NAJMANJE 40 UGAŠENIH ŽIVOTA, BES NIJE MOGAO DA SE ZAUSTAVI! Kako je nastao sukob između Izraela i Palestine?

Najmanje 40 ljudi je poginulo, a na stotine je povređeno u najnovijim sukobima koji su izbili između Izraelaca i Palestinaca. Radi se o regionu koji je dugo poprište žestokih ratova, ali je najnovija eskalacija nasilja među najgorim poslednjih godina. Šta stoji iza njih?

Pozadina sukoba

Sve je povezano sa izraelskom poluvekovnom vojnom okupacijom delova zemlje gde žive Palestinci i njenim sve dubljim nadzorom nad palestinskim životom.

Bes koji se dugo gomilao je eksplodirao jer se niz događaja odjednom spojio, dostigavši krešendo u ponedeljak, piše Gardijan.

Nakon koraka koje su preduzeli Trampova administracija i Izrael da zacementiraju kontrolu okruga nad palestinskim teritorijama, nade u rešenje višedecenijske krize je sve manje i manje.

Odluka Mahmuda Abasa, 85-godišnjeg lidera poluautonomne Palestinske uprave, da odloži planirane izbore dodala je frustraciju Palestincima, koji nisu imali izbore još od 2006. godine.

U međuvremenu, izraelski izbori u martu dodatno su ohrabrili krajnju desnicu Izraela, dovodeći u parlament stranku jevrejskih ultranacionalista u savezu sa premijerom Benjaminom Netanijahuom.

Šta se dešavalo od tada

Pre mesec dana započeo je muslimanski sveti mesec Ramazan, a Palestinci su se požalili na, kako kažu, nepotrebno stroga ograničenja izraelske policije, koja ih je sprečila da se okupe na stepenicama izvan Starog grada – što je nezvanična tradicija posle večernjih molitava.

Usred porasta tenzija, zabeležen je porast nasilja u zajednici, s video zapisima o uličnom uznemiravanju i nekoliko okršaja između Jevreja i Palestinaca. Nemiri su se pojačali krajem aprila kada su stotine krajnje desničarskih Izraelaca krenule gradskim ulicama uzvikujući „smrt Arapima“ i suočile se s Palestincima.

Kako je eskaliralo ove nedelje?

Bes je nastao uoči presude izraelskog suda, koja je trebalo da bude objavljena u ponedeljak, o tome da li će vlasti deložirati desetine Palestinaca iz većinski arapskog naselja Istočni Jerusalim Šeik Jara i dati njihove domove jevrejskim naseljenicima.

Istog dana, hiljade izraelskih nacionalista sa zastavama trebalo je da marširaju muslimanskim četvrtima u Starom gradu u provokativnoj paradi kojom je trebalo da slave zauzimanje grada 1967. godine.

Do ponedeljka je datum sudaske presude odložen i marš je preusmeren, ali do tog trenutka situacija je već postala uzavrela.

Šta kaže istorija

Jevrejske porodice tvrde da su izgubile zemlju u Šeiku Jari tokom rata koji je pratio stvaranje Izraela 1948. godine, sukoba u kojem je takođe raseljeno stotine hiljada Palestinaca.

Dve decenije kasnije, Izrael je zauzeo istočni Jerusalim od jordanskih snaga u ratu 1967. godine i kasnije ga anektirao. Prema izraelskom zakonu, Jevreji koji mogu da dokažu da su njihove porodice pre 1948. godine živele u Jerusalimu, mogu povratiti svoja imanja u gradu. Ne postoji sličan zakon za Palestince koji su izgubili domove u zapadnom Jerusalimu.

Zašto je Jerusalim tako kritična tačka?

Jerusalim je uvek bio središte izraelsko-palestinske krize, sa svojim svetim mestima koja poštuju i Jevreji i muslimani, ali i hrišćani. Zapadni zid Starog grada čini deo najsvetijeg mesta u judaizmu - Hramovne gore. Istovremeno je deo al Harama al Šarifa ili Plemenitog svetilišta, a tu su i Kupola na steni i džamija Al Aksa - treće najsvetije mesto u islamu.

Kakvo je današnje nasilje u poređenju sa ranijim sukobima u istoriji?

Nikada nije postojalo potpuno zatišje u Izraelu i Palestini, pa je teško upoređivati epizode ​​nasilja. Međutim, poslednji sličan događaj dogodio se 2017. godine, kada je bes zbog poteza Izraela da postavi detektore metala ispred naselja džamije Al-Aksa izazvao nedelje krvoprolića.

Bonus video:

(Espreso / Blic)