ZA OVU BOLEST ČAK 50 ODSTO LJUDI KOJI JE IMAJU NE ZNAJU DA JE IMAJU, a može da bude MNOGO OPASNA

Ovogodišnja tema Svetskog dana hipertenzije usredsređena je na podizanje svesti o problemu hipertenzije širom sveta, posebno u oblastima sa niskim i srednjim prihodima, i na ispravne metode merenja krvnog pritiska.

Povećavanje svesti o hipertenziji i pravovremena kontrola postali su još važniji u vreme pandemije virusa SARS CoV-2, jer dobra kontrola hipertenzije smanjuje rizik od loših ishoda i smrtnosti od COVID-19.

Visok krvni pritisak ili hipertenzija (krvni pritisak> 140/90) su tiha podmukla bolest, koja godinama ne mora pokazivati nikakve simptome, sve dok se ne razvije oštećenje ciljnih organa. Hipertenzija je globalna epidemija i globalni vodeći faktor rizika za smrtnost i invalidnost.

Skoro trećina odrasle populacije ima visok krvni pritisak. Ovo ozbiljno stanje značajno povećava rizik od većih bolesti srca, moždanog udara i bubrega. Procenjuje se da se 18% svih smrtnih slučajeva širom sveta može pripisati hipertenziji (oko 9,4 miliona ljudi).

U Hrvatskoj su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrti. U 2019. godini bili su uzrok smrti u 42,5% slučajeva, ukupno je umrlo 22020 ljudi, od toga 12673 žene i 9347 muškaraca. Prevalencija hipertenzije je takođe visoka, prema studiji EH-UH sprovedenoj 2005. godine. je 37% (M 35,2%, F 39,7), što znači da svaki treći odrasli stanovnik ima vrednosti krvnog pritiska> 140/90 mmHg.

Hipertenziju treba lečiti, uglavnom lekovima koji snižavaju krvni pritisak, kako bi se smanjio rizik od ovih ozbiljnih ishoda. Vrednosti krvnog pritiska treba spustiti ispod 140/90 mmHg.

Nažalost, skoro 50% ljudi sa hipertenzijom ne zna da ima visok krvni pritisak, a polovina onih koji znaju za njihov visok krvni pritisak ne rade ništa, odnosno ne leče se lekovima niti menjaju štetne životne navike. To znači da 75% populacije sa visokim krvnim pritiskom širom sveta ima visok rizik od razvoja srčanih bolesti, moždanog udara, bolesti bubrega i iznenadne srčane smrti. Glavni problem sa tako lošom kontrolom hipertenzije je taj što ljudi nisu svesni da imaju visok krvni pritisak. Naime, merenje krvnog pritiska je osnova i u postavljanju dijagnoze i u praćenju efekta terapije. Stoga je tema ovogodišnjeg Svetskog dana hipertenzije „Izmerite krvni pritisak, kontrolišite ga i živite duže“. Danas je vrlo lako izmeriti krvni pritisak bilo kod lekara ili kod kućnih aparata za merenje krvnog pritiska. Međutim, nivo svesti opšte populacije o važnosti merenja i kontrole krvnog pritiska treba podići. Svetska liga za hipertenziju preporučuje da svako najmanje jednom godišnje proverava krvni pritisak, a ljudi koji pate od hipertenzije prema lekarskoj preporuci.

VAŽNO JE ISTAKNUTI DA SE RIZICI ZA RAZVOJ VISOKOG KRVNOG PRITISKA MOŽE UTICAJI PROMENOM ŠTETNIH ŽIVOTNIH NAVIKA: smanjenjem unosa soli uravnotežena pravilna ishrana prestanak pušenja izbegavanjem prekomerne konzumacije alkohola redovna fizička aktivnost održavanjem normalne telesne težine. Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je nepravilna ishrana odgovorna za oko 50% hipertenzije, fizička neaktivnost za oko 20%, a gojaznost za oko 30% svih hipertenzija.

Takođe je važno redovno nadgledati krvni pritisak i redovno uzimati lekove ako imate visok krvni pritisak, prema preporuci lekara.

COVID-19 I HIPERTENZIJA Kao odgovor na globalnu pretnju koronavirusom (COVID-19), rukovodstvo Svetske lige za hipertenziju sastavilo je smernice za ljude sa povišenim krvnim pritiskom.

MLADI, ZDRAVI LJUDI KOJI SU INFICIRANI KORONAVIRUSOM OBIČNO SU SRODNO BLAGI SIMPTOMI I KLINIČKE SLIKE, ALI STARIJI - STARIJI OD 60 GODINA - A LICA SA KOMORBIDITETAMA SU ZNAČAJI.

Važno je napomenuti da nema dokaza da određeni lekovi koji se koriste za lečenje hipertenzije utiču na verovatnoću zaraze virusom COVID-19 ili da utiču na ishode bolesti, tako da nema potrebe za ljudima sa hipertenzijom da menjaju lekove.

Za ljude sa hipertenzijom važe opšte preporuke za sprečavanje širenja virusa COVID-19 - redovno pranje ruku, izbegavanje dodirivanja lica (očiju, nosa i usta), kijanje i kašljanje u maramicu ili unutrašnjost šake (lakat) , održavanje higijene, održavanje socijalne distance i razmaka, izbegavanje kontakta sa ljudima koji imaju neke simptome infekcije COVID-19 i slično.

Međutim, postoje posebna uputstva koja bi ljudi sa hipertenzijom trebalo da slede kako bi se zaštitili od virusa COVID-19:

Nastavite da uzimate lekove za krvni pritisak kako je propisano Ako je moguće, izmerite krvni pritisak kod kuće, ali nemojte menjati sopstvenu terapiju bez prethodne konsultacije sa lekarom Pijte dovoljno tečnosti Biti fizički aktivni - šetnje van kuće i sličan oblik rekreacije neophodni su u vreme kada provodimo više vremena kod kuće

Takođe postoje uputstva za posebno rizične grupe:

Ljudi stariji od 60 godina imaju povećan rizik od težih ishoda bolesti izazvane virusom COVID-19, ali i hipertenzije. Oni koji su prethodno imali srčanu bolest, moždani udar ili bolest bubrega moraju i dalje primati propisanu terapiju, slediti sva sigurnosna uputstva i po potrebi potražiti medicinsku pomoć. Ljudi sa dijabetesom i visokim holesterolom takođe moraju slediti sva uputstva i uzimati lekove kako je propisano. Treba da obrate pažnju na dovoljan unos tečnosti i fizičku aktivnost. Ljudi sa hroničnom opstruktivnom plućnom bolešću, astmom i bivši i sadašnji pušači su u posebnom riziku. Trebali bi biti posebno oprezni i osetljivi na pojavu i pogoršanje određenih simptoma, posebno onih koji se odnose na pluća, poput otežanog disanja ili kašlja, i odmah potražiti medicinsku pomoć.

Bonus video:

(Espreso/HZJZ)