ALEKSA BI DANAS BIO ŽIV DA JE PROTOKOL SPREČAVANJA NASILJA STIGAO DO 3. NIVOA! Zakazali smo svi kao DRUŠTVO!

Aleksa Janković je u 14. godini života, kobne 2011. godine izvršio samoubistvo skokom sa zgrade u Nišu, gde je živeo sa roditeljima i to zbog vršnjačkog nasilja koje je mesecima trpeo u Osnovnoj školi "Sreten Mladenović Mika” od strane svojih vršnjaka.

Prošlo je tačno devet godina od kada su Bojan i Dragana Janković ostali bez Alekse, a on bi danas, kao što imaju siledžije koje su ga brutalno tukle, imao 24 godine.

Troje od sedmoro maloletnika koji su učestvovali u njegovom mučenju u Višem sudu u Nišu kažnjeni su vaspitnim merama – pojačanim nadzorom Centra za socijalni rad, a ekipa portala Espresa razgovarala je sa advokatima iz advokatske kancelarije "NM Advokati" koji su nam objasnili kako se vodi postupak u ovakvim situacijama ali i na koji način su određene kazne maloletnim licima.

"Postupak prema maloletnicima ima dva dela, pripremni i glavni postupak. Pripremni postupak vodi sudija za maloletnike na zahtev javnog tužioca za maloletnike.U toku postupka saslušanju maloletnika moraju da prisutni: javni tužilac za maloletnike, branilac i roditelji maloletnika. Kada je potrebno, prilikom saslušanja može se angažovati i pedagog ili neko drugo stručno lice. Što se tiče samog branioca i njegovog angažovanja, roditelji treba da vode računa da branilac treba da ima posebna znanja i licencu iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih i mora biti upisan u imenik advokata koji vodi Advokatska komora Srbije (zasebno za određene teritorijalne oblasti)", rekli su nam iz advokatske kancelarije.

S druge strane iako je utvrđen niz propusta zaposlenih u školi, za ovu tragediju niko nije disciplinski odgovarao, a škola mora da isplati gotovo dva miliona dinara odštete roditeljima Alekse Jankovića, na ime nematerijalne štete zbog smrti smrti sina i sudskih troškova. Dodatno je škola kažnjena i sa 560.000 dinara zbog propusta u nadzoru, a bivša direktorka sa 50.000 dinara.

Maloletnicima za učinjena krivična dela mogu se izreći vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora i mere bezbednosti predviđene članom 79. Krivičnog zakonika, osim zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti, kažu advokati

PROTOKOL SPREČAVANJA VRŠNJAČKOG NASILJE

Što se tiče samog protokola sprečavanja vršnjačkog nasilja, on zavisi od vrste nasilja tj da li se radi o fizičkom, verbalnom, socijalnom, psihološkom digitalnom ili seksualnom nasilju, a kako su za Espreso iz advokatske kancelarije "NM Advokati" rekli protokol je podeljen upravo u zavisnosti od vrsta nasilja, a postoji više nivoa intervencija:

Na prvom nivou, po pravilu, aktivnosti preduzima samostalno odeljenjski starešina, nastavnik, odnosno vaspitač, u saradnji sa roditeljem, u smislu pojačanog vaspitnog rada sa vaspitnom grupom, odeljenjskom zajednicom, grupom učenika i individualno.

Izuzetno, ako se nasilno ponašanje ponavlja, ako vaspitni rad nije bio delotvoran, ako su posledice teže, ako je u pitanju nasilje i zlostavljanje od strane grupe prema pojedincu ili ako isto dete i učenik trpi ponovljeno nasilje i zlostavljanje za situacije prvog nivoa, ustanova interveniše aktivnostima predviđenim za drugi, odnosno treći nivo.

Maloletnicima za učinjena krivična dela mogu se izreći vaspitne mere, kazna maloletničkog zatvora i mere bezbednosti predviđene članom 79. Krivičnog zakonika, osim zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti. Mlađim maloletnicima mogu se izreći samo vaspitne mere. Starijim maloletnicima mogu se izreći vaspitne mere, a izuzetno može se izreći kazna maloletničkog zatvora

Na drugom nivou, po pravilu, aktivnosti preduzima odeljenjski starešina, odnosno glavni vaspitač u domu, u saradnji sa pedagogom, psihologom, timom za zaštitu i direktorom, uz obavezno učešće roditelja, u smislu pojačanog vaspitnog rada. Ukoliko pojačani vaspitni rad nije delotvoran, direktor pokreće vaspitno-disciplinski postupak i izriče meru, u skladu sa zakonom

Na trećem nivou, aktivnosti preduzima direktor sa timom za zaštitu, uz obavezno angažovanje roditelja i nadležnih organa, organizacija i službi (centar za socijalni rad, zdravstvena služba, policija i druge organizacije i službe).

