KORONA I DEPRESIJA SU POVEZANI, POZNATI PSIHOLOG SVE OBJAŠNJAVA: Ljudi teško prihvataju šta se dešava

Tokom pandemije smo imali čestu pojavu anksioznosti i depresije, koja i danas traje, jer posledice pandemije svi osećaju, samo na različite načine.

Kako se ljudi bore sa anksioznošću koja se javila kao bolest 21. usled hroničnog umora, stresa i neizvesnosti koja prati sve nas od gubitka posla, sada u doba pandemije i zdravlja, kao i povećani strah od gubitka voljenih osoba. U razgovoru sa Psihologom Anom Konenko iz svog studija Psihodrame za decu i odrasle Zanima nas je uputila kako da se lakše suočimo sa realnošću, koje su muke nas zadesile sa dolaskom pandemije korone i kako se zaštiti od svega što nas očekuje posle nje i su suživota sa koronom.

- Od početka pandemije korona virusa, negde su informacije stizale iz medija da se broj pacijeneta sa anksioznošću povećao, kakvo je tvoje iskustvo sa klijentima u toku pandemije?

Bilo je I ljudi koji su fizički aktivni, radni, puno nekih projekata pokrenuli, a onda su se slomili.A bilo je I ljudi koji su doba korone prihvatili kao vreme kako bi sagledali svoj život iz perspective, posatvili drugačije prioritete I koji su izronili iz toga sa novom energijom I elanom,da rade druge stvari, okrenuli su se porodičnim vrednostima.

Ali ovaj period pandemije nije na svakoga uticao jednako, već je neke ljude već slomio I sada se nalaze u nekom depresivnom stanju, ne govorim o kliničkoj depresiji I teško im je da izađu zato što su navikli da njihov snažan organizam prevaziđe takvu “sitnicu”

- Anksioznost, tema broj jedan I depresija kao neprijatelji koji idu ruku pod ruku kada je sve krenulo sa koronom, koje savete za klijente si imala?

Ono što je jako bitno jeste da ljudi počnu da preuzimaju odgovornost za svoje aktivnosti, jer upravo nastradali su oni koji su prepustili inicijativu drugima, a ne da je oni preuzmu za rešavanje problema.

Čak I oni koji su izostavili fizičku aktivnost, oni koji su bili u zatvorenom prostoru, koji su malte ne prestali da dišu,jer dijafagmalno disanje jedno od najboljih lekova, uranjanja u neki mrak, odnosno spušta tenziju,umiruje naš nervni sistem I povećava naš osećaj zadovoljstva životom.

Ili oni koji su se prepustili nezdravoj hrani,odlučili da ne obraćaju pažnju na svoje zdravlje ili dijetu, takođe su imali veće posledice po svoje zdravlje, jer hrana koju unosimo jeste ljubav I samopoštovanje u neku ruku. I kada nemamo to zdravo gorivo u sebi to blokira naš sistem.

Relaksacija je ključna za izlazak iz zamki, ljudi koji su zapustili svoj posao ili su odustali od aktivnosti koje su do sada radili, zbog neizvesnost koliko pandemija može da traje. A projekat, bilo koji projekat ako je u pitanju čak I hobi ili ljubav prema čišćenju svoje kuće ili ljubav prema pisanju,slikanju ili igranju fudbala, golfa u dvorištu recimo. To formira osećaj potoka što je jako bitno za podizanje našeg raspoloženja.

- Šta im je bilo potrebno I šta im je I danas potrebno od psihoterapije dok se polako smiruje pandemija?

Zbog pandemije ljudi su bili u istom preostoru zajedno i povećala se i napetost u među ljudskim odnosima i primećivale su se stvari više nego ranije na koje ljudi nisu imali vremena da obraćaju pažnju. I samim tim su bili bez mogućnosti i izlaska u tom periodu.

Moja pomoć klijentima je bila najviše oko povećane anksioznosti i prihvatanja toga što se dešava. Loš san, gubitak nekih funkcija telesnih,košmare, tikove, kod dece su se javljali strahovi i noćne more ili opsesivno kompulsivne radnje, to se povećalo drastično.

- Da li je poseta psihologu u doba pandemije neka vrsta leka, koja će pomoći ljudima da se lakše prilagode životu sa koronom I šta je sa onima koji recimo neće da pristanu na medikamente bilo koje vrste, a potrebni su im da prevaziđu krizu?

Čak I ljudi koji su se plašili da piju lekove, a recimo za kliničku depresiju je to neophodno. Mogu ti pojedinci sebi da pomognu kroz redovne fizičke vežbe, kroz disiplinu, kroz pravljenje rasporeda svojih obaveza,kroz poštovanje rituala, navika,kroz dijetu I kroz ograničavanje unošenja negativnih informacija, kroz povećavanje kontakta sa drugima. To je neka vrsta rešenja za sprečavanje širenja krize tokom pandemije.

(Espreso/ Aleksandra Anđelković)