DELOVI KORONAVIRUSA MOGU DA SE INTEGRIŠU U LJUDSKI GENETSKI KOD?! Naučnici sa MIT objavili NOVO ISTRAŽIVANJE

Tim poznatih naučnika je ponovio svoju kontroverznu hipotezu da genetski delići koronavirusa mogu da se integrišu u naše hromozome i ostanu u njima dugo pošto je infekcija gotova. Ako su oni u pravu - a skeptici su doveli u pitanje njihove rezultate - ovo bi moglo da objasni pojave da su se ljudi oporavili od Kovida, ali su zatim nekoliko meseci kasnije ponovo bili pozitivni.

Biolog koji se bavi istraživanjem stem ćelija Rudolf Jenič i specijalista za regulaciju gena Ričard Jang, sa MIT, koji su vodili tim istraživača, podigli su pravu buru na Tviteru u decembru 2020. godine, kada je ova ideja prvi put predstavljena. Oni su naglasili da integracija virusa ne znači da ljudi koji su preležali Kovid ostaju zarazni, ali kritičari su ih napali da razgorevaju neopravdani strah da bi vakcine protiv korone bazirane na mRNA tehnologiji (Fajzer i Moderna) mogle na neki način da promene ljudsku DNK). Jenič i Jang su naglasili da njihovi rezultati, i prvobitni i novi, ni na koji način ne impliciraju da ove vakcine integrišu svoje sekvence u našu DNK).

Istraživači su takođe predstavili i naučne kritike, od kojih su neke dobile odgovor u njihovom radu izdatom juče.

- Sada imamo nedvosmislene dokaze da se delovi koronavirusa mogu integrisati u genom - rekao je Jenič.

SARS-CoV-2, virus koji izaziva Kovid-19, ima gene sastavljene od RNK, i Jenič, Jang i njihovi saradnici trvde da u retkim slučajevima enzim u ljudskim ćelijama može da kopira virusnu sekvencu u DNK i ubaci je u naše hromozome. Ovaj enzim, obrnuta transkriptaza, enkodiran je LINE-1 elementima, sekvencama koje čine 17 odsto ljudskog genoma i predstavljaju ostatke drevnih infekcija retrovirusima. U svom originalnom radu, istraživači su objavili i eksperimentalne dokaze da, kad su ljudske ćelije sa dodatnim LINE-1 elementima zaražene koronavirusom, DNK verzije SARS-CoV-2 sekvenci su se "ugnezdile" u hromozome ćelija.

Mnogi istraživači kojima su specijalnost LINE-1 elementi i ostali "retrotransposoni" su rekli da su podaci isuviše "tanki" da bi dokazali tvrdnju.

- Da sam ja imao ove podatke, ne bih ih objavljivao u bilo kakvoj publikaciji u ovom trenutku - rekao je Sedrik Fešot sa Univerziteta Kornel. On, inače, izučava endogene ostatke retrovirusa u ljudskom genomu. On i drugi su takođe rekli da su očekivali kvalitetniji rad od naučnika kalibra Jeniča i Janga. U dodatnim studijama, koje su objavljene na bioRxiv-u, kritičari su objavili dokaze da pretpostavljene himere ljudske i virusne DNK rutinski kreira upravo ona tehmnologije koju je grupa koristila za pretragu u hromozomima. Kao što je bio zaključak jednog izveštaja, ljudsko-virusne sekvence su "pre metodološki proizvod nego rezultat stvarne povratne transkripcije, integracije i ekspresije".

U svojoj novoj objavi Jenič, Jang i kolege priznaju da tehnologija koju su koristili slučajno stvara ljudsko-virusne himere. "Mislim da tu imaju pravo", rekao je Jenič. On je dodao da su znali da su im potrebni jači podaci kad je prvi put predao rad, i trudili su se da ih obezbede u procesu kontrole. Ali magazin u kojem su objavili rad je od njih zahtevao da prilože i objave sve trenutne rezultate. "Trebalo je verovatno da kažem "ko vas j...", neću da stavljam to tamo. Bila je to pogrešna procena", rekao je Jenič.

U novom radu koji je objavljen tim iznosi nove dokaze da sama tehnologija nije dovoljno objašnjenje za pronađene nivoe himerične DNK ljudi i virusa. Naučnici takođe pokazuju da se delovi LINE-1 elemenata javljaju uz integrisane genetske sekvence virusa, što je dalja potpora njihove hipoteze. Oni su sarađivali i sa Stivenom Hjuzom iz Nacionalnog instituta za rak, koji je u početku bio skeptičan kad je reč o njihovoj hipotezi, i predložio je eksperiment kojim bi se pojasnilo da li je integracija stvarna ili nuspojava, na osnovu orijentacije integrisanih virusnih sekvenci u osnosu na ljudske. Rezultati potvrđuju originalnu hipotezu, kaže Hjuz, koji je ko-autor novog rada.

- Ispostavilo se da je ova analiza bila važna - rekao je on.

- Podaci o integraciji u ćelijsku kulturu su mnogo uverljiviji nego što je to pokazano u prvom radu, ali još nije skroz čisto - rekao je Fešot, koji sada naziva Jeničevu i Jangovu hipotezu "zadovoljavajućom" (SARS-CoV-2, primetio je on, može da opstane u osobi mesecima, i to bez integracije u gene te osobe).

Pravo pitanje je da li podaci o ćelijskoj kulturi imaju bilo kakav značaj za ljudsko zdravlje ili dijagnostiku.

- U odsustvu dokaza o integraciji kod pacijenata, najviše što mogu da zaključim iz ovih podataka je to da je moguće detektovati događaje retropozicije SARS-CoV-2 RNA u inficiranim ćelijama tamo gde je L1 preizražen. Klinička ili biološka važnost ovih zapažavanja, u ovom trenutku, je stvar čiste spekulacije.

Tim Jeniča i Janga je izvestio o nagoveštajima da se dešava integracija SARS-CoV-2 u tkivo kod živih i autopsiranih pacijenata koji su imali COVID-19. Istraživači su pronašli posebno visoke nivoe RNK koju proizvodi samo integrisana virusna DNK kad ćelija "čita" sekvencu kako bi proizvela protein. Ali, Jang priznaje: "Mi nemamo, još uvek, direktan dokaz da se ovo dešava".

Harmit Malik, specijalista za drevne viruse u ljudskom genomu, za poslen u Centru za istraživanje raka Fred Hačinson, kaže da je "legitimno" postaviti pitanje" o tome zašto ljudi kod kojih bi virus trebalo da je nestao ponekad imaju pozitivne testove. Ali on još uvek nije ubeđen da je objašnjenje ovoga integrisani virus.

- U normalnim okolnostima, nema mnogo mašinerije dostupne za proces obrnute transkripcije u ljudskim ćelijama - kaže Malik.

Kontroverza jača još od decembra, a Jang i Jenič kažu da su dobili više kritika nego ukupno u dosadašnjim karijerama, baš zato što su neki istraživači bili uplašeni da bi njihovi argumenti mogli da idu na ruku antivakserima i skepticima, koji šire lažne vesti o novim mRNK vakcinama.

- Ako je ikad postojao nacrt teksta koji je trebalo da se obriše, to je ovaj! Bilo je neodgovorno čak ga i spremiti ga, ako se uzme u obzir potpuno odsustvo releventnih dokaza. Ovo se sada koristi od strane nekih da se unese sumnja u nove vakcine - rekla je Mari Luiz Hamarsmkjeld, mikrobiolog na Univerzitetu Virdžinija.

Bonus video:

(Espreso/ScienceMag)