ZLATNU PLANINU POSETI PREKO 300.000 TURISTA GODIŠNJE: Cilj je da postanu PRVA EKO OPŠTINA U SRBIJI! (FOTO)

U duhu modernizacije i razvoja infrastrukture koji se poslednjih godina dešavaju na Zlatiboru, omiljenoj turističkoj destinaciji, čija godišnja poseta prema procenama premašuje broj od 300 000 turista godišnje, opština Čajetina za svoj primarni cilj ističe nameru da postane prva EKO opština u Srbiji. U prilog realnosti ovog plana svedoči činjenica da na teritoriji opštine Čajetina, što je retkost u Srbiji, više nema divljih deponija, a čitava teritorija opštine, uključujući urbane i ruralne mesne zajednice, komunalno je opremljena.

Od aprila 2017. godine opština Čajetina učestvuje u Programu „Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu ka EU – Druga faza" koji finansira Vlada Švedske i realizuje Stalna konferencija gradova i opština (SKGO). Podrška se plasira kroz pet najznačajnijih programskih oblasti, a to su: zaštita životne sredine, unapređenje poslovne klime na lokalnom nivou, EU integracije i međunarodna saradnja, rodna ravnopravnost i prevencija i upravljanje vanrednim situacijama na lokalnom nivou.

Aktivnost ovog Programa odvija se kroz direktnu podršku unapređenju usluga za građane i privredu, tzv. opštinske pakete podrške određenom broju lokalnih samouprava sa fokusom na zaštitu životne sredine. Osim opštine Čajetina, paketi podrške sprovode se još u osam lokalnih samouprava i to u oblasti upravljanja otpadom u Leskovcu i Golupcu, zatim na temu sprovođenja ispitivanja zadovoljstva korisnika komunalnih usluga sa preporukom unapređenja rada istih u Zrenjaninu, Žitištu, Sečnju, Novom Bečeju, Novoj Crnji i u sferi saradnje opština na zaštiti i održivom korišćenju jezera Ćelije u okviru paketa podrške Kruševcu.

„Za SKGO saradnja sa Švedskom asocijacijom regiona i opština (SALAR) i uopšte sa kolegama i partnerima iz Švedske izuzetno je važna, pre svega zbog iskustava na polju zaštite životne sredine koje od njih možemo da dobijemo. Za nas kao organizaciju, a pre svega za naše opštine i gradove članice, ta tema je značajna zato što će jedinice lokalne samouprave morati da iznesu veliki teret evropskih integracija u oblasti zaštite životne sredine, imajući u vidu da je to oblast koja je zahtevna i u administrativnom a i finansijskom smislu. Najveći broj propisa iz ove oblasti zapravo se primenjuje na lokalnom nivou“– istakao je Miodrag Gluščević, programski direktor SKGO za urbani razvoj, životnu sredinu i komunalne delatnosti.

Učešćem u programu podrške u oblasti zaštite životne sredine, opština Čajetina dodatno je edukovala svoje kadrove, ojačala kapacitete i infrastrukturu i donela strateške dokumente neophodne za realizaciju primarne selekcije i odgovornog upravljanja otpadom.

Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina svestan je značaja edukacije stanovništva, kao i stručnog i opštinskog kadra u procesu primarne selekcije otpada. „Od početka smo bili svesni činjenice da je neophodno promeniti svest građana i da je potrebno krenuti sa edukacijom lokalnog stanovništva u čemu smo imali značajnu podršku projektnog tima. Nakon toga, morali smo da obezbedimo infrastrukturu za pravilno selektovanje otpada i da postavimo kontejnere, koji se uredno prazne i da se smeće odvozi i deponuje onako kako zakon to predviđa”.

„Ono što je nama, čini mi se, najveća pomoć od ovog projekta jeste činjenica da smo mi postali samostalni u izradi lokalnog plana upravljanja otpadom koji je naš strateški dokument i koji je prisutan u našem svakodnevnom radu.”- istakla je Vera Blagojević, rukovodilac komunalne službe Komunalnog javnog preduzeća „Zlatibor“ Čajetina i koordinator projekta.

Iz opštinskog budžeta finansirana je nabavka tri namenska kamiona za odvoz i presovanje otpada i 400 plastičnih kontejnera za smeće. Napravljena su tri reciklažna ostrva, a izgradnja četvrtog planirana je do kraja godine. Ukoliko sve bude teklo prema planu, očekuje se izgradnja reciklažnog dvorišta, pored koga će se uskoro naći i kompostana. U toku je izrada Studije o izvodljivosti za uklanjanje animalnog otpada sa teritorije Čajetine i Užica, koju takođe finansira Švedska vlada. Kako sami kažu, za Čajetince je od presudnog značaja za dalji tok realizacije projekta bila studijska poseta Švedskoj, kada su svi akteri, od predsednika opštine, menadžmenta i radnika komunalnog preduzeća i predstavnika građana Čajetine bili u prilici da u praksi vide kako izgleda „Švedski model“ upravljanja otpadom. Vratili su se puni utisaka, novih znanja i osnaženi u uverenju da je ovakav poduhvat sasvim moguć i u Srbiji.

Švedski ambasador Jan Lundin, svoju zemlju vidi kao pouzdanog partnera Srbiji u njenom putu ka integraciji u Evropsku uniju. Pitanje ekologije jeste jedno od gorućih problema na tom putu, ali ima prostora za optimizam.

„Na ovom složenom pitanju potrebno je raditi godinama. Srbija je krenula tim putem, uz podršku Švedske i Evropske unije. Dobra vest je da je probleme sasvim moguće rešiti i to u nekoliko narednih godina. Napredak je vidljiv u ovom, ali i drugim sektorima srpskog društva. Srbija je tek na početku svoje modernizacije da bude na nivou evropskog proseka EU. Ali, zaista se ide napred i Evropa je tu", jasan je Lundin.

Očekuje se da do 2022. godine, zahvaljujući uticaju ovog programa, lokalne samouprave u Srbiji budu bolje pripremljene za pridruživanje EU, sa poboljšanim uslugama, unapređenim dijalogom sa ključnim akterima i efikasnijom i transparentnijom lokalnom administracijom, koja funkcioniše shodno principima dobre uprave i rodne jednakosti.

(Espreso/Rina)