NERETKO KORISTIMO REČ "SADIZAM" A MALO KO ZNA KAKO JE NASTALA: Možemo zahvaliti kultnom slobodnjaku!

Prva asocijacija na ime Markiz de Sad jeste prljavština, moralna, fizička i svaka druga koja je na ovom svetu dan videla. A odmah zatim i "sadizam", pojam za koji možemo zahvaliti Markizu što danas postoji.

Donasje Alfons Fransoa de Sad, rođen u Parizu 1740. godine. Njegova porodica bila je sklona slobodnom seksu, biseksualizmu, orgijama i pornografiji, nije se mnogo razlikovao od njih iako je njegov otac pokušao da ga zaštiti od svega.

Markiz je bio francuski pisac i filozof, čiji su romani bili osporavani u vremenu kada je živeo. Bio je aristokratskog porekla, ali to nije naročito imalo uticaja na njegov životni put i književni razvoj. Odrastao je sa ujakom koji je bio slobodnjak, veoma je uticao na razvoj Markizove ličnosti. Markiz je dobar deo svog života proveo u zatvoru i ludnici.

Njegovi romani podsećaju na ispovesti ludaka i glavna tema jesu seksualne perverzije, detaljno opisane. Koliko god se to kosilo sa ludošću, jedino što mu nikako ne možemo osporiti jeste njegovo književno umeće da scene slikovito predstavi i zađe u psihologiju svih svojih junaka. Za čitanje i analizu njegovih dela, potreban je jak želudac, ali i razvijen književni ukus.

Malo njih bi za njega reklo da je bio samo hedonista, slobodar i književnik.

Gajio je neodoljivu strast prema sodomiji i to je dokazivao konstantnim bizarnim eksperimentima sa devojkama.

Plaćene devojke su poslužene velikim količinama čokolade začinjenom popularnim afrodizijakom, “španskom mušicom”. Ovakvom ishranom Markiz je nameravao da ih natera da prde – taj fiziološki proces neizmerno ga je uzbuđivao.

Vekovima fascinira svojim likom i delo. Imao je ogroman uticaj na mnoge književnike, filozofe, psihologe i slobodne autore. Prolazio je oštru cenzuru godinama, ali je na kraju prihvaćen i javno predstavljan u 20. veku. Neki su priznavali da ih uzbuđuje njegova pornografija, a drugi su ga nazivali monstrumom.

Pored svega, još uvek analiziramo i čitamo njegova dela, možda zato što delić ludila koji je on imao u sebi čuči u svakom od nas?

(Espreso)