išao sa mnom autobusom za Novi Sad da me podrži. Verovao je da mogu da uspem. Zbog njega nisam nikada osutala od svojih snova. Umeo dobro da me iskritikuje i da me pohvali kada treba, ali njegova suza ili osmeh mi je značio više od svega.
Pamtim trenutke kada smo plakali zajedno jer nije mogao više da izdrži bolnice i lekare, pa smo probali i nadrilekarstvo, u koje nismo ni verovali ali sve smo pokušali.
Njegove suze radosnice nikada neću zaboraviti kada je prvi put od mene za svoj 78 rođendan dobio kolač sa svećicom i rekla mu da dune i zamisli želju. Zaplakao se i rekao : Ovo mi niko nikada nije priredio. Pomislila sam eto Dune i ja za tebe nešto prvi put da učinim.
Moj heroj, moj oslonac, svako je poznavao mog dedu je znao da je to čovek koji je sa osmehom dočekivao sve moje prijatelje, umeo je da nas pošteno napije sa kuvanom rakijom pred izlazak pa da na kraju ni ne izađemo, jer nam je bio bolji provod sa njim, e takav je bio moj deda
Odrastati uz tako vrednog čoveka nisam imala drugog izbora nego da i sama sledim njegov primer. Bio je dobar deda, moj prijatelj i podrška, uvek ću ga pamtiti kao čoveka koji je bio pošten i pun života.
Nadam se da vam je sada jasnije otkud meni ta energija da radim 2 posla da ne stajem i da volim život, ma kakav on bio i lep i poneka ružan, ali za sve je to moj Dune ZASLUŽAN
(Espreso/Aleksandra Anđelković)