STRUČNJAK NAŠAO REŠENJE ZA NESANICU! Objasnio kako da lakše zaspite

Tokom pandemije više ljudi je nego što je uobičajeno počelo da pati od nesanice. Zabrinutost za lično i zdravlje voljenih, finansijski problemi i ograničeni socijalni kontakti izazivaju stres i nesigurnost.

"Napetost je neprijatelj dobrog sna", kaže psiholog dr Hans-Genter Ves, jedan od vodećih nemačkih stručnjaka za poremećaje spavanja i član izvršnog odbora Nemačkog društva za istraživanje sna (DGSM).

"Činjenica da su nam dani manje strukturisani pogoršava situaciju", dodaje dr Dora Triš, direktor Laboratorije za san u nirnberškoj bolnici i takođe članica DGSM-a.

Ljudi koji su prisiljeni da telekomuniciraju, na primer, nemaju prostorni razmak između radnog mesta i mesta odmora. Ujedno se manje izlažu dnevnome svetlu i manje vežbaju.

"Kad provodite toliko vremena u zatvorenom, telo vam ne razlikuje dobro dnevnu promenu svetla i tame", kaže Triš.

"Zato možda uveče nećete automatski biti pospani".

Nekima rad od kuće pomaže

Međutim, nekima rad od kuće pomaže ako je u pitanju bolji san, posebno onima koji su ujutru uvek duže mamurni i teško im je da ustanu zbog posla. Sada mogu duže da spavaju i osećaju se odmornije.

Bez obzira na to je li nesanica povezana s pandemijom ili ne, stručnjaci za san imaju nekoliko saveta.

"Da biste lako zaspali, morate da se osećate sigurno i opušteno, to važi za sve", ističe Ves, ali kako to postići zavisi od osobe do osobe.

Mnogima pomaže ako stvari koje ometaju san drže podalje od spavaće sobe, kaže Ves. I zato, ako ste svoju spavaću sobu pretvorili u kućnu kancelariju, treba da spavate u drugoj sobi. A ako to nije moguće, nakon završetka radnog dana odvojite radni sto nekom pregradom.

Triš savetuje da se u krevetu radi što manje onoga što nije povezano sa spavanjem, poput gledanja televizije.

"Vaš um mora da zna da je krevet mesto za spavanje".

Trebalo bi odvojiti vreme i za mentalno distanciranje od svakodnevnih problema pre odlaska u krevet, a to znači ne gledati vesti ili govorne emisije o pandemiji pre odlaska na spavanje jer vas to može uznemiriti.

Saveti stručnjaka

Međutim, misli ponekad nagrnu bez obzira na to šta radite. Ako se prevrćete u krevetu, Ves savetuje da ustanete.

"Koliko god to bilo teško, treba da ostanete mirni", rekao je i objasnio da ležanje u budnom stanju i brojanje koliko još ima sati do zvonjave alarma samo pogoršava stres, a stres ne vodi spavanju.

Kad ustanete iz kreveta, treba da uradite nešto opuštajuće poput slušanja lagane muzike.

"U nekom trenutku pospanost će doći sama", kaže Triš.

Kako bi se takve situacije izbegle, dobro bi bilo ići u krevet ne zato što je došlo vreme za spavanje, nego kad ste zaista pospani.

Dobar san zavisi i od količine fizičke aktivnosti i izloženosti svežem vazduhu tokom dana. Spavaća soba treba da bude tiha i mračna i poželjno je izbegavati električne uređaje jer plavo svetlo koje emituju njihovi ekrani suzbija otpuštanje melatonina, hormona koji nas čini pospanim.

"Zato onima koji imaju problema s nesanicom savetujem da pre spavanja čitaju knjigu ili prelistaju časopis", napominje Triš.

Ako ništa ne uspe i loše spavate najmanje tri noći nedeljno u dužem razdoblju, najbolje je da posetite stručnjaka.

"Dobar san je regenerativan i važan za zdravlje", zaključila je.

(Espreso/Index.hr)