PRILIČNO ČUDNO
NJIVA PUNA POKOJNIKA KOD VALJEVA: Miroslav iz Donjeg Crniljeva - NIKO TO NE MOŽE DA NAM ZABRANI
Najneuređenija groblja imamo upravo mi
Ako vas put nanese u selo Donje Crniljevo nadomak Valjeva, odmah će vam upasti u oči porodične grobnice koje se nalaze tik uz kuće pored puta. Iako se prema Zakonu o sahranjivanju i grobljima ukop preminulog može vršiti isključivo na groblju, ovo mestašce, koje broji svega oko 800 stanovnika, nema svoje seosko groblje, pa se pokojnici najčešće sahranjuju u njihovim dvorištima, pored štale, u voćnjacima ili njivama.
Učitelj Miroslav Pajić, koji živi u ovom selu skoro šezdeset godina, kaže za Objektiv da je sahranjivanje van groblja počelo kada su naši vojnici ginuli na Solunskom frontu, pa su stoga podizani spomenici kraj puta.
– Iako telo vojnika nije tu, seljaci su sazidali kamenu ploču i to su takozvani krajputaši. Gledalo se da bude kraj puta da bi bili na vidiku, jer je i poenta da se vide podvig i žrtva herojstva za svoj narod. Ljudi su u selima mnogo više povezani i mnogo više socijalizovani, a prolazeći pored groba pokazuju neku empatiju. Kada vidite neki spomenik, često možete zapaziti postavljeno cveće, sveću ili neko obeležje za tog pokojnika – objašnjava učitelj u ovdašnjoj školi.
MEŠTANI IZGRADILI I SOPSTVENE KAPELE
Učitelj Pajić dodaje da su pojedini meštani u ovom selu čak izgradili i sopstvene kapele.
– Niko to ne može da im zabrani, oni su svojim rukama podigli kapelu, a zemlja na kojoj se nalazi je njihova. Jednostavno, ljudi su se opredelili da tako sahranjuju svoje najbliže. Grobnica moje porodice nalazi se nekoliko kilometara od naše kuće, uradili smo opseg i tu ćemo svi počivati jednoga dana – kaže Pajić.
Protođakon Ljubomir Ranković kaže za naš list da ovakav običaj ne treba da čudi jer se i sveštena lica uglavnom sahranjuju u porti crkve.
– Za mnoge ljude smrt je novi početak, pa je za njih normalno da svoje mrtve sahranjuju na porodičnom imanju. Meštani Donjeg Crniljeva ugledali su se na pojedine sveštenike, episkope i ktitore koji počivaju pored crkve. Pokojni patrijarh Irinej je sahranjen u Hramu Svetog Save, vladika valjevski Milutin u Hramu Vaskrsenja u Valjevu. Tako da crkva nikako ne može da bude autoritet u tom pogledu – objašnjava protođakon dodajući da je ovo, pre svega, komunalno pitanje.
– Obišao sam celu Evropu i zapazio sam da niko toliko nema nemaran odnos prema groblju kao što imaju Srbi. Najneuređenija groblja imamo upravo mi. Grobna mesta su u šibljikama, ne može da im se priđe. Crkva je odredila Pobusani ponedeljak, prvi ponedeljak posle Svete nedelje, kao dan kada treba urediti travu oko groba, spomenika, ukloniti korov, očistiti šiblje. Nama su groblja u drveću, u travi, mnogi spomenici se i ne vide – navodi protođakon.
(Espreso/Objektiv)