PEĐA (21) SE VRATIO IZ MRTVIH: I 10 meseci kasnije srce ga muči, a i košmari s respiratora!

Peđa ima svega 21 godinu i opet izgleda kao onaj stari stasiti momak, sportista, pun života, kakav je bio pre nego što je dospeo na respirator minulog leta. Ali on i 10 meseci posle korone ne može bez lekova za srce! Odmah dobija aritmije. I 10 meseci posle seća se svakog detalja košmara s respiratora.

Predraga Nikolića iz Grabovnice kraj Leskovca prvi put sam videla polovinom avgusta 2020. u crvenoj zoni Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju KC Niš. Bilo je to sedam dana pošto je skinut s respiratora, na kome su i on i lekari 17 dana vodili nadljudsku bitku za život. Svi organi su popuštali, bubrezi otkazali, pa je bio i na dijalizi, srce radilo svega 20 odsto, krv je išla iz nosa, usta, ušiju... I onda 4. avgusta - čudo! Povratak iz mrtvih! Kad sam ga videla, jedva da je reč mogao da kaže. Rukama se nekako sporazumesmo da mu stavim telefon na punjač. Bio je kost i koža, a stopala sva nabrekla, otečena... Oko njega baloni dobrodošlice! I smrt - čovek pored samo što je umro, ostali intubirani... Skoro mesec dana kasnije u invalidskim kolicima je izašao s klinike.

A samo što je izašao, odmah je dopao bolnice, ovaj put u Leskovcu.

- Samo sam pao, mrak na oči... Problemi sa srcem. I dalje su tu. Ako dva-tri dana ne uzmem terapiju, osetim promene, ponekad mi srce zalupa - priča nam Peđa, koji je na beta-blokatorima za regulisanje srčanog ritma.

Inače, kad je pao na respirator, otkriveno je i da je koksaki virus, onaj što napada srce, preboleo na nogama.

Peđu još progone košmari s respiratora, dok je bio intubiran.

- Stalno sam sanjao da me neko bije po glavi. A ja sam samo mogao da podignem ruke i jedva ih držim na licu. A on udara, udara... I nestane. Pa opet dođe: "Evo me da te bijem". A ja opet ruke preko lica, a on isto - udara, udara... I samo sam jednom puzao i jedva izašao kroz neku malu kocku u zidu. Više mi nije dolazio - priča Peđa dok rukama pokazuje kako se branio od nemani.

Ali imao je i lepih trenutaka na respiratoru:

- Bilo je i snova u kojima sam bio na moru. Prelepa voda, plaža, uživanje... Ali uvek se vraćao onaj da me bije.

Presede mu izlazak

Doktore, daj turu

Peđa je sav srećan, kad je konačno izašao s društvom, sliku iz provoda, uz poruku "Sledeća tura je tvoja", umesto drugu, greškom poslao prof. Radmilu Jankoviću!

- Odmah me je izribao - s osmehom će Peđa, koji u po dana, u po noći slobodno zove prof. Jankovića za svaku sitnicu.

Peđa tek sad može da igra basket, u teretanu još ne sme da ide, sedne s društvom, izađe s devojkom... Vratio je i staru kilažu - 115 kg. Nasmejan je i lep...

- Pre dva-tri meseca drugari me strpaju u auto, pa nose pod miške uz stepenice da bih seo s njima, da me izvedu malo - veli Peđa, koji ima i suvenire od 47 dana ležanja u bolnici - beli "pečat" na potiljku, gde mu više ne raste kosa, a i ožiljak na laktu od udaranja o ivicu kreveta, jer on je i krupan i visok.

Ovaj momak se posle višemesečnog prekida zbog borbe za život vraća se i studijama ekonomije i uživa u svakom danu.

- Sad više cenim neke stvari. I život, pre svega - priča, a osmeh ne skida s lica.

Prof. dr Radmilo Janković, direktor Klinike za anesteziju i intenzivnu terapiju, ističe za Kurir da je kod Peđe oprez i dalje neophodan.

- Prvih dana boravka na respiratoru primarno ga je ugrožavala neadekvatna pumpna funkcija srca sa ejekcionom frakcijom od svega 20%. Dobijao je i lekove za potporu funkcije srca poput dobutamina. Mlad je, taj faktor je i bio jedan od najvažnijih da dobije ovu životnu bitku. Relativno se brzo i oporavio, ali ne čudi da je njegov kardiovaskularni sistem i dalje rovit. Svaki put kad ga čujem ili razmenimo poruke, pitam ga uzima li redovno terapiju - kaže Janković i podseća da su Peđi naglo otkazali i bubrezi, pa je bio i na dijalizi.

I sad plače

Suze majke Suzane

Samo Suzana Nikolić zna kako joj je bilo dok je 17 dana i noći bdela, čekala... Danas je ona najsrećnija majka na svetu, ali kad priča o Peđinoj borbi za život, zaplače.

- Za tili čas je pao na respirator. Ti dani i te noći... Pakao. Neizmerno smo zahvalni profesoru Radmilu Jankoviću, koga nismo ni znali, a koji nam je sa svojim timom spasao sina. Ali i upola noći se javljao da kaže kako je, uvek realno govoreći stanje. A ja, ja sam dane provodila na parkingu pored bolnice i u Pantelejskoj crkvi. I jednog dana me je Bogorodica tako pogledala s ikone da je u meni samo prolomilo - živeće Peđa! Pobediće! I Bog i lekari nam pomogoše - priča Suzana.

Bonus video:

(Espreso/Kurir)