NOVO PRAVILO ZA SAKUPLJAČE TARTUFA: Od sada samo sa DOZVOLOM!

Oni koji idu u sakupljanje bez dozvole mogu sa sobom da ponesu samo tartuf težine do jednog kilograma, dok će se sve ostalo smatrati švercom, potvrđuju iz Mikološko gljivarskog saveza Srbije.

Sertifikat je do sada dobilo 85 sakupljača u Srbiji, dok je procena da ih više od 8.000 još uvek radi bez licence, potvrđuju iz ove institucije. Ova odluka doneta je kako bi se sprečili incidenti, tuče i ubistva koja su se dešavala zbog tartufa u različitim delovima Srbije.

Oni koji idu u sakupljanje bez dozvole mogu sa sobom da ponesu samo tartuf težine do jednog kilograma, dok će se sve ostalo smatrati švercom, potvrđuju iz Mikološko gljivarskog saveza Srbije.

Sertifikat je do sada dobilo 85 sakupljača u Srbiji, dok je procena da ih više od 8.000 još uvek radi bez licence, potvrđuju iz ove institucije. Ova odluka doneta je kako bi se sprečili incidenti, tuče i ubistva koja su se dešavala zbog tartufa u različitim delovima Srbije.

Šta je potrebno za licencu?

- Za dobru potragu za tartufima neophodno je znanje i zato licencu izdajemo u dogovoru sa Zavodom za zaštitu prirode - kaže Zoran Jelenković, predsednik Mikološko gljivarskog saveza Srbije.

- Za polaganje se prijavilo više od 90 ljudi. Test je zahtevan, polože se ispit od 30 pitanja pred predsednikom komisije iz naučne oblasti. Jedna četvrtina pitanja je iz zaštite staništa i prirode, ostalo je o prepoznavanju tartufa i preostali deo je biološki. Nakon toga dobijate papir i sertifikat da ste prošli obuku i da možete komercijalno da se bavite sakupljanjem tartufa - navodi Jelenković.

Sve ostalo je šverc

Ovim polaganjem ćemo postići da ljudi rade legalno, da budu obučeni i da se čuvaju prirodna staništa tartufa, kaže sagovornik.

- Kada ovo krene u širu primenu, neće biti prostora za manipulacije. Svako ko želi može da dobije licencu, jer nama je u interesu da ima što više edukovanih sakupljača. Zbog toga sada postoji i saradnja sa rendžerima Nacionalnog parka priode 'Fruška gora' i drugim inspekcijskim službama koje rade kontrolu na terenu - ističe Jelenković.

Bez licence do samo jedan kilogram

Svako može da sakuplja tartufe i proda legalnom otkupljivaču bez licence u količini do jednog kilograma. Svako drugo sakupljanje u većim količinama je šverc, kaže sagovornik.

- Onaj ko nema licencu, može da uzme najviše jedan kilogram tartufa iz šume. Ako ga policija uhvati sa više od toga, čeka ga kazna. Samo komercijalni sakupljači imaju pravo da uzmu više. Kazne za onog ko nelegalno skuplja tartufe bile su od 10.000 do 50.000 pre nekoliko godina, a sada se očekuje da se i to pooštri - navodi Zoran Jelenković.

Zakon bio nejasan

Zoran Jelenković kaže da je zakon o tartufima do sada bio nejasan i često se nije primenjivao, pa su ljudi bez kontrole i dozvoljene kvote sakupljali ove skupocene gljive koje se prodaju po ceni od nekoliko hiljada evra.

- Ministarstvo svake godine propisuje kvotu koliko tartufa sme da se sakupi u Srbiji, kako se ne bi uništilo njihovo prirodno stanište. Onaj ko sakuplja tartufe trebao da ih proda legalnom otkupljivaču. Onaj ko ih sakuplja i prodaje mora da plaća državi, ako i za svaku drugu robu. Problem je što se ranije nije kontrolisalo kako se vrši predaja tartufa, gde, da li sakupljač zna na koji način se to radi - ističe on.

Ubistva i uništavanje

Mnogi koji nemaju znanje, tartufe kupe grabuljama, uništavaju površine, beru ono što nije zrelo. Kada se pogrešno beru, staništa tartufa mogu se unište, kaže Jelenković.

- Ovo je jako bitno iz razloga što se ova oblast konačno uvodi u neke legalne tokove i kako bi izbegli incidente kojih smo bili svedoci u prošlosti. Bilo je mnogo problema sa incidentima, tučama, čak i ubistvima, među sakupljačima tartufa. Ima onih koji su smatrali nalazišta tartufa svojim privatnim posedom i sukobljavali se sa ostalim sakupljačima. Delili su nalazišta po delovima Srbije, pa onaj ko nije iz Vojvodine, nije recimo smeo da traži tartufe na Fruškoj Gori. Podelili su nalazišta i čuvali kao je njegova babovina, dok su ostale prebijali i bušili im gume -priča sagovornik.

Hrvati uništili svoja staništa, pa uzimaju tartufe iz Srbije

Postoje nagoveštaji da je sve što neki ovde vade u sivoj zoni i uglavnom završava u Italiji kao istarski tartuf i u Francuskoj zemljama koje imaju veliku potražnju.

- Mnogi tartufi su se prodavali na crno u Hrvatskoj, jer su oni uništili njihova staništa. Nakon toga, oni srpski tartuf na svetskom tržištu prodaju kao istarski. Cena koje se postiže u Srbiji je 10 odsto od cene koja se postiže u drugim zemljama, tako da su oni na nešim tartufima zarađivali veliki novac - objašnjava Zoran Jelenković.

Bonus video:

(Espreso/Mondo)