PUT DO PRAVDE
POSTIZANJE VEĆE PRAVNE SIGURNOSTI: Cilj izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku
U vezi sa navodima iznetim u tekstu da se ubuduće mogu suditi samo bogati, Ministarstvo pravde ističe da se izmene u pogledu sankcije za neplaćanje sudske takse odnose se samo na one stranke koje mogu da plate taj trošak, a ne na egzistencijalno ugrožene.
U vezi sa tekstom objavljenim u dnevnom listu Srpski telegraf, Ministarstvo pravde ističe da je, između ostalog, cilj izmena i dopuna Zakona o parničnom postupku upravo brži i lakši put do pravde i postizanje veće pravne sigurnosti.
U vezi sa navodima iznetim u tekstu da se ubuduće mogu suditi samo bogati, Ministarstvo pravde ističe da se izmene u pogledu sankcije za neplaćanje sudske takse odnose se samo na one stranke koje mogu da plate taj trošak, a ne na egzistencijalno ugrožene. Obaveza plaćanja takse nastaje tek nakon prvog ročišta, do tada se može podneti zahtev za oslobađanje od plaćanja sudskih taksa ili zahtev za omogućavanje plaćanja takse na rate, o čemu se sudu podnosi dokaz, a institut siromaškog prava postoji od 1977. godine te je zadržan i prilikom ovih izmena i dopuna. Iako sud ima mogućnost naplate takse prinudnim putem, za građane to znači trostruko veći iznos jer se tada naplaćuje i kaznena taksa i troškovi izvršnog postupka.
Takođe, apsolutno su netačni navodi da zaposleni koji ostane bez posla i nema sredstava da plati sudsku taksu, neće imati pristup sudu jer u toj vrsti sporova se ona ni ne naplaćuje. Ministarstvo pravde podseća i da je u najvećem broju predmeta sudska taksa 1.900 dinara, kao najniža, i da se njena visina nije menjala deceniju, niti će se sada promeniti, za razliku od advokatska tarife koja je povećana pre mesec dana za čak 30 odsto upravo u parničnim postupcima.
Ministarvo pravde naglašava da se 60 odsto sredstava ostvarenih naplatom sudskih taksi uplaćuje u budžet i koristi za finansiranje najvažnijih životnih potreba svih građana Srbije, a 40% sredstava koristi se za finansiranje sudova i tužilastava čiji nesmetan i efikasan rad je takođe u interesu građana i zaštite njihovih prava.
Ministarstvo pravde naglašava i da u tzv. masovnim bankarskim predmetima građani mogu najlakše da ostvare svoja prava upravo podnošenjem samo jedne tužbe kako je predviđeno izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku. Kad je reč o masovnim bankarskim predmetima, za građane je bitno da im se vrati neosnovano plaćena naknada, što mogu najlakše i najbrže ostvariti podnošenjem jedne tužbe, a ne podnošenjem posebnih za utvrđenje ništavosti odredbe ugovora, a po okončanju postupka posebne tužbe za isplatu. Građani svoja prava ostvaruju kroz jednu tužbu, a ostale se podnose isključivo radi advokatskih troškova. Na taj način dolazi do enormnog bespotrebnog gomilanja sporova, čime se onemogućava suđenje u razumnom roku u svim ostalim predmetima. Nama je upravo bio cilj da se unapredi sudski postupak i njegova efikasnost što dovodi do bržeg i boljeg pristupa pravdi građanima Srbije.
Ministarstvo pravde skreće pažnju i na ostale predložene izmene kao što su izmene u vezi sa mesnom nadležnošću suda koje u potpunosti dovode do ravnomerne opterećenosti sudova u Srbiji, čime se postiže da građani mogu u postupcima do pravnosnažne odluke doći u isto vreme u svim sudovima. Preopterećeni sudovi moći će da ispune rokove, a građani svoje pravo da ostvare u razumnom roku, sa manje troškova. Ukoliko se ove izmene usvoje, sporovi u kojima građani tuže Republiku Srbiju sprovodiće se pred sudovima na teritoriji prebivališta tužioca, a ne kao do sada isključivo u Beogradu, što upravo znači da građani neće morati da putuju u Beograd i tako snose dodatne troškove. U sporovima zaštite prava korisnika finansijskih usluga, tačnije bankarskim sporovima, tužioci će tužbe podnositi sudu njihovog prebivališta, a onda će i žalbeni sud biti na toj teritoriji, čime se rasterećuju beogradski drugostepeni sudovi – viši i apelacioni, koji su preopterećeni nesrazmerno u odnosu na ostale sudove u Republici.
Ministarstvo ističe da su neosnovane tvrdnje da će se izmenama o reviziji, kao vanrednom pravnom leku, još više opteretiti Vrhovni kasacioni sud. Ovim izmenama se ide upravo ka suprotnim efektima, kada će konačno sud najvišeg rangamoći da ostvari svoju pravu ulogu u pravosudnom sistemu.
Takođe, korišćenje informaciono-komunikacionih tehnologija (elektronsko dostavljanje, slanje podnesaka elektronskim putem, održavanje ročišta putem video-konferencijske veze) u funkciji su unapređenja rada sudova i povećanja efikasnosti postupka, što je u skladu s najboljim praksama evropskih država. U tom smislu predložena su rešenja čije je uspešno funkcionisanje već potvrđeno u sistemu e-uprave. Prednosti tog sistema imaju prilike da vide svi građani i privredni subjekti u različitim postupcima (zakazivanje termina za vakcinaciju, dobijanje ličnih dokumenata, dostavljanje poreskih rešenja, upis dece u škole i vrtiće...). To podrazumeva mogućnost svakog građanina Srbije, ali ukoliko on to želi, a ne obavezno, da elektronskim putem na najjednostavniji način podnese sudu inicijalni akt, podneske i pravne lekove. Na taj način ustrojavamo elektronski spis u koji će građani imati pravo elektronskog uvida.
Primena ovih odredaba, ukoliko nacrt bude usvojen, biće odložena za dve godine kako bi se obezbedili svi potrebni uslovi. Opisani režim štedi građanima vreme i novac, a nudi uslugu u zaštićenoj pravosudnoj mreži uz poštovanje svih bezbednosnih uslova i direktno se reflektuje na pravnu sigurnost.
Konačno Ministarstvo pravde naglašava da je u toku javna rasprava, a ne konačan tekst Zakona i da je javna rasprava upravo mesto na kome treba da se čuju argumenti. Po završetku javne rasprave 14. juna 2021. godine razmotriće se sve primedbe, predlozi i sugestije, nakon čega će Ministarstvu kao predlagaču Radna grupa dostaviti tekst nacrta. To je put svakog zakona.
Rešenja iz nacrta usklađena sa u potpunosti sa pravilima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavnog suda, a u uporednopravnim sistemima postoje sve odredbe koje se u javnosti ističu kao sporne. Izradi nacrta se i pristupilo u skladu sa revidiranim akcionim planom za poglavlje 23 i akcionim planom za unapređenje Republike Srbije na rang-listi Svetske banke. Da bi se postigla efikasnost i ubrzanje procesa, sprečilo dugo trajanje parnica i smanjili troškovi postupka za građane neophodno je sistemsko rešenje koje se ovim izmenama upravo postiže.
Bonus video:
(Espreso)