istinite priče
TAJNA BEOGRADSKOG TELEFONA 20-313! Zbog njega je ispao VELIKI SKANDAL
Prenosimo vam deo baš ove priče, a vi nam javite kakvi su vaši utisci
Živojin Žika Petrović autor je nove knjige "Nestvarno, a stvarno 2". Ova knjiga kao i sve njegove otkrivaju nam istine iz prošlosti. Ovog puta, to su zanimljive priče iz prošlosti kojih se malo ko seća, a i onih koji su bili deo toga sklonili su ih u neku od fioka.
Priča o duševnoj bolnici "Laza Lazarević" ljude nije ostavila ravnodušnima, nekima je zanimljiva, a pojedinima pak jeziva.
Prenosimo vam deo baš ove priče, a vi nam javite kakvi su vaši utisci:
- Duševna bolnica u Beogradu je imala broj telefona 20-313. Pa? To i nije neka zanimljiva informacija...mislite vi.
- Nakon što je Duševna bolnica u Beogradu, 1935. godine, dobila svoj zasebni telefonski broj 20-313, stanovnici prestonice su počeli da zbijaju neslane šale. Iz dana u dan, iz noći u noć, telefon u bolnici je neprestano zvonio, zaposleni su morali da se javljau ne znajući da li je poziv lažan ili ne. - Je li to broj 20-313? - upita nervozni ženski glas. - Jeste! - odgovori bolničar. - Onda molim vas hitno pošaljite taksi pred kafanu „Toplica”. Čekaće jedna dama sa lisicom oko vrata! - Ma znate li, gospođo, da je ovo Duševna bolnica?! - ?! Trenutak kasnije, iz sobe sa telefonom, u kafanu se vraća dama dočekana grohotam smeha njenog društva. - Hoćeš kući. Tako ti treba. A šta je odgovorila taksi služba? Ovo je samo jedna u nizu neprimernih šala koje su „komični” građani pravili na račun Duševne bolnice. Mogu samo da zamislim do kog stadijuma besa je doveden upravnik bolnice, dr Ivan Barbot, kada je morao, avgusta 1936. godine, da putem dnevnih novina bukvalno zapreti i pošalje poslednje upozorenje: „Ako Beograđani ne prekinu neukusne šale sa Duševnom bolnicom ova ustanova zatvoriće telefon”...
- Nakon toga je i policija priskočila u pomoć, postavljali su „lovce” u telefonske centrale, prisluškivali razgovore, jurili po kafanama goste, ali dokoni ljudi su počeli sa javnih govornica da pozivaju, pa čak i da dolaze do same ograde bolnice, zaviruju unutra, dobacuju bolesnicima, čak ih i gađaju kamenčićima tako da se stvorila sasvim suprotna slika - da su duševni bolesnici normalniji od normalnih...
(Espreso)