AKO UBIJETE ZMIJU PLAĆATE DO 100.000 DINARA: Poznati biolog za Espreso otkriva da li su ZMIJE u Beogradu OTROVNE!

U gradu je poslednjih meseci bilo mnogo rekonstrukcija, pa su Sunce, buka i radovi izmamili smukove napolje.

Samo za poslednjih nekoliko dana građani sa Slavije, iz Kosovske ulice i sa Đerma prijavili su da su videli zmiju u svom kraju. Jedna se pojavila i u ulazu zgrade na Dorćolu. Ljudi kada vide zmiju, ne znaju je li otrovna, a trebalo bi da znaju da su u gradu one uvek bezopasne.

Uglavnom su to smukovi i belouške, zaštićene zakonom.

Kristijan Ovari, biolog “Beo Zoo vrta” objasnio je za Espreso da su zmije naseljavale Balkansko polusotrvo mnogo pre ljudi, ali dolaskom prvog čoveka bilo je jasno da jedino biće koje ima opravdan strah je zmija jer niko kao ljudska delatnost ne ugrožava njeno postojanje.

- Rastuća ljudska populacija kao i širenje raznih infrastruktura kao potpore za opstanak modernog čoveka aktivno uništava habitate ovih stvorenja. Do danas se u Srbiji održalo svega ukupno 10 vrsta zmija od kojih su samo tri otrovnice, navodi Ovari i otkriva spisak:

• Poskok - otrovnica

• Šarka- otrovnica

• Šargan- otrovnica

• Eskulapov smuk-neotrovna

• Stepski smuk-neotrovna

• Smukulja-neotrovna

• Ribarica-neotrovna

• Belouška-neotrovna

• Četvoroprugi smuk-neotrovna

• Smuk šilac-neotrovna

Takođe, otkrio je da su pre ljudi, u Beogradskom utvrđenju Slavijom šetali medvedi, vukovi i druge zveri, a da je danas to jedna od bitnih zila kucavica ove urbane betonske džungle. Uz Dunav su se nalazile pa i danas skriveno opstaju Ribarica (Natrix tessellata) i Belouška (Natrix natrix), koje plen ubijaju davljenjem, hraneći se ribom, larvama punoglavaca, žabama, a katkad i nejakim ptićem ili zalutalim mišem. - Kako se krenemo odmicati od Dunava i Save ka stenovitoj obali možemo naići na Eskulapovog smuka (Zamenis longissimus) ili po koju smukulju (Coronella austriaca) koja se još tvrdoglavo drži svoje prapostojbine vešto izmičući strašne ljude koji bi je na prvi pomak umlatili, navodi Ovari.

Na pitanje odakle zmije najviše vrebaju, Ovari kaže da one uglavnom traže stare zgrade i napuštene objekte.

- Zmije bas kao i mi traže svoj komad neba ispod koga bi opstale. Budući da su hladnokrvne ne mogu poput nas sisara da se zagrevaju radom mišića nego su primorane da toplotu upijaju suncanjem. Samim tim traže kamenjare, sikare, stare zgrade, napuštene objekte u kojima miševi kolovode, a nema ljudi da ih suzbiju. U toku zime znaju da se sakupljaju na zajedničkim mestima gde prezimljavaju čuvajući tako energiju, ali kad ljudi naiđu na takva klupka obično zmije izvuku deblji kraj, budući da su još u zimskoj obamrlosti vrlo su bespomoćni dok ih ljudi u strahu kažnjavaju za grehe koje nisu počinile, objašnjava Ovari i dodaje: - Zmije su oduvek bile tu oko nas što govore i razni mitovi o zmijskom caru koji čuva travku besmrtnosti i može smrtnike naučiti nemuštom jeziku, o zmijama koje leče i daruju smrt ili zivot, krilate zmije koje su smatrane za božanstva... Na žalost dolaskom hrišćanstva, zmija biva prepoznata kao otelovljenje zla. A budući da gradovi rastu i neminovno melju staništa svih životinjskih vrsta pretvarajući ih u Antroposferu ili ljudsko naselje, ovu bitku gube svi.

Tvrdi da su zmije otrovnice zapravo retke iako u je u narodu "svaka zmija otrovna".

- Budući da Evropa ima samo 9 vrsta otrovnica, nije poskoku teško biti najotrovnija zmija Evrope. Iako je u narodu svaka zmija otrovna, zapravo otrovnice su retke i skoro retko kad rastu na veće od 60 cm, pretežno su južno od Save i Dunava iako se poskok nalazi i na nekim džepovima Fruške gore. Južniji ruralniji delovi Srbije imaju poskoka ili šarku, a tek na obroncima prokletija javlja se i Sargan, objašnjava Ovari. Zmije koje najčešče srećemo u gradovima su neotrovne, ili su belouška, eskulapov smuk ili ratoborna smukulja ili kako se još zove "lažna šarka."

Kako nam je objasnio, razloga za paniku nema jer su zmije Beograda uglavnom iste one podstanarice koje su vredno spavale oko nas dok rastući građevinski radovi nisu krenuli da ih panično rasteruju među prestravljeni živalj koji je o njima slušao samo u filmovima strave i užasa.

- Čak i da nekog ujede poskok kao najotrovnija vrsta Evrope, ima dobrih 4 sata na raspolaganju da se obrati lekaru. Nisu neophodna podvezivanja, rezovi, isisavanja jer laička ruka u strahu moze mnogo više štete da nanese nego koristi. Cak i antidot je bezbedan samo u rukama licenciranog medicinskog osoblja, u protivnom može da izazove anafilaktički šok i bespotrebno stradanje osobe koju možda i nije ujela otrovnica, objašnjava biolog “Beo Zoo vrta”.

Na pitanje kako laik može da razlikuje otrovne i opasne zmije od bezopasnih, Ovari navodi da to nije lako, ali je savetovao građane šta da urade ako "nalete" na neku. - Razlike među zmijama su male, i laiku je teško da ih razlikuje. Ono što je svakako bitno je sledeće, zmiju ne dirati, nežno je pomeriti metlom ili štapom, a u slučaju da ste u gradu, Veterina Beograd otklanja sve životinje sa zelenih površina, dok stručnjaci Zavoda za Zastitu prirode imaju licencu da ovakve životinje uhvate i bezbedno prenesu u neko drugo stanište gde će biti puštene nazad u prirodu, objašnjava Ovari.

Takođe, uništavanje ovih životinja zakon kažnjava sa 40-100.000 dinara. (Prema Pravilniku o odštetnom cenovniku za utvrđivanje visine naknade štete prouzrokovane nedozvoljenom radnjom u odnosu na strogo zaštićene i zaštićene divlje vrste 37/2010-6).

Nadležni su ranije objasnili da su gotovo sve zmije koje se viđaju po ulicama Beograda bezopasne, i da su to mahom vodene ribarice, belouške ili smukovi. Njih najviše ima u blizini reka, na Dorćolu, Novom Beograd, Zemunu, Čukarici, kao i u perifernim delovima grada.

U centralne delove grada dolaze uglavnom u potrazi za hranom, a stručnjaci ne isključuju mogućnost da ih pojedinici donose s periferije i namerno puštaju u centru grada kako bi građani uznemirili.

Strah od zmija zove se ofidiofobija i može se pobediti. Dovoljno smo životinja istrebili, ne moramo i ovu vrstu. Možda je bolje da pobedimo svoje strahove.

Bonus video:

(J.J.)