Kada su izvršioci nasilja učenici starosti do 14 godina protiv kojih se ne može podneti prekršajna ili krivična prijava, niti pokrenuti prekršajni i krivični postupak, na ovom uzrastu se isključivo primenjuju mere iz nadležnosti obrazovno-vaspitnog sistema, zdravstvenog sistema i sistema socijalne zaštite. U radu sa učenikom do 14 godina roditelj ima obavezu da se uključi u pojačan, odnosno po intenzitetu primeren potrebama učenika vaspitni rad. Ukoliko prisustvo roditelja nije u najboljem interesu učenika, tj. može da mu šteti, ugrozi njegovu bezbednost ili ometa postupak u ustanovi, direktor obaveštava centar za socijalni rad, odnosno policiju ili javnog tužioca.

Na ovom nivou obavezni su vaspitni rad koji je u intenzitetu primeren potrebama učenika, kao i pokretanje vaspitno-disciplinskog postupka i izricanje mere, u skladu sa zakonom. Ako je za rad sa učenikom angažovana i druga organizacija ili služba, ustanova ostvaruje saradnju sa njom i međusobno usklađuju aktivnosti.

Savetujemo svim roditeljima koji primete bilo kakav oblik vršnjačkog nasilja da se pre svega obrate advokatima stručnjacima iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih kako bi na vreme dobili prave savete i sprečili eventualno nastajanje još većeg problema, poručili su iz advokatske kancelarije

U zavisnosti od izvršenog nasilja, u odnosu na lice koje je starije od 14 godina, protiv njega se može pokrenuti prekršajna prijava odnosno pokrenuti krivični postupak.

Licu odnosno detetu koje je u vreme izvršenja protivpravog dela koje je zakonom predviđeno kao protivpravno delo, ne mogu se izreći krivične sankcije u skladu sa Zakonom

Što se tiče kazne za maloletnike starije od 14 godina odnosno za mlađa punoletna lica koja su u vreme izvršenja krivičnog dela navršila 18 god, a u vreme suđenja nije navršilo 21 god, mogu se izreći sledeće mere:

Vaspitni nalozi su:

1) poravnanje sa oštećenim kako bi se naknadom štete, izvinjenjem, radom ili na neki drugi način otklonile, u celini ili delimično, štetne posledice dela;

2) redovno pohađanje škole ili redovno odlaženje na posao;

3) uključivanje, bez naknade, u rad humanitarnih organizacija ili poslove socijalnog, lokalnog ili ekološkog sadržaja;

4) podvrgavanje odgovarajućem ispitivanju i odvikavanju od zavisnosti izazvane upotrebom alkoholnih pića ili opojnih droga;

5) uključivanje u pojedinačni ili grupni tretman u odgovarajućoj zdravstvenoj ustanovi ili savetovalištu. Podsetimo, kada je Aleksa skočio sa zgrade u sigurnu smrt tog 10. maja, pokazao nam je šta znači kad zakaže sistem, škola, nastavnici, psiholozi, njegovi vršnjaci, roditelji i mi kao društvo u kome umesto da nam se klinci druže, takmiče, skupljaju i zezaju starije, oni napadaju jedni druge i to kako!

Aleksa je u trenutku kada je skočio sa zgrade imao potres mozga, nogu u gipsu i dijagnozu „posttraumatski sindrom“ - sedmoro vršnjaka zlostavljalo ga je više od osam meseci.

Pretukli su ga osam puta. Tražio je pomoć od roditelja i škole. Dragana i Bojan Janković obaveštavali su o zlostavljanju sina direktorku, školskog psihologa Slađanu Golubović, razrednog starešinu Zoricu Mikešić, još nekoliko nastavnika, školskog policajca Ivicu Grujića, policijsku stanicu Crveni krst.

Obraćali su se i Školskoj upravi Niš, Prosvetnoj inspekciji, Ministarstvu prosvete, Grupi za suzbijanje maloletničke delinkvencije PU Niš…

Počeo je da gubi apetit, pati od nesanice ili se trza kad ga bude. Zbog pretnji koje je dobijao plašio se za majku, sestru i oca. Silazio je ispred zgrade da proveri da li je neko od onih koji prete stvarno “zapalio” porodični auto. Roditelji kažu da se uprkos tome trudio da ih “ne sekira”.

Pred kraj života je svojim džeparcem starijem dečku iz kraja platio da ga štiti, jer “ne može više da sekira oca, već ima dovoljno problema oko njega”.

Roditelji su to saznali posle sinovljeve smrti, kada im je na vrata zazvonio nesuđeni zaštitnik kako bi vratio novac.

Set zakona koji bi strože kažnjavao vršnjačko nasilje i one koji ga zataškavaju, poznatiji kao Aleksin zakon, već godinama se ne usvaja.

Aleksina majka Dragana Janković smatra da se problem nasilja u školama ne rešava, te da će uskoro biti potrebne još strože kazne od onih koje je ovaj set zakona predvideo.

(Espreso)