ne brinite
BEOGRAĐANI se MASOVNO žale na simptome! No, NIJE korona, nešto drugo je u pitanju!
Tokom proleća, najaktuelniji je polen drveća poput bresta, jasena, javora, čempresa, topole i breze
Kijavica, kašalj, grebanje u grlu, crvenilo oko očiju… sve su ovo simptomi na koje su se danas žalili Beograđani. Mnogi su zabrinuti da to možda nije korona, ali u 90 odsto slučajeva ovi simptomi ukazali su na alergijsku reakciju na polen.
Tokom proleća, najaktuelniji je polen drveća poput bresta, jasena, javora, čempresa, topole i breze, pa se osobe koje pate od alergija već uveliko muče sa simptomima koji užasno iscrpljuju.
– Kod polenske reakcije, pored kijavice, curenja iz nosa i kašlja, javlja se crvenilo oko očiju, svrab i suze. U mesecima kada sve cveta, rekacije na polen su uobičajena pojava, a sa prestankom cvetanja, pomenuti simptomi prestaju. Cvetanje biljaka pospešuje kijanje, a kako najviše biljaka ima pored reka, tamo je povećana i koncentracija polena – kaže dr Dragan Miljković, spec. opšte medicine i dodaje da iako ovi simptomi podsećaju na prehladu, nije reč o njoj, već o alergiji.
Kako da sprečite alergiju?
Doktor objašnjava da samu alergiju ne možemo da sprečimo, ali možemo da je ublažimo.
– Ujutru se česće javljaju alergijske reakcije, zato što je tada koncentracija polena najveća – kaže dr Miljković i savetuje da u jutarnjim časovima izbegavate da provetaravate stan ili kuću u kojoj živite.
On savetuje da se izbegavaju duži boravci u prirodi, posebno kada je suvo, toplo i vetrovito vreme. Takođe, savetuje da se nakon boravka u prirodi istuširamo i operemo odeću, jer ćemo time sprečiti raznošenje polena po stanu.
– Imuni sistem, greškom, polen prepoznaje kao strano telo koje ugrožava organizam, pa proizvodi antitela – supstance koje identifikuju i napadaju bakterije, viruse i druge organizme, izazivače bolesti. Antitela napadaju alergene, što dovodi do oslobađanja histamina u krvi. Histamin izaziva curenje nosa, svrab nosa i očiju, ali i druge simptome alergije. A lekovima poput antihistaminika, možemo da ublažimo ove reakcije – objašnjava dr Miljković.
Zašto se kod nekih razvija alergija na polen, a kod drugih ne?
Zašto određene osobe u kontaktu sa alergenom razvijaju imuni odgovor, a druge ne, još uvek nije poznato. Verovatno se zbog genetskih faktora alergije češće javljaju u istoj porodici. Tegobe počinju još u detinjstvu ili mlađem uzrastu, a simptomi postaju blaži s godinama. Procenjuje se da oko 20 odsto ljudi u Evropi i Severnoj Americi ima neki oblik alergije na polen.
Kako razlikovati alergiju od obične prehlade?
Pre svega, treba reći da je prehlada akutna, dok je alergija hronična.
– Pored istih simptoma koji se javljaju, kod prehlade se javlja i temperatura, koja može da traje više dana – ističe dr Miljković.
Snažnije prehlade izazivaju bol u mišićima, blagu drhtavicu i groznicu, dok alergije ne daju ovakve simptome. Kod alergija je sluz koja se nalazi u nosu i grlu vodenasta i prozirna, dok je kod prehlada obično gusta i žuto-zelene boje.
Alergija na polen remeti svakodnevne aktivnosti, jer simptomi kao što su zapušen nos ili iritacija u grlu i očima svakako nisu prijatni. A izbeći polen i druge alergene nije lako.
Ali, izbegavanjem faktora rizika, uzimanjem odgovarajućih lekova, pravilnom ishranom i dobrom pripremom možete značajno da poboljšate svoj kvalitet života i da spremno dočekate predstojeće prolećne dane.
(Espreso/Blic Žena